Sud u Hongkongu osudio je prodemokratske političare na višegodišnji zatvor po optužbama da su nameravali da sruše vladajući politički poredak u gradu koji je pod vlašću Kine, ali ima poseban status.
Ukupno 47 ljudi, među kojima i osam žena, poznatih kao grupa ‘Hongkong 47’, odgovaralo je po strogom Zakonu o nacionalnoj bezbednosti koji je Kina nametnula Hongkongu ubrzo posle prodemokratskih protesta tokom 2019. godine.
Beni Tai i Džošua Vong bili su među 47 aktivista i poslanika uključenih u plan za biranje opozicionih kandidata za lokalne izbore.
Tai je osuđen na 10 godina, dok je Vongu izrečeno više od četiri godine zatvora.
Većina članova grupe proglašena je krivom za zaveru sa namerom da sruše vlast, dok su dvojica oslobođena.
- Sve što treba da znate o protestima u Hongkongu
- Pucanj upozorenja i vodeni topovi na protestima u Hongkongu
- Hongkong: Policija suzavcem na demonstrante
Stotine hiljada ljudi je mesecima izlazilo na ulice Hongkonga 2019. godine, protestujući zbog predloženog zakona koji bi omogućio da osumnjičeni budu izručeni kontinentalnim vlastima u Kini.
Protesti su brzo rasli, a sa njima i zahtevi demonstranata za demokratskim reformama.
Posmatrači kažu da su zakon i ishod suđenja značajno oslabili prodemokratski pokret i vladavinu zakona i omogućili Kini da učvrsti kontrolu nad Hongkongom.
Kada su protesti utihnuli zbog pandemije kovida-19, aktivisti su organizovali nezvanične izbore za Zakonodavni savet kao način da se nastavi prodemokratski pokret.
Njihov cilj je bio da povećaju šanse opozicije da blokira zakone vlade koja podržava Peking.
Više od pola miliona stanovnika Hongkonga izašlo je da glasa na izborima održanim u julu 2020. godine.
Organizatori su tada tvrdili da su njihove akcije legalne prema Osnovnom zakonu, nekoj vrsti ustava Hongkonga, koji dozvoljava određene slobode.
Ali to je uznemirilo zvaničnike Pekinga i Hongkonga koji su upozorili da bi taj potez mogao da prekrši Zakon o nacionalnoj bezbednosti, koji je stupio na snagu nekoliko dana pre izbora.
Optužili su aktiviste za pokušaj „rušenja“ vlade i uhapsili ih početkom 2021. godine.
Na kraju suđenja, sudije su se složile sa argumentom tužilaštva da bi plan stvorio ustavnu krizu.
Slučaj je privukao veliko interesovanje stanovnika, od kojih su desetine stajale u redu ispred suda nekoliko dana pre izricanja presude kako bi obezbedile mesto na galeriji.
U utorak, 19. novembra u redu je bio Li Jue Šun, jedan od dvojice oslobođenih.
On je novinarima rekao da želi da podstakne stanovnike Hongkonga da „postave pitanja“ o slučaju, jer su „svi u opasnosti da budu pogođeni“ njegovim ishodom.
U sudnici, članovi porodice i prijatelji mahali su sa galerije optuženima.
Neki od njih su plakali tokom izricanja kazni od četiri do deset godina.
Tai, bivši profesor prava koji je osmislio plan za nezvanične izbore, dobio je najdužu kaznu jer su sudije rekle da se „zalagao za revoluciju“.
Vongu je kazna smanjena za trećinu pošto je priznao krivicu.
Ali, za razliku od nekih drugih optuženih, njemu kazna nije dodatno ublažena pošto ga sudije „ne smatraju čovekom dobrog karaktera“.
Pre nego što je izašao iz sudnice, Vong je uzviknuo „Volim Hongkong“.
Drugi istaknuti osuđeni su Gvinet Ho, bivša novinarka koja se bavila politikom, i bivši poslanici Klaudija Mo i Leung Kvok Hung.
Izrečene su im kazne od četiri do sedam godina zatvora.
Oni „nikada nisu ni pretpostavili da će završiti u zatvoru samo zato što su kritikovali vladu“, rekao je bivši opozicioni poslanik Ted Hui, koji je učestvovao na izborima, a kasnije pobegao u Australiju, za BBC.
Amerika je suđenje opisala kao „politički motivisano“.
Australija je saopštila da ima „snažne primedbe“ i da je „ozbiljno zabrinuta“ zbog presude jednom od njenih građana, Gordonu Ngu.
Vlade Pekinga i Hongkonga tvrde da je zakon neophodan za održavanje stabilnosti i poriču da je ugrozio autonomiju.
Oni takođe kažu da presude služe kao upozorenje protiv snaga koje pokušavaju da potkopaju nacionalnu bezbednost Kine.
Portparol Hjuman Rajts Voča rekao je da presuda pokazuje „koliko brzo su građanske slobode i nezavisnost sud opale” od donošenja „surovog” Zakona o nacionalnoj bezbednosti.
Vlada je možda iskoristila suđenje da „izravna račune“ sa prodemokratskim taborom, rekao je Džon Pi Berns, profesor emeritus na Univerzitetu u Hongkongu.
„Oni koriste pravosuđe da prevaspitaju ljude u Hongkongu, uz lekciju da je nacionalna bezbednost glavni prioritet zemlje sa porukom – nemojte nas izazivati po pitanju nacionalne bezbednosti“, rekao je Berns.
Stefan Ortman, docent na Univerzitetu Metropoliten u Hongkongu, rekao je da je izricanje presude „postavilo presedan u pogledu težine kazni za političko neslaganje“.
Prodemokratski pokret je sada „u velikoj meri oslabljen“, jer je „autocenzura postala norma“, dodao je on.
Aktivisti iz Hongkonga kažu da su lično iskusili neprijatnosti.
Emili Lau, bivša predsednica Demokratske partije Hongkonga, rekla je da je strah od hapšenja toliko veliki da „nedavno nismo mogli čak ni da organizujemo večeru za članove i prijatelje. I to su stvari koje su stresne“.
Ali „borba će se nastaviti, na miran i legalan način“, rekla je Lau za BBC.
„To ne znači da vlada u Pekingu osvaja srca ljudi“, rekla je Sani Čeung, aktivistkinja koja se kandidovala na predizborima 2020, ali je od tada prebegla u SAD.
„Možda su na neki način srećni jer opozicija nestaje, ali u isto vreme su izgubili celu generaciju. Nemaju poverenje naroda“, dodala je.
- Bunt: Ljudi koji su postali simboli protesta širom sveta
- Kina donosi „patriotske“ izborne reforme u Honkongu
- Nezavisni Hongkong na Versaće majicama – izvinjenje Kini
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.