Hrana, zdravlje i klimatske promene: Proizvođači palminog ulja uskraćuju plemenima milione dolara

Ako kupite nešto u supermarketu, velike su šanse da će to nešto sadržati palmino ulje. Ako ga budete pratili unazad kroz lanac snabdevanja, na kraju ćete zateći uljanu palmu, najverovatnije u Indoneziji.

Ali kompanije koje ga prodaju velikim firmama kao što su Džonson end Džonson, Kelogs i Mondelez lišavaju domorodačke zajednice potencijalnih miliona dolara u prihodima, otkrila je zajednička BBC istraga.

Met Jadi prati putanju reke, njegovo koplje spremno za bacanje.

Ali danas, kao ni većinom drugih dana, on ne uspeva ništa da uhvati.

„Ranije je bilo mnogo svinja, jelena, antilopa i bodljikavih prasadi“, kaže on.

„Danas jedva da ima nečeg živog.“

On je pripadnik Orang Rimbe, jednog od poslednjih nomadskih plemena u Indoneziji.

• Može li svet da se odrekne palminog ulja da bi spasao prašume
• Pet proizvoda za koje niste znali da škode planeti
• Da li je puter od orašastih plodova loš po vaše zdravlje

Ona su generacijama živela od džungle na ostrvu, žanjući gumu baš kao i loveći i berući voće.

Devedesetih je u njihov zabiti dom Tebing Tingija stigla kompanija koja sa bavi palminim uljem sa obećanjima o bogatstvu i razvoju.

Ona je preuzela kontrolu nad vekovnih ognjištem ove zajednice, a zauzvrat, prema Orang Rimbi, zajednica je trebalo da dobije više od polovine nazad, sa zasađenim uljanima palmama, čudesnom biljkom za kojom je potreba širom planete samo sve veća.

To je u svakom slučaju trebalo da bude dobitna kombinacija, jer je pleme trebalo da prodaje voće koje ubere nazad kompaniji.

Tokom 25 godina, uljane palme izrasle su visoko i jarkonarandžasto voće nahrupilo je u fabrike kompanije, proizvevši jestivo ulje vredno miliona dolara za njenog krajnjeg vlasnika, Salim grupu.

To ulje potom kupuju proizvođači kao što su Kedberi, Pop-tart i Kranči nat klasters.

Ali Met Jadi nikad nije dobio malo poljoprivredno gazdinstvo koje kaže da je obećano njegovom plemenu.

Danas njegova porodica živi u priručnoj kolibi na plantaži.

„Ništa nam nije vraćeno. Sve su nam uzeli“, kaže on.

Kao i mnogi drugi pripadnici Orang Rimbe, starešina Siti Manina sastavlja kraj s krajem berući voćke koje padnu ne zemlju tokom berbe uljanih palmi.

Ako ima sreće, sakupiće ih dovoljno da kupi nekoliko unci pirinča i malo povrća da bi prehranila svoju porodicu za taj dan.

• Da li način ishrane plemena Hadža može da posluži kao lekcija za svakoga
• Život u miru i slobodi – šta možemo da naučimo od izolovanih plemena
• Svirepo ubistvo koje otkriva tajne naroda Amazonije

„Dovoljno je“, kaže ona. „Ali nije mnogo.“

„To je samo jedan primer – i dešava se svuda“, kaže Danijel Džohan, indonežanski poslanik zadužen za sektor poljoprivrede i šumarstva, koji zastupa ovo pleme.

„Korporacije su pohlepne.“

Ogromni delovi pošumljene zemlje sa najvećim biodiverzitetom na svetu raskrečeni su da bi tu nastale plantaže uljanih palmi.

Na nekada džunglama prekrivenim ostrvima Borneo i Sumatra, plantaže se sada protežu kilometrima u svim pravcima.

U zamenu je obećan ekonomski razvoj. Da bi dobili lokalnu podršku i pristup vladinim finansijama, kompanije su često obećavale da će podeliti svoje plantaže sa seljanima, na placevima poznatim kao „plazma“.

Godine 2007, postala je zakonska obaveza da kompanije ustupe petinu svake nove plantaže zajednicama.

Tamo gde je ovaj dogovor funkcionisao, to je pomoglo da ruralne zajednice izađu iz siromaštva, dajući im njihov vlastiti udeo u industriji vrednoj više od 50 milijardi dolara godišnje u svetu.

Ali pojavio se stalni talas pritužbi da kompanije nisu ispunile svoj deo obećanja – i zakonske obaveze – da zajednicama obezbede plazmu.

Razmere problema ostale su nepoznate, pa je u poslednje dve godine naš tim, koji čine BBC novinari, predstavnici organizacije za istraživačko novinarstvo Geko projekat i ekološkog info sajta Mongabej, radili zajedno na njegovom otkrivanju.

Analizirajući vladine podatke, istraga je pokazala da kompanije nisu obezbedile više od 100.000 hektara – oko veličine Los Anđelesa – zakonski obavezujuće plazme samo u pokrajini Centralnog Kalimantana na ostrvu Borneo.

Koristeći konzervativne procene moguće zarade od palminog ulja, izračunali smo da se time zajednicama svake godine uskraćuje procenjenih 90 miliona dolara.

Ova pokrajina čini samo petinu indonezijskih plantaža uljanih palmi pod kontrolom korporacija.

Analiza podataka Ministarstva poljoprivrede pokazuje da je ova situacija slična u svim drugim pokrajinama koje su veliki proizvođači palminog ulja, a gubici koje su pretrpele zajednice kojima se duguje plazma širom Indonezije dostižu svake godine stotine miliona dolara.

Razmere problema nisu vidljive samo u zvaničnim podacima.

Naš tim je napravio bazu podataka od kompanija koje su optužene da su zakidale na obećanjima ili ih nisu poštovale kako bi namirile svoje zakonske obaveze da podele plantaže sa zajednicama.

To je pokazalo da su u poslednjih šest godina organizovani protesti motivisani pritužbama zbog plazme u proseku jednom mesečno.

Ali država ume da bude brza i odlučna kad je u pitanju suzbijanje protesta, koji se obično nasilno guše.

Godine 2015, u sporazumu u kojem su posredovali lokalni političari, Salim grupa je potpisala novo pisano obećanje da će obezbediti plazmu Orang Rimbi.

Ali do januara 2017. godine, to se još nije desilo.

U tom trenutku, pleme je već čekalo dve decenije.

Nezadovoljni pripadnici plemena okupirali su plantažu firme, ali im je kompanija srušila kolibe.

Seljani su potom zapalili kontrolnu stanicu unutar plantaže i porazbijali prozore na kancelarijama kompanije.

Policija je napala i uhapsila više od 40 osoba, rekli su nam seljani.

„Krvavo smo pretučeni bez ikakvog saslušavanja“, rekao je jedan čovek.

Sedmoro je proglašeno krivim za vandalizam i osuđeno na 18 meseci zatvora.

Indonežanska policija odbila je naš zahtev za komentar.

„Sav taj otpor koji su pružili, ponekad čak žrtvujući živote, a i dalje ništa nije rešeno“, kaže Danijel Džohan, koji je posetio Tebing Tingi ubrzo nakon protesta protiv drugih poslanika.

„To znači da sistem ne funkcioniše.“

Posle protesta, parlamentarni odbor naložio je Salim grupi da vrati vekovno ognjište Orang Rimbi, ali pet godina kasnije, pleme još čeka na to.

Salim grupa i njena podružnica koja kontroliše plantažu odbila je da nam da intervju.

Kad se zajednica žali da nisu ispunjena obećanja koja su joj data, vlada se uglavnom oslanja na posredovanje, ali jedna akademska studija pokazala je da samo 14 odsto pregovora ostvarenih uz posredovanje dovede do sporazuma koji se poštuje.

Samsul Kamar, šef kancelarije za plantažu u Riauu, pokrajini koja je najveći proizvođač palminog ulja u Indoneziji, kaže da on sada ima posla sa novom žalbom zbog plazme „skoro svake nedelje“, a samo šačica od 77 kompanija pod njegovim nadzorom obezbeđuje dovoljno plazmi.

Ipak, kao i mnoge njegove kolege, on nikad nije otišao dalje od izdavanja upozorenja.

Većina velikih firmi za robu široke potrošnje obećala je da će iskoreniti „eksploataciju““ ljudi iz svojih lanaca snabdevanja.

Ali mi smo pronašli 13 velikih firmi, uključujući Kolgejt-Palmoliv i Rekit, koje su kupovale palmino ulje od proizvođača optuženih da uskraćuju plazmu, ili dobit od plazme, zajednicama u poslednjih šest godina.

Kompanije Džonson i Džonson i Kelogs kupuju od Salim grupe, koja je vlasnik plantaže na zemlji Orang Rimbe.

U odgovoru na našu istragu, firme su izjavile da zahtevaju od svojih dobavljača da se drže slova zakona.

Ali otkrili smo da mnoge od njih imaju neke veze u lancu snabdevanja sa kompanijama za koje je javno obelodanjeno da se ne pridržavaju propisa o plazmi – uključujući od strane indonezijskih zvaničnika vlade.

Džonson end Džonson, Kelogs i Mondelez nabavljali su palmino ulje sa plantaže na Borneu koja je privremeno zatvorena u februaru ove godine zato što više od decenije nije ispunila svoje zakonske obaveze.

U retkom primeru da je vlada preduzela nešto odlučno u slučaju sa plazmom, političar Džaja Samaja Monong zadužio je policiju da spreči kamione da napuste plantažu.

„Možda ako nema odlučnog delovanja koje može da im naškodi, oni misle da to mogu da ignorišu“, kaže on.

Džonson end Džonson je rekao da oni „shvataju ove optužbe veoma ozbiljno“ i da su pokrenuli vlastiti žalbeni postupak.

Kelogs je rekao da će istražiti navode i „koordinisati sa dobavljačima kako bi odlučio koji su mu sledeći potezi“.

Mondelez, koji je vlasnika Kedberija, rekao je da je kontaktirao eksperte „da bi bolje razumeo ovaj problem i kako bi u budućnosti mogao da ga rešava sa dodatnim javnim obavezivanjem“.

Rekit je napisao da ovi nalazi „sugerišu potencijalne sistemske probleme“ koji „zahtevaju dodatnu istragu i koordinisanu akciju raznih javnih i privatnih aktera“.

Kolgejt-Palmoliv je izjavio da će kompanija pokrenuti proces provere da li njegovi dobavljači obezbeđuju dovoljno plazme.

Konglomerat koji stoji iza plantaže na Borneu je Golden Agri-Risorsiz, najveći proizvođač palminog ulja u Indoneziji, sa plantažama koje se prostiru na pola miliona hektara zemljišta.

Kompanija priznaje da još nije ispunila svoje zakonske obaveze u vezi sa obezbeđivanjem plazme.

Firma tvrdi da je odlučna da to uradi, ali da je to i dalje „rad koji je u toku“.

Oni kažu da se nadaju da će sledeće godine početi da sade na plazmi u njihovoj podružnici na Borneu koju je zatvorio lokalni političar.

Golden Agri-Risorsiz i druge kompanije kojima smo pisali rekli su nam da im i dalje predstavlja veliki problem pristup dovoljnoj količini zemljišta za program plazmi.

Ali Jaja, političar sa Bornea, kaže da je poručio konglomeratu da on želi da kompanija ustupi zemljište koje ima u vlastitom posedu.

„Ne želim da čujem više nikakve izgovore“, rekao je on.

„Zato što je sve vrlo prosto: plazma treba da se gradi u tandemu sa glavnom plantažom. Zašto postoji glavna plantaža, a nema plazma plantaža?“

Globalne pošiljke palminog ulja iz Indonezije se nastavljaju, pošto je vlada ukinula zabranu na globalni izvoz jestivog ulja.

Ona je izvoze zabranile krajem prošlog meseca u pokušaju da kontroliše rast domaćih cena i da obezbedi lokalno snabdevanje.

Kompanije koje stoje iza buma palminog ulja u zemlji doživele su skok u prihodima ove godine zato što su globalne cene dostigle rekordne visine.

Spisak indonežanskih superbogataša već je prepun milijardera koji su se obogatili na palminom ulju.

Porodica Vidžaja, koja kontroliše Golden Agri-Risorsiz, na drugom je mestu Forbsove liste najbogatijih za Indoneziju; Antoni Salim, izvršni direktor Salim grupe, nalazi se jednu poziciju ispod, na trećem mestu.

Ali za Orang Rimbu, čekanje na njihov udeo u bogatstvu se nastavlja.

Ispod drveća palmi, starešina Silin peva narodnu pesmu.

Tekst pesme prevodi se kao „naše je srce puno ako su naši unuci zdravi“, objašnjava ona.

„I zato da bi naši unuci mogli istinski ponovo da žive, želimo da nam se naše vekovno ognjište vrati“, kaže ona.

„To je sve što želimo.“

Pogledajte video o veganskom protestu

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]