Ljudi jedu čokoladu u nekom obliku stotinama godina.

Većim delom tog vremena, dolazila nam je u obliku tečnog kakaoa, napravljenog od zrna kakaoa.

Neke kulture – ali ne sve – u međuvremenu su počele da mu dodaju šećer, mleko i blistavo pakovanje.

Oni koji još unose kakao na tradicionalniji način, za to vreme, pokrenuli su raspravu oko toga da li čokolada može biti dobra po naše zdravlje.

Na primer, Kuna Indijanci, koji žive na panamskim Ostrvima San Blas, imaju nizak krvni pritisak koji ne raste sa godinama, veoma nisku stopu srčanih udara, moždanih udara, dijabetesa i kancera, a obično umiru od starosti, kaže Mardži Mekala, viša naučna direktorka epidemioloških istraživanja pri Američkom društvu za borbu protiv kancera.

I suprotno naučnom konsenzusu da preterana količina soli može da poveća krvni pritisak, njihova ishrana sadrži jednaku količinu soli kao i kod prosečnog Amerikanca.

Da bi otkrila šta tačno oni svakodnevno konzumiraju, Mekala je posetila Kuna Indijance.

Otkrila je da oni svaki dan unose oko četiri šolje kakaoa – kakao pomešan sa vodom i malom količinom šećera.

Ali Mekala ne može sa velikom sigurnošću da pripiše izvrsno zdravlje Kuna Indijanaca ispijanju kakaoa – pogotovo zato što jedu dvostruko više voća i četiri puta više ribe od prosečne američke ishrane.

Plus, žive aktivnijim životima nego što to mi obično radimo na Zapadu.

Mnoge druge opservacione studije bavile su se prednostima crne čokolade po srce, ali su one možda pristrasne zato što se ljudi koji jedu čokoladu češće manje brinu za svoju kilažu, kaže Džoen Menson, profesorka medicine na Harvardskom medicinskom fakultetu.

Ona dodaje i da su oni možda u startu zdraviji.

U jednoj studiji, istraživači su se bavili ishranom i zdravljem 20.000 ljudi, i otkrili su da je jedenje do 100 grama čokolade dnevno – uključujući čak i mlečnu čokoladu – povezano sa nižim rizikom od srčanih bolesti i moždanim udarom.

Oni su kontrolisali i druge faktore koji bi mogli da utiču na ovo, uključujući pušenje i količinu vežbi, ali su rekli da bi mogla da postoje druga objašnjenja mimo čokolade.

A onda je došlo veliko kliničko ispitivanje koje je moglo da kontroliše i druge moguće uzroke kao što su ishrana i način života.

Ono je bilo zasnovano na predosećaju da bi potencijalne zdravstvene prednosti kakaoa mogle da se svode na njegove visoke nivoe flavonoida, biljnih jedinjenja koja se mogu naći i u bobicama i čaju.

San Blas u Panami — Ostrvljani sa San Blasa u Panami imaju bolje od očekivanog zdravlja, moguće zahvaljujući redovnom ispijanju čokolade bogate flavanolom

Studija ishoda suplemenata u vidu kakaoa i multivitamina, sprovedena na 21.000 ljudi, otkrila je da uzimanje 400 do 500 miligrama suplemenata u obliku flavanola iz kakaoa može da smanji rizik od umiranja od srčanih bolesti smanjenjem krvnog pritiska i inflamacija u telu.

Naučnici su koristili suplemente umesto pravog kakaoa zato što koncentracija flavonoida može umnogome da varira kod različitih brendova čokolade, u zavisnosti od žetve, proizvodnje i obrade, kaže Menson, koja je bila i glavna istražiteljka ovog ispitivanja.

Crna čokolada može da ima i do četiri puta više flavonoida od čaja, ali istraživanje pokazuje da se sadržaj flavanola smanjuje tokom procesa proizvodnje.

Kao posledica toga, trenutno ne postoji konsenzus oko količine flavanola iz kakaoa koja vam je potrebna da biste imali neke koristi po zdravlje, kaže Ginter Kunle, profesor nauke o ishrani sa Univerziteta u Redingu.

I dok Evropska uprava za standarde hrane (EFSA) kaže da je po zdravlje dobro oko 200 miligrama flavanola iz kakaoa ili 10 grama tamne čokolade, skoriji podaci sugerišu da je verovatnije da će oko 500 miligrama dnevno načiniti neku razliku po naše zdravlje.

To je ekvivalent malo manje od jedne male štangle čokolade od 30 grama.

„Ne verujem da će bilo kakav pristup povećanju sadržaja flavanola pretvoriti čokoladu u ‘zdravu hranu'“, kaže Kunle.

Tamna čokolada takođe sadrži nešto drugo o čemu ne znamo mnogo.

To je jedan od malo izvora – pored kafe – biljnog molekula teobromina.

Iako se radi o psihoaktivnoj supstanci, teobromin – iz iste porodice kao i kofein – može da vam pruži „suptilniji udar“ od kofeina, kaže Kris Alford, profesor primenjene psihologije na Univerzitetu u Zapadnoj Engleskoj.

I što je tamnija čokolada, jači je udar.

„Ako jedete mnogo crne čokolade, mogli biste da doživite pravi udar, a da bude lepši od udara kofeina“, kaže on.

Za one koji se brinu da čokolada povećava rizik od srčanog udara, neki istraživači kažu da ona zapravo ne mora da se izbegava zbog toga.

Crna čokolada obično takođe sadrži šećer, ali jedan od načina da se to izbegne je birati čokoladu sa većim procentom kakaoa od one koja se može naći u mlečnoj čokoladi.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

U bečkom Muzeju čokolade se o ovom slatkišu uči i kroz degustaciju.

Tamna strana čokolade

Testiranje efekata suplemenata flavanola iz kakaoa takođe izbegava druge komponente crne čokolade: šećer i zasićene masti.

Crna čokolada često sadrži kakao puter, u kome ima mnogo zasićenih masti, koje se vezuju za povećani rizik od srčane bolesti.

„Sve masti u čokoladi potiču od kakao putera, ali dok dokazi pokazuju da stearinska kiselina ima neutrališući efekat na holesterol, trećina masti u kakao puteru je zasićeno i štetno po zdravlje“, kaže Edin Kesidi, profesorka iz Škole bioloških nauka na Kraljičinom univerzitetu u Belfastu.

Iako istraživači ne preporučuju eksplicitno da se jede čokolada kako bi se izbegla srčana bolest, jedna studija zaključuje da redovno uzimanje crne čokolade verovatno donosi kumulativnu korist po naše zdravlje sa najjačim dokazima koji se odnose upravo na srčano zdravlje.

Kakao flavanol — Stručnjaci se nisu saglasili kolika količina kako flavanola je potrebna kako biste osetili boljitak po zdravlje

A uzimanje male količine crne čokolade moglo bi da pomogne u borbi protiv nezdravih prehrambenih navika, kaže Duejn Melor, dijetetičar sa Astonovog medicinskog fakulteta.

„Male količine čokolade neće biti štetne i mogu da promene vaš odnos prema čokoladi, zato što možete da uživate u malim količinama a da usput ne osećate krivicu što je jedete. Gorčina obično pomaže pri samokontroli.“

Problem je u sledećem – što je veći sadržaj kakao flavonoida u čokoladi, to je gorči ukus, a što je gorči ukus, ona se teže prodaje.

„Postoji konflikt između dobrih delova kakaoa i onoga što moramo da mu dodamo da bi bio jestiv i da bi predstavljao uživanje“, kaže Melor.

Da bi sve bilo komplikovanije, moguće je da masti i šećer pomažu da flavonoidi u čokoladi budu bio-dostupniji, što znači da su lakši za apsorpciju u telu.

„Neki od ovih flavonola su složena organska jedinjenja i jedan od načina na koji možemo da ih učinimo dostupnima je da im dodamo šećer“, kaže on.

Prosto ne postoji dovoljno istraživanja na osnovu kojih neko može da uzme sadržaj kakao flavanola i šećera u čokoladi i zaključi koji je odnos najefektniji.

Takođe, još uvek ne postoji način da se zna koliko tačno kakao flavonola vi unesete.

„Čokolada nije zdrava hrana i, imajući u vidu količinu šećera i masti u većini njih, vrlo je verovatno da je bilo kakva korist od flavanola zanemarljiva u poređenju sa štetnom efektima prejedanja od nje“, kaže Kunle.

Potraga za ukusom

Čini se da je došlo do porasta manjih kompanija po principu „iz zrna u tablu“ koje proizvode veći procenat kakaoa sa naglaskom na očuvanju ukusa, umesto na moguću korist po zdravlje.

Ali šta ako proces sačuvanja ukusa kakao zrna takođe, sasvim slučajno, dovede do zdravije čokolade?

Kakao zrna koja se uzgajaju na Solomonskim ostrvima na Pacifiku beru se u pravom trenutku zrelosti, kaže Martin O’Der, suosnivač čokoladnog brenda „Fajertri čokolit“.

Farmeri potom otvaraju ljuske kakaoa i započinju šestodnevni proces fermentacije, pre nego što ih isuše.

Neka od isušenih zrna potom se šalju u Veliku Britaniju, u „Fajertri“, gde se peku u celosti.

Tako se to originalno radilo, ali početkom Dvadesetog veka, stvari su se promenile, prema rečima O’Dera.

Čokoladne kompanije oslanjale su se na dva prinosa od farmera – glavni prinos, koji se brao od novembra do januara, i srednji prinos, od januara do juna, kaže on.

„Srednji prinosi bili su manji i neznatno manje vredni i isprva se nisu prodavali. Potom su kompanije počele da ih kupuju na popustu, a farmeri su shvatili da prodaju dobra zrna po nižoj ceni, pa su počeli da mešaju srednje prinose sa glavnim prinosima“, kaže on.

Iako flavanole možete pronaći u mnogim različitim vrstama hrane pored čokolade, studije pokazuju da crna čokolada može da se uklopi u zdravu ishranu

„To je značilo da su kompanije za pravljenje čokolade počele da dobijaju zrna različitih veličina, što bi zahtevalo različita vremena pečenja. I zato su odlučile da počnu da otvaraju ljuske kako bi mogli da peku samo jezgro.“

Bilo da je ova priča samo glasina ili ne, ostaje istina da su manji proizvođači čokolade možda pogodili suštinu: pečenje celog zrna, umesto samo jezgra, često podrazumeva pečenje na nižoj temperaturi duže vremena.

Mi znamo da ako predugo kuvamo povrće, ostaje netaknuto manje hranljivih sastojaka.

Ali da li isto može da se kaže za crnu čokoladu i plod iz kog potiče, kakao zrno, to tek ostaje da se vidi – mora da se uradi još istraživanja.

Ipak, iako flavanole možete pronaći u mnogim različitim vrstama hrane pored čokolade, studije pokazuju da crna čokolada može da se uklopi u zdravu ishranu.

„Razumno je uzimati crnu čokoladu sa višim procentom kakaoa nekoliko puta nedeljno dok god izbegavate višak kalorija, ali ona ne treba da se doživljava kao zdrava hrana koju treba više da jedete“, kaže Menson.

„Pokušajte da povećate količinu flavanola u ishrani, sa čajem, bobicama, grožđem i drugim voćem, kao i razumnim, umerenim količinama čokolade sa više kakaoa“, kaže ona.

Da li ćemo zbog klimatskih promena ostati bez čokolade?