„Pravio sam svadbu sinu pre nekoliko dana, bilo je pečenja, torte, svakakvih đakonija“, priča Jakša Simovinović sa Uba.

Iako je znao koliko će gostiju prisustvovati svečanosti, naručio je više hrane nego što su gosti mogli da pojedu, uz objašnjenje da je mislio da „neće da se baci“.

„Neke torti smo uspeli da razdelimo gostima, a nešto smo i mi kod kuće danima jeli, ipak smo na kraju mnogo hrane bacili“, kaže Jakša.

Bacanje hrane nije nešto što se događa samo u Srbiji, to je globalna epidemija.

Jedna trećina hrane koja se proizvede u svetu svake godine, što je oko 1.3 milijarde tona, bude bačeno, a to je i više nego dovoljno da svi gladni u svetu budu nahranjeni.

Hrana koja dospe na deponije na kojima truli i raspada se, ispušta metan, a to je jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte, stoji u Analizi istraživanja o bacanju hrane.

Koliko se hrane baci u Srbiji?

Svake godine se u Srbiji baci gotovo 247.000 tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona, pokazala je analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, koju je uradio Centar za unapređenje životne sredine.

Slikovitije – kada bismo svu količinu hrane koju bacimo u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca.

Svako od nas, dakle celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje.

Četvoročlana porodica godišnje izgubi 140 kilograma hrane, odnosno 40.000 dinara, naveo je Centar za unapređenje životne sredine.

Najviše se baca hleb (10,18 kilograma), zatim meso (7,18 kg) i mleko (6,74 kg), a najmanje voće (5,7 kg) i povrće (5,33 kg).

Hranu bacamo iz mnogo razloga – zato što nam se pokvari (67 odsto), zatim zato što mi lično ili članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu (17 odsto) ili mislimo da nije bezbedna (11 odsto) – ali pre svega zato što nam se može, kažu iz Centra.

Koji su razlozi zbog kojih se hrana baca u Srbiji

„Hrana u Srbiji se baca jer nismo skloni ekonomičnosti, iako je u našoj zemlji lošiji standard nego u nekim drugim zemljama“, kaže Katarina Žigić Blagojević, izvršna direktorka Banke hrane Beograd, kaže za BBC na srpskom.

Smatra da treba raditi na svesti i edukaciji ljudi kako bi se izbegli svi aspekti koji dovode do toga da imamo viškove, a da s druge strane imamo mnogo onih koji su na rubu egzistencije.

„Razlike i oscilacije u našim slojevima društva dovode do toga“, kaže Žigić Blagojević.

Dodaje da se tu ubrajaju i nedovoljno organizovan sistem za reciklažu hrane, kao i plaćanje PDV na hranu koja se poklanja.

Takođe, hrana koja nije fabrički upakovana, odnosno ona koja se napravi u restoranima i menzama ne može da se prosledi onima kojima je potrebna, već ide na deponije, dodaje.

Zakonom o bezbednosti hrane nisu regulisani rokovi upotrebe hrane.

Na izmeni ovog zakona se radi dugo, priča Žigić Blagojević, ali kada to bude definisano, biće moguće da se koristi i hrana kojoj je rok trajanja prošao.

Ne misli se na mlečne proizvode, već na namirnice poput pirinča, pasulja.

Pogledajte video: Solidarna klopica – za one koji su gladni

Solidarna hrana

Bacanje hrane utiče i na klimatske promene

Da li ste znali da svakog dan kada bacimo 20 miliona kriški hleba, ovo stvara emisiju gasova staklene bašte ekvivalentnu sa više od 140.000 automobila godišnje!

To je, prema istraživanju Akcionog programa za otpad i resurse (VRAP), dobrotvorne organizacije koja sarađuje sa preduzećima, zajednicama i ljudima kako bi pomogla u smanjenju otpada i efikasnom korišćenju resursa.

Rešavanjem problema bacanja hrane i uvećanih donacija hrane, ne samo što se radi na problemu siromaštva, već je ovo i mnogo šire pitanje koje utiče i na očuvanje životne sredine.

Bacanje hrane ne znači samo da je ta hrana odložena negde, bačeni su i novac, voda, energija, zemljište i transport.

Bacanje hrane može čak i da doprinese klimatskim promenama, jer se često se otprema na deponije, gde se ostavlja da trune i proizvodi metanski gas.

Kad bi bačena hrana bila neka zemlja, bio bi to treći najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte posle Amerike i Kine.

Pogledajte video o veganstvu u Srbiji

Vegani tvrde da je biljna ishrana zdrava, raznovrsna i ukusna.

Šta je Banka hrana i kako ona funkcioniše?

Žigić Blagojević kaže da je ova organizacija spona između onih koji žele da poklone hranu i onih kome je ona potrebna.

„Pod našim okriljem je 200 humanitanih organizacija čiji su članovi socijalno ugroženi“, dodaje ona.

Banka hrane, koja je osnovana 2006. godine, sarađuje sa kompanijama koje daju fabrički upakovane životne namirnice.

„Nadležnima u kompanijama je smislenije da tu hranu proslede nekome ko će iskoristiti nego da je unište, jer žele da budu i društveno odgovorni, a i uništavanje hrane je jako skupo“, kaže Žigić Blagojević.

Kako možete da pomognete i šta možete da uradite sa hranom

Ljudi često ne mogu da se odluče kome da pošalju hranu i gde da je odnesu.

Organizatori kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost“ kažu za BBC na srpskom da im je cilj da se poveća svest ljudi i ukaže na problem prekomernog bacanja i nedovoljnih donacija hrane u Srbiji.

Kažu da ovu kampanju, koja se realizuje u sklopu Projekta za unapređenje okvira za davanje koji organizuje Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo i predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, mogu da podrže svi na različite načine.

„Kroz promociju naših poruka i kroz konkretne donacije u novcu i hranu“, poručuju organizatori.

Na sajtu Spasimo hranu možete se prijaviti na mejling listu, pa ćete dobijati obaveštenja o aktivnostima i akcijama u koje se možete uključiti.

Takođe, ukoliko ste na čelu neke kompanije možete pokloniti hranu koja je pred istek roka trajanja ili pomoći finansijskim sredstvima.

Iz Banke hrane kažu da namirnice koje želite da poklonite možete poslati i taksijem, odnosno vozilima kompanije Jandeks.

„Možete da odete u prodavnicu, kupite namirnice koje su potrebne, a onda pozovete nas i u dogovoru s vama paket taksijem šaljemo na određenu adresu“, kaže Žigić Blagojević iz Banke hrane.

Dodaje da je pojedinaca koji žele da pomognu sve više i više.

Saveti kao da bacate manje hrane:

Planirajte obroke i kupujte hranu u količinama koje su nam potrebne – jedna šolja nekuvanog pirinča dovoljna je za četiri osobe, a porcija nekuvanih špageta je nešto manja od prečnika kovanice od jednog dinara;
Podesite termometar u frižideru – temperatura treba da bude manja od 5 stepeni Celzijusa;
Naučite šta znače oznake na hrani. „Upotrebljivo do“ znači da ne treba jesti hranu sa ovom oznakom, čak iako izgleda i miriše kako treba. Ako je neka hrana pred istekom roka, možete je zamrznuti. „Najbolje upotrebiti do“ se odnosi na kvalitet hrane – najbolji ukus ima do određenog perioda, ali je i posle toga bezbedna za konzumaciju.

Kakva je sitacija u svetu, a kakva u regionu

Statistika pokazuje da na globalnom nivou jedan od devet stanovnika gladuje – to je više od 820 miliona ljudi.

Iskorenjivanje gladi jedan je od 17 globalnih ciljeva Ujedinjenih nacija koji treba da budu ostvareni do 2030. godine.

Dok je glad vodeći uzrok smrtnosti na svetu, pošto svakih 10 sekundi zbog nje umre jedna osoba, prema podacima Organizacije za hranu Ujedinjenih nacija (FAO) godišnje se baci oko 1,3 milijarde tona namirnica.

Samo u zemljama Evropske unije godišnje u otpadu završi 88 miliona tona, odnosno 173 kilograma po glavi stanovnika.

Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, na prvom mestu po količini bacanja hrane nalazi se Italija – četiri miliona tona, potom Grčka sa 1.4 miliona tona bačene hrane tokom jedne godine.

Na trećem mestu nalazi se Malta sa 129 kilograma po stanovniku, što je ukupno skoro 60.000 tona godišnje.

Kada je reč o zemljama u regionu, najviše se hrane baca u Hrvatskoj oko 84 kilograma po stanovniku, potom u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori 83 kilograma.

U okruženju, ubedljivo najmanje hrane na otpad ode u Sloveniji i u ovoj državi se po glavi stanovnika baci 34 kilograma hrane, što je godišnje 71.107 tona.

“Retvitni Obrok”: Oni kuvaju hranu za one koji nemaju

Prvi zakon o zabrani bacanja hrane

U Francuskoj je 2019. godine stupio na snagu zakon koji nalaže supermarketima, velikim distributerima hrane, kao i proizvođačima da ne smeju da bacaju jestivu hranu.

Francuska, u kojoj se godišnje bacala oko 7,1 milion tona hrane, tako je postala prva zemlja koja je zakonski rešila pitanje bacanja hrane.

Većina hrane koja se ne proda ili je blizu isteka roka poklanja se humanitarnim organizacijama ili javnim kuhinjama.

Pogledajte video: Za šarenije bašte i zdraviju ishranu