Vazduh u mom porodičnom domu u Ugandi bio je ispunjen prepoznatljivim mirisom, koji je u velikoj meri ličio na pečenje govedine.
Bilo je to u decembru 2000. godine i moja sestra Megi je pržila skakavce.
Što je više mešala zelene, hrskave insekte, to je jača i bogatija ta aroma postajala.
Dok su skakavci cvrčali, a para se dizala iz tave, voda mi je išla na usta – nisam mogao da dočekam da počnem da jedem ovu ukusnu poslasticu.
To nije bilo moje prvo iskustvo sa jedenjem skakavaca – redovno sam ih jeo tokom čitavog detinjstva.
U Ugandi, skakavci su hranljivi specijalitet i veoma tražena poslastica.
Tom prilikom 2000. godine, prvi put sam sam ubrao skakavce.
- Kako su čvarci u Srbiji postali skupoceni
- Kako je Titov kuvar stvorio Karađorđevu šniclu
- Pirotska peglana kobasica: Senzacija za čulo ukusa i delikates neizvesne budućnosti
- Sir, meso i nova moda: Šta se sve na Balkanu smatra burekom
Ovi insekti, koji se razmnožavaju oko jezera Viktorija na istoku Afrike, roje se noću i sleću u rosnu travu blizu doma naše porodice u vreme izlaska sunca.
Tom prilikom, zajedno sa mojim vršnjacima tinejdžerima, proveo sam dan sakupljajući bube iz trave na brdu iznad mog doma u Hoimi, u zapadnoj Ugandi.
Osećao sam se ponosno dok sam se vraćao kući sa velikom kesom punom ovih insekata namenjenih loncu.
Miris skakavaca uvek me podseti na Božić – savršeno doba za sakupljanje insekata dok se godišnja doba menjaju od vlažnog novembra do suvog januara.
Za Božić, često bih pre birao da jedem skakavce nego govedinu, jer mi se više sviđao njihov ukus.
Dvadeset i nešto godina kasnije, u junu prošle godine, osećao sam nostalgiju prema ovom ukusu doma, pa sam odlučio da rekonstruišem neke od svojih omiljenih poslastica od skakavaca.
Dobio sam ideju za eksperiment – mogu li da zamenim svo meso u mojoj ishrani za ove hrskave stvorove?
Čuo sam za prednosti održivosti jedenja insekata i bio sam zaintrigiran da otkrijem koliko mogu da smanjim vlastiti ugljenički otisak ako iskoristim skakavce kao svoj glavni izvor proteina.
Sada živim u Kampali, glavnom gradu Ugande – prometnom gradu bez travnatih površina na koje bi skakavci mogli da slete.
Pogledajte video: Da li biste probali specijalitete od cvrčaka
Tokom dve sezone skakavaca u Ugandi – od maja do juna i od decembra do januara – kad se ovi insekti masovno roje širom afričkih travnatih i otvorenih prostranstava, stanovnici Kampale oslanjaju se na ulične prodavce da ih opskrbe ovim ukusnim bubama.
Prodavci koriste jarka električna svetla da privuku skakavce i zatoče ih.
Oni pale svežu travu, koristeći dim da ošamute insekte, zbog čega ovi uleću u čelične ploče i padaju u praznu naftnu burad.
Trgovina skakavcima postala je unosan posao.
Svake sezone, ulice Kampale prepune su prodavaca koji zarade oko 760.000 ugandskih šilinga, ili oko 200 dolara po sezoni.
Za jednu plastičnu čašu punu živih skakavaca, sa otkinutim krilima i nogama, plaćam 20.000 ugandskih šilinga (oko pet dolara, što je malo više od 500 dinara).
Kad se vratim kući, operem insekte u zdeli i stavim ih u suvi lonac, poklopivši ih i ostavivši ih na tihoj vatri oko 20 minuta, povremeno mešajući da bih bio siguran da neće zagoreti.
Oko sat vremena kasnije, skakavci počinju da cvrče i boja im se menja iz zelene u žutu kako izbacuju mast, što mi omogućuje da ih pržim bez ulja.
U tom trenutku počinje da se javlja aroma nalik govedini, pojačavajući se kako mešam na svakih pet minuta sve dok im boja ne postane zlaćano-smeđa.
Potom dodam luk, ljutu papriku i so.
Insekti nastavljaju da se prže sve dok se mast ne otopi, a insekti počnu da zvuče hrskavo dok udaraju u zidove lonca kada ih mešam.
Posle još 30 minuta, skakavci steknu hrskavu teksturu poput čipsa i spremni su da se posluže.
Lepota skakavaca je u tome što možete da ih jedete sa mnogo razne vrste hrane isto kao što biste jeli pileća krilca sa pomfritom.
Tokom četiri dana mog eksperimenta, jeo sam skakavce sa kasavom, krompirom, pirinčem i čorbom od crnog pasulja.
Čaša skakavaca malčice je skuplja od kilograma govedine, koja se prodaje za oko 13.000 ugandskih šilinga (oko tri dolara).
Međutim, od samo jedne čaše skakavaca, spremio sam tri obroka.
Drugog dana sam jeo skakavce i krompir, koji obično jedem uz meso ili čorbast pasulj.
Trećeg i četvrtog dana, upario sam skakavce sa pirinčem i čorbom od crnog pasulja.
Za mene, skakavci su kao kokice – grickalice koje ne želim da prestanem da jedem i nikada mi ne dosade.
I dok za mene lično govedina postaje bljutava ako je jedem prečesto, moj apetit za skakavcima na jenjava, čak ni nakon što sam ih jeo četiri dana zaredom.
Jedini izazov, međutim, jeste taj što je trećeg dana vilica blago počela da me boli, od žvakanja hrskavih buba čitave nedelje.
Još jedna mana je što sam od slanih skakavaca neprestano bio žedan.
Trebalo mi je više vremena nego što sam očekivao da spremim skakavce, zbog čega sam shvatio koliko su vremena i truda moje sestre ulagale u ovaj proces.
Ali njihovo spremanje nije komplikovan niti zahtevan zadatak – često čitam knjigu dok čekam da budu spremni.
I dok sam ja koristio luk i ljute papričice za njihovo spremanje, dodatni sastojci nisu neophodni jer su skakavci sami po sebi veoma ukusni.
Pogledajte video: Tajna dobre slanine – kako se pravi, a kako bira čuvena masna poslastica
Održivi protein
Skakavci su bogati proteinima i održiva su poslastica.
Oni igraju veoma važnu ulogu u poboljšanju hranljivih sastojaka, dostupnosti hrane i zaposlenju u istočnoj Africi, kaže Leonard Alfons, istraživač entomologije sa Univerziteta Sokoin u Tanzaniji, koji veruje da insekti treba da se uzgajaju kao održivi izvor hrane tokom čitave godine.
„Jestivi skakavci su izuzetno cenjeni i trgovina njima predstavlja značajan izvor prihoda u Ugandi“, kaže Alfons.
„Optimizacija protokola masovnog uzgoja jestivih skakavaca osigurala bi njihovo snabdevanje preko čitave godine i tako bi se poboljšali hranljivost, dostupnost hrane i izvori prihoda u istočnoj Africi.“
Što se tiče njihove hranljivosti, dugorogi skakavci, poznati u Ugandi kao nsenene, sadrže u sebi 34-45 odsto proteina, 42-54 odsto masti i 4-6 odsto vlakana.
Insekti su generalno puni vitamina i amino kiselina.
A onda je tu i prednost održivosti.
Uzgoj insekata iskorišćava samo delić zemljišta, energije i vode neophodne za tradicionalnu zemljoradnju, i ostavlja značajno manji ugljenički otisak.
- Može li Srbija dobiti bitku sa gojaznošću dece
- BBC eksperiment: Vegani i vegetarijanci – čija ishrana manje šteti prirodi
- Upalio se alarm: Većina ljudi na svetu biće gojazno do 2035, pokazuje istraživanje
Piter Aleksander, viši istraživač globalne dostupnosti hrane sa Univerziteta u Edinburgu, u Velikoj Britaniji, procenjuje da sam mogao da smanjim ugljenički otisak iz svoje ishrane deset puta zamenivši govedinu za skakavce kao moj glavni izvor proteina.
„Ono što biramo da jedemo zaista je važno za emisije koje se vezuju za našu ishranu“, kaže on.
Zamena polovine mesa koje se jede u svetu brašnastim crvima i cvrčcima moglo bi da smanji upotrebu obradive zemlje za trećinu, oslobodivši 1.680 miliona hektara, ekvivalent oko 70 puta teritorije Velike Britanije, i smanjilo globalne emisije, prema studiji Aleksandera i drugih istraživača sa Univerziteta u Edinburgu.
Insekti takođe imaju visoku stopu konverzije hrane – na primer, cvrčcima je potrebno šest puta manje hrane nego stoci, četiri puta manje nego ovcama i dvaput manje nego svinjama i pilićima da bi proizveli istu količinu proteina.
Uzgoj insekata proizvodi značajno manje gasova efekta staklene bašte od uzgoja stoke – naročito kad uzmete u obzir prevoz stoke i hrane, na koje odlazi 18 odsto ovih emisija.
Cvrčci, na primer, proizvode i do 80 odsto manje metana od krava i osam do 12 puta manje amonijaka od svinja, prema studiji istraživača sa Univerziteta u Vageningenu u Holandiji.
Metan je izuzetno potentan gas koji na globalno zagrevanje utiče 84 puta više nego ugljen dioksid u dvadesetogodišnjem periodu, a zagađenje amonijakom povezano je sa acidifikacijom zemljišta, zagađenjem podzemnih voda i štetnošću po ekosistem.
Insekti takođe mogu da jedu organski otpad, čime pomažu smanjenje emisija koje se javljaju dok taj otpad truli, i takođe uopšteno smanjuju ukupne emisije po kilogramu hrane.
„Slažem se da je intenzitet emisija za mnoge insekte višestruko niži nego kod bilo koje životinjske hrane“, kaže Atul Džain, istraživač specijalizovan za uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i snabdevanje hranom sa Univerziteta Urbana-Šampanj u Ilinoju, u SAD.
„Ali oni se ne proizvode na industrijskim nivou, kao govedina ili bilo koja druga prehrambena roba. Dakle, to nije fer poređenje gasova efekta staklene bašte za bilo koju hranu, biljnu ili životinjsku.“
Ali imajući u vidu sve njihove prednosti, da li bi insekti mogli masovnije da se uzgajaju?
„Insekte je lakše uzgajati u poređenju sa životinjama. Možete da imate farmu insekata u podrumu i u vašoj kući i imaćete milione insekata za nekoliko dana“, kaže Bil Brodbent, predsednik Entosensa, američke kompanije čija je misija da uvede jestive insekte u svakodnevnu ishranu Amerikanaca.
I dok insekti možda neće u potpunosti zameniti meso, oni predstavljaju značajan alternativni izvor proteina u svetu koji će verovatno imati problema sa nestašicom hrane narednih godina kako globalni broj stanovnika bude nastavljao da raste, kaže Brodbent.
Na primer, na svaki kilogram visokokvalitetnog životinjskog proteina koji se proizvede, stoka se hrani sa oko šest kilograma biljnih proteina.
Procenjuje se da će povećanje poljoprivrednih troškova, kao što su đubrivo i hrana za životinje, do 2050. godine dovesti do povećanja od više od 30 odsto cene govedine, svinjetine i živine.
Takođe se smatra da bi ove cene mogle da se povećaju dodatnih 18-21 odsto zbog klimatskih promena i pada produktivnosti poljoprivrede, što će povećati troškove hrane za životinje, povećavši potrebu za alternativnim izvorima proteina.
Pogledajte video:
Rast potražnje za jestivim insektima
U čitavom svetu, u zemljama širom Afrike, Južne Amerike i Azije, jede se oko 2.000 vrsta insekata.
Tajland ima pogotovo razvijenu industriju insekata, gde 20.000 farmi proizvodi 7.500 tona buba godišnje.
Ali mnogi ljudi u Evropi i SAD i dalje nisu spremni da jedu insekte uprkos njihovom izvrsnom ukusu i ekološkim i nutritivnim prednostima, propuštajući priliku da smanje ugljenički otisak svoje ishrane.
Dok sam živeo u Velikoj Britaniji između 2019. i 2021. godine, mučio sam se da pronađem jestive skakavce.
U decembru 2021. godine, strašno su mi se jeli skakavci nakon što sam video slike ove ukusne poslastice na fidovima mojih društvenih mreža, koje su delili moji prijatelji iz Ugande slaveći početak sezone skakavaca.
Moja potraga za ugandskom poslasticom odvela me je do istočnog i zapadnog Londona i Lidsa, ali nisam uspeo nigde da ih nađem.
Indronel Čaterdži, istraživač potrošačke psihologije i marketinga sa Univerziteta Oksford Bruks, u Velikoj Britaniji, kaže da ljudi koji traže jestive insekte u Velikoj Britaniji treba da počnu sa cvrčcima i brašnastim crvima, koji su dostupniji od skakavaca.
„Možda dolazi do prekida u lancu snabdevanja što ograničava dostupnost skakavaca jer se trenutno ne proizvode masovno u Velikoj Britaniji, zbog čega je teško doći do njih“, kaže Čaterdži.
Vlada i zabrinutost da bi široko rasprostranjeni divlji uzgoj insekata u nekim zemljama mogao samo da izvrši dodatan pritisak na pad populacije insekata već ugroženih promenom klime, bolestima i pesticidima.
Pogledajte video: Šta je najveća tajna njeguške pršute koja se topi u ustima
Postoji, međutim, sve više kompanija u Evropi i SAD specijalizovanih za uzgoj jestivih insekata.
Smeštena u Sent Dejvidsu u Velsu, Farma buba, prva britanska farma jestivih insekata, prodaje širok dijapazon poslastica od insekata, uključujući čokoladne kolačiće od cvrčaka i začinjene narandže i biskvite od morskih algi i bufalo crvića.
Prodaje i cvrčke u prahu i čitave cvrčke za kuvanje i pečenje kod kuće.
Farma buba veruje da bi ohrabrivanje dece da probaju insekte moglo da poveća njihovu atraktivnost.
„Deca su pogotovo otvorena za nove stvari, tako da verujemo da u saradnji sa njima mogu da se promene stavovi na duže staze: ona su kupci budućnosti“, kaže Elinor Filp koja radi za Farmu buba.
Stavovi već počinju da se menjaju i potražnja za jestivim insekata je u porastu – do 2027. godine, projektuje se da bi tržište jestivih insekata moglo da dostigne vrednost od 4,63 milijarde dolara
Farma buba je proizvela novu vrstu hrane, Vekso, napravljenu od insekata i biljnog proteina i servirala je u bolonjez sosu za 200 velške školske tokom probnog projekta 2019. godine.
Pre nego što su isprobali Vekso, 27 odsto đaka reklo je da bi ga odabrali za školski ručak, ali nakon što su ga probali, 56 odsto je reklo da bi ga izabralo.
„Izričito verujemo da, ako mladi ljudi saznaju za jestive insekte i Vekso, kad budu počeli da ih kupuju za svoje porodice u budućnosti, reći će: ‘Oh da, insekti: to je samo još jedna vrsta hrane'“, kaže Filip.
Farma buba kaže da je mlevenje osušenih insekata u prah i ubacivanje u hranu jedan od najboljih načina da se dodvori ljudima koji oklevaju u vezi sa jedenjem buba.
- Da li način ishrane plemena Hadža može da posluži kao lekcija za svakoga
- Đokovićev duvalijus: Ova vrsta insekta dobila ime po srpskom sportisti
- Možete li da zamislite svet bez insekata
Eli Mur, koja populariše jestive insekte preko svog bloga Bugible, kaže da ona koristi cvrčke u prahu za svoj jutarnji proteinski šejk svakog jutra.
„On je najbolji za biodostupnost proteina, zbog drugih hranljivih sastojaka, održivosti i nenadimanja“, kaže ona.
„Ne mogu dovoljno da ga preporučim.“
Mur, koja je glavna službenica za komunikaciju pri Čapul farmi – kompaniji koja radi na izgradnji i vođenju farmi insekata u SAD, isprobala je skakavce prvi put na putovanju u Meksiko 2012. godine.
„Bila sam radoznala i odlučila sam da ih isprobam. Ispostavilo se da su bili izvrsni i to mi je zauvek promenilo život, kaže ona.
„Sada radim puno radno vreme sa bubama.“
Ona se nada da će se jedenje insekata primiti u Evropi i SAD.
„Vrši se puno istraživanja i industrija insekata je ubrzanom razvoju“, kaže ona.
Stavovi se već menjaju i potražnja za jestivim insektima je u porastu – projektuje se da će do 2027. godine tržište jestivih insekata dostići vrednost od 4,63 milijarde dolara.
Jestivi insekti se ne prodaju više samo u specijalizovanim radnjama, već se nalaze i u ponudi evropskih lanaca supermarketa, poput Karefor i Sejnsberiz, dok se milkšejkovi od cvrčaka nalaze na jelovniku američkog lanca restorana brze hane Vejbek burgers.
Ali čak i ako ne planirate da u skorije vreme kupite jestive insekte, vi ih možda već jedete.
Oni mogu nenamerno da završe u hrani, ako se zaglave u svežem voću ili povrću koje jedemo ili slučajno pomešani sa proizvodima kao što su pasta, kolači i hleb.
Uprava za hranu i lekove (FDA) u SAD čak ima toleranciju koliko kontaminacije insektima u hrani dozvoljava pre nego što hrana mora da se povuče.
Čokoladna tabla od 100 grama, na primer, može da sadrži i do 60 fragmenata insekata (delovi insekata umesto čitavi) pre nego što FDA preduzme regulatorne mere.
Pšenično brašno može da ima i do 75 delova insekata na svakih 50 grama, dok makaroni i nudle mogu da imaju i do 225 delova insekata na svakih 225 grama.
„Prosto nije vredno energije uklanjanja svakog fragmenta insekta dok se radi žetva useva“, kaže Filp.
Takođe vredi napomenuti da neke vrste smokvi zavise od oprašivanja specijalizovane smokvine ose, koja leže jaja unutar voća pre nego što umre u njemu.
Ali telo ose brzo se svari enzimom po imenu ficin, koji proizvodi smokva, praktično ostavivši vrlo malo ose za sobom.
Ovo je i dalje dovelo do rasprave među nekim veganima da li smeju da jedu ovo voće.
Hrskava tekstura unutar smokve, međutim, nije od delova tela ose već od semenja.
Većina smokvi koje se prodaju u modernim supermarketima oprašene su bez učešća osa.
Ali čak i ako ostavimo slučajno unošenje insekata po strani, mnogi naučnici veruju da će možda svetska gadljivost na jedenje insekata morati da se promeni ako svet želi da postigne dvojni cilj obezbeđivanja više nutritivne hrane za svakoga uz manje štete po životnu sredinu.
U međuvremenu, jedva čekam sledeću sezonu skakavaca da bih mogao da uživam u omiljenoj poslastici.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
