Razorni zemljotres u Petrinji i okolini stvorio je scene kao u apokaliptičnim filmovima, ali uprkos tome što su mnogi objekti neupotrebljivi, ima i meštana koji i dalje spavaju u razrušenim kućama iako se tlo ne smiruje.
Svaki drugi objekat u gradiću na oko 50 kilometara od Zagreba je oštećen ili označen crvenim znakom X – što znači da mora da se ruši, jer takvim građevinama ni sanacija nije moguća.
„Srećom da je ovaj zemljotres bio u podne, inače bi njegove razmere u vidu ljudskih žrtava bile katastrofalne“, kaže za BBC na srpskom Dragan Milić iz Petrinje, pravni savetnik pri nevladinoj organizaciji Projekat građanskih prava Sisak.
Pogledajte video: Tragične scene iz epicentra zemljotresa
U zemljotresu jačine 6,2 stepena Rihterove skale poginulo je sedmoro ljudi, među kojima i dvanaestogodišnja devojčica.
Povređene su desetine ljudi, a materijalna šteta je ogromna.
Stari deo Petrinje više ne postoji, kaže Dragan.
- Novi jači zemljotres u Hrvatskoj
- „Jauci i plač su bili jezivi i mnogi su ostali celu noć napolju“ – svedočenja o zemljotresu u Hrvatskoj
- Zemljotresi na Balkanu: Zašto ovoliko trese
Seoska domaćinstva se ne napuštaju
Dok su stanovnici gradova koji su morali da napuste domove otišli u prihvatne centre ili našli privremeni smeštaj kod rođaka ili prijatelja, seoska domaćinstva se ne napuštaju.
Milorad Požar iz sela Klinac kod Petrinja, kaže da bi uskoro trebalo da dobije kamp kućicu iz Makarske i da je mnogo srećan zbog toga.
„Bio sam na traktoru i jedva sam uspeo da ga ugasim. Ljuljali smo se. Životinje su bile u štali i jako su se uplašile.
„Kuća nam je ispucala i ne može u njoj da se boravi. Majka, brat i ja spavamo u podrumu kod rođaka“, priča Požar za BBC na srpskom.
Kuća porodice Požar je i pre zemljotresa bila u lošem stanju.
Na nju nikada nije stavljena fasada.
Za štalu Milorad kaže da je bila nova, ali je ipak oštećena.
„Imam jednu kravu, jedno tele, krmaču, osmoro prasića, a imao sam ih dvadeset i sedam. Zatim dvadeset ovaca i jednog ovna, kao i sedamnaest jagnjića, ali biće ih još.
„Tako da imam i vama da poklonim“, kaže Požar i nesebično mi daje jare na poklon.
„Životinje su pod stresom i više jedu. I ja takođe više jedem“.
Uprkos velikom oštećenju kuće, Milorad nema nameru da napušta rodno mesto.
„Nikada ne bih otišao odavde. Ne bih ja moje životinje ostavio.
„Kažu mi da bi trebalo i kamp kućicu da dobijemo, ali mogu ja i u šatoru da spavam“, kaže on dok priprema hranu za svoje „blago“, kako se u ruralnim krajevima Hrvatske govori za životinje na seoskom domaćinstvu.
A kamp kućicu je već dobio Renato i njegova porodica.
Samo nekoliko metara niže, nalazila se njihova kuća koje više nema.
„U trenutku zemljotresa nismo bili kod kuće. Hvala Bogu, jer sigurno ne bismo izašli živi.
„Evo, imamo i grejanje u kamp kućici. Uspeli smo da izvučemo peć iz srušene kuće, tako da ložimo“, kaže Renato za BBC na srpskom.
Njegov otac poslužuje rakiju, kao što je običaj u koju god domaćinsku kuću da uđete u ovim krajevima.
Zašto su ljudi nezadovoljni?
Sisačko-moslovačka županija je najsiromašnija u Hrvatskoj.
Ovde je posle rata privreda stala, većina lokalnog stanovništva nikada se nije vratila u ove krajeve, a mnoge kuće ostale su decenijama devastirane i napuštene.
U razornom zemljotresu veliki broj zgrada i kuća oštećen je ili srušen.
„To vam je kao da ste stavili so na već postojeću ranu.
„U selu Majske Poljane, nadomak Gline, petoro ljudi je poginulo. Oni su bili u kućama koje su dugo bile otkrivene. Kisnule su, nisu imale adekvatan krov“, kaže Dragan Milić.
Na teritoriji od nekih hiljadu kvadratnih kilometara tj. područje koje obuhvata gradove Petrinju, Glinu i Sisak sa okolnim selima, gotovo da nema objekta koji nije oštećen, samo je pitanje koliko je određena građevina, kuća ili zgrada izdržala potres.
Najviše su stradale starije zgrade koje nisu građene po statičkim normama.
„Ova zgrada iza mene, izgrađena je u vreme Austrougarske. Koristila se kao poslovno stambeni prostor. U prizemlju su bile kancelarije, a stanovi na prvom spratu.“
Uništena je i zgrada koja je nekada bila sedište mesne industrije „Gavrilović“ u samom centru Petrinje.
Ne koristi se već dve decenije, a ovaj zemljotres dodatno je uništio već ispucalu fasadu i njenu bledo žutu boju.
U Petrinji su oštećene i mnoge kuće i zgrade iz novije gradnje, a posebno one koje su renovirane iz državne obnove, posle rata.
„U obnovi je bilo mnogo malverzacija, a koristili su se i loši materijali“, kaže Dragan.
I njegova kuća je teško oštećena.
„Moja kuća je građena 1970-tih godina. Srušilo nam se dimnjak i uništen nam je krov. Tako da sada radimo na sanaciji krova.“
Oštećena je i zgrada u kojoj se nalazi ambulanta Doma zdravlja u Petrinji i stručnjaci su procenili da je za rušenje, kaže doktor Zdenko Matijašec, direktor zdravstvene ustanove.
„Sva oprema nam je skoro uništena, a hvala Bogu osoblje koje se u trenutku potresa nalazilo u zgradi prošlo je bez povreda“, kaže on za BBC na srpskom.
Ono što ga brine je što se ljudi sada druže, grupišu se, greju se u prihvatnim centrima zajedno, ne nose maske, ne poštuju distancu.
„Zato očekujemo da ćemo u narednom periodu imati mnogo više zaraženih pacijenata korona virusom“, ocenio je Matijašec.
Ko sve pomaže?
Hrvatski seizmolog Krešimir Kuk kaže da je ovo najjači zemljotres koji je do sada zabeležen na ovom području.
Bio je jedan jačine magnitude 6, zabeležen 1909. godine.
U odnosu na zemljotres koji je u martu pogodio Zagreb, a čija je jačina bila 5.5 stepeni Rihterove skale, ovaj potres oslobodio je deset puta više energije.
Seizmolog Kuk naglašava da će tlo još dugo da podrhtava na ovom području, te iako se radi o manje snažnim zemljotresima, i dalje su velika opasnost za već oštećene objekte.
Iz tog razloga, u Petrinji, Sisak i Glinu, pristigli su volonteri iz cele Hrvatske.
Mnoge privatne firme takođe pokazale su veliku solidarnost i ponudile pomoć.
Preduzeće iz Velike Gorice poslalo je radnike koji u centru Petrinje već danima rade na sanaciji zgrada koje su oštećene.
„Ovde smo od srede, dakle dan posle zemljotresa.
„Radimo bez prestanka, uklanjamo sve materijale sa već srušenih objekata, a koji bi mogli dodatno da ugroze bezbednost ljudi“, kaže za BBC na srpskom Drago, jedan od radnika ove firme, dok jede burek stojeći ispod nastrešnice nekadašnje autobuske stanice.
Pada kiša i nema se puno vremena, a uskoro će i mrak.
Dok su se svi ljudi dobre volje sjurili u centar Petrinje kako bi pomogli, stanovnici sa periferije grada, te iz okolnih sela, potražili su pomoć putem društvenih mreža.
Volonteri rade danonoćno
Vedran Sljepčević, volonter je iz Zagreba, a koji ima rođake u ovom kraju.
Sa grupom prijatelja organizovao se spontano i odmah su došli u Petrinju da pomognu.
„Otišli smo prvo do kuće moje sestre čija je kuća oštećena. Međutim kuća njenih komšija je bila još u gorem stanju.
„Dimnjaci su propali kroz krov. Tako da smo krenuli da radimo na sanaciji prvo tog krova.
„Pokrili smo ga najlonom da ne bi propuštao, a zatim počeli da pokrivamo crepom“, kaže Sljepčević.
A kada su druge komšije videle šta ovi momci rade, pozvali su ih da poprave i njihove kuće.
Mnoge građevinske firme su takođe pomogle i dale neophodan materijal.
„Dimnjaci su najveći problem. jer su oni teški i uglavnom sruše krov. Hrvatska gorska služba spašavanja sada uklanja problematične dimnjake“, dodaje Vedran.
Međutim, ovde se većina stanovništva greje na drva, tako da je to dodatni problem.
„Sada postavljamo improvizovane dimnjake kako bi se ljudi mogli da lože“, dodaje ovaj volonter.
U centar Petrinja pristigli su i volonteri iz Švajcarske,
Ivo i Ivan, a koji su za dva dana sakupili pomoć koja je stala u 14 kombija.
A količina dobrote i solidarnosti, ne prestaje da iznenađuje.
Pomoć neprestano pristiže.
Na svim prilaznim putevima ovim mestima velike su gužve, a sa primorja mnoge kamp kućice krenule su putem Sisovačke-moslovačke županije.
Azra Ajaš, programska asistentkinja Fonda „5.5 Zaklada Solidarna“ iz Zagreba, kaže da su iskustva iz zagrebačkog zemljotresa pokazala da su „država i institucije nepravovremeno reagovali na konkretne potrebe stanovništva u takvoj kriznoj situaciji“.
„Osnovali smo Fond, kako bi se pružila pomoć stanovnicima Zagreba koji su bili pogođeni zemljotresom.
„Tada smo finansijski pomogli 79 domaćinstava, a to iskustvo se pokazalo jako važnim, jer u ovom slučaju automatski smo znali kako da se ponošamo“, kaže ona.
Neprocenjiva šteta
Osim Petrinje, u ovom zemljotresu najviše su pogođeni Glina i Sisak.
Anita Košar Ulemek, koordinatorka nevladine organizacije Projekat građanskih prava Sisak, u trenutku potresa bila je u kancelariji u centru grada, Sisku.
„Stradala nam je sva oprema. Plafon se srušio na nas, ali na svu sreću niko nije povređen“, kaže ona za BBC na srpskom.
„Zgrada u kojem je bila naša kancelarija je dobila ocenu statičara označenu crvenom bojom, što znači da je neupotrebljiva.“
A što se tiče ostalih građevina u ovom gradu, veliki deo kulturne baštine je oštećen.
Muzička škola „Fran Lotka“ potpuno je devastirana, kao i novoobnovljena železnička stanica Sisak.
Uništen je i toranj na katedrali, a zidovi gradske skupštine ispucali su i više ne može da se koristi.
Za sada se procenjuje da bi šteta nastala ovim zemljotresom mogla da bude veća od tri milijarde kuna – gotovo pola milijarde evra.
Podneto je oko deset hiljada zahteva za procenu štete, a statičari su do sada obradili oko tri hiljade.
Od onih koji su obrađeni, više od 20 odsto su potpuno srušeni ili teško oštećeni objekti.
Skoro 25 odsto objekata moraće na dodatnu procenu štete.
Takođe, uništeni su objekti više od 700 privatnih preduzeća i oko tri hiljade od ukupno devet hiljada poljoprivrednih domaćinstava u ovom kraju.
Neprocenjiva šteta za već osiromašeni kraj, u kojem niko nije verovao da posle rata i pandemije korona virusa, može da se desi još neka katastrofa.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
