letelica zagreb — Letelica je pala u parku Jarun, kojim često šetaju Zagrebčani

Čak šest tona teška i 13 metara dugačka, sovjetska bespilotna letelica vojnog tipa pala je u četvrtak uveče u širem centru Zagreba, u parku Jarun.

Posle opsežne operacije letelica je u nedelju izvučena iz velikog kratera koji je pri padu nastao.

U njoj su pronađeni ostaci avio-bombe, saopštio je hrvatski ministar odbrane Mario Banožić, što pokazuje da nije bila izviđačka.

Niko nije povređen, iako je pala blizu studentskog doma.

„Nije to bila eksplozija, već više glasan prasak. Neverovatna je sreća da niko nije stradao“, kaže Neven Barković iz Zagreba za BBC na srpskom.

Iako se zna da letelicu tipa TU 141 koristi i dalje ukrajinska vojska, zvaničnici u Kijevu negiraju odgovornost za ovaj incident, prenosi BBC.

Šta je pokazala istraga?

Područje oko kratera je obezbeđeno, a studenti su evakuisani.

„Pronađeni su tragovi eksploziva i tragovi da ovo nije bila izvidnička letelica. Našli smo delove avio-bombe.

„Nakon analize ćemo moći reći koja je svrha. Bomba se koristila na avionima“, izjavio je Banožić.

Rekao je da je istraga ušla u završnu fazu, prenosi Indeks.hr.

Iako je crna kutija oštećena preko nje bi trebalo da utvrde kuda je tačno letela, ali i dalje ostaje „pitanje sa čije strane je stigla, da li ruske ili ukrajinske“.

Letelica je stigla iz mađarskog vazdušnog prostora i verovatno je pala jer je ostala bez goriva.

„Objekat je leteo iznad Mađarske više od 40 minuta, leteo je u Hrvatskoj manje od sedam minuta i srušio se na području Jaruna“, rekao je predsednik Hrvatske Zoran Milanović.

„Kako je moguće da nesofisticirana letelica provede više od sat vremena iznad članice NATO, a da to niko ne primeti?“, rekao je on.

Događaj je opisao kao „ozbiljan incident“, ali je pozvao građane da „budu mirni“.

„Ovakve se stvari u ratnom sukobu mogu dogoditi“, dodao je on, aludirajući na rusku invaziju Ukrajine.

Dron je letelica bez pilota, kojom se upravlja na daljinu, a sve je češći deo vojnog arsenala mnogih zemalja – koristi se i u borbama, ali i za prikupljanje informacija.

Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da „u ovom trenutku ne znamo tačno je li bila u posedu ruske ili ukrajinske vojske.“

Markijan Lubkjivski, savetnik ukrajinskog ministar obrane, za hrvatski portal Jutarnji izjavio je da letelica, koja je pala u Zagrebu, „nije ukrajinska“.

„Integrisana vazdušna i protivraketna odbrana NATO-a pratila je putanju leta objekta koji se potom srušio u Zagrebu“, rekli su iz NATO-a za Večernji list.

Iz ambasade Rusije u Hrvatskoj su za Indeks rekli da su o oborenom dronu saznali iz hrvatskih medija i da je naprava proizvedena na teritoriji Ukrajine.

„Ruske snage nemaju u naoružanju takve dronove od 1991, odnosno od raspada Sovjetskog Saveza“.

Čelnici Evropske unije još nisu zvanično reagovali.

Šta znamo o letelici

Veliki dron tipa Tupoljev 141 težak je šest tona, što je težina prosečnog borbenog aviona.

Letelica se kretala brzinom od 700 kilometara na čas, na visini od 1.300 metara, kažu iz hrvatske vlade.

Policijska uprava Zagreba primila je više dojava ljudi da su na Jarunu osetili detonaciju.

Na mestu pada letelice pronađena su i dva padobrana, kažu iz policije.

Oštećeno je nekoliko parkiranih vozila, a na terenu su specijalizovani policijski timovi.

‘Letelica od šest tona pala na grad od skoro milion ljudi’

„Zašto se to dogodilo, da li je greška, izgubljena kontrola, u ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću reći, ali znamo da je nekoliko minuta preleteo Hrvatsku i srušio se u Zagrebu“, kaže hrvatski premijer Plenković.

Dodaje da je dobro što nema povređenih i što letelica nije pala na stambene objekte, navodeći da nadležne službe istražuju slučaj.

„Kontaktirali smo i ukrajinsku stranu da vidimo da li imaju informacije kako je ta letelica došla do Zagreba“, rekao je on.

„Svi će se potruditi da se što pre utvrde razlozi dolaska i rušenja letelice.“

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović rekao da, iako znaju kakav je objekat uleteo, nisu dobili nikakav izveštaj o tome.

„Procenjujemo da to nije upereno protiv Hrvatske, to je prvi i drugi utisak“, rekao je Milanović.

Potrebno je razmotriti „kako je letelica teška šest tona pala u širi centar grada od skoro milion ljudi“, kaže Milanović.

„Moramo utvrditi kako je do ovog došlo i zašto ova letelica veličine aviona nije srušena“.

Dodao je da su u istragu uključene vojne službe.

Kako su reagovali Zagrepčani: „Ljudi nisu u panici, ali strah postoji“

„Nije to bila eksplozija, već više glasan prasak“ – ovako Neven Barković, urednik vesti portala Indeks iz Hrvatske opisuje za BBC trenutak kada je u četvrtak uveče pao dron u veliki zagrebački park.

„Neverovatna je sreća da niko nije stradao, jer se ispostavilo da to nije dron kakvi danas postoje“, kaže Barković.

„Pala je velika letelica, koja je veličine borbenog aviona miga.“

Ljudi su, kaže on, odmah počeli da objavljuju snimke na društvene mreže.

„Napravljen je priličan krater, a viđena su i dva padobrana“, dodaje on.

Treba znati, dodaje urednik Indeksa, da to nisu padobrani za ljude, već manji padobrani.

„I dalje nije jasno koja je njihova svrha“, kaže Barković.

Kaže i da „ne bi rekao da je u Hrvatskoj zavladala panika, ali je straha sigurno bilo“.

,„Ionako smo svi na rubu živaca zbog ruske invazije Ukrajine“, dodaje.

„Ispostavilo se da rat uopšte nije toliko daleko. Između Hrvatske i Ukrajine je samo Mađarska.“

Hrvatska vazduholovna služba (HKZP) saopštila je da dron, koji se srušio u Zagrebu, nije imao određeni sistem – transponder, pa ga zato nisu detektovali sekundarnim radarima za praćenje letelice.

„Kako bi se osigurala kontrola vazdušnog prostora, postoji obaveza korišćenja aktivnog sistema detekcije (transpondera) za sve letelice koje ulaze u hrvatski vazdušni prostor“, rekli su iz ove službe.

Bivša premijerka Hrvatske Jadranka Kosor prokomentarisala je na Tviteru izjave državnog vrha o padu aviona u Zagrebu.

„Posle konferencije za novinare onih koji bi trebalo da nas čuvaju osećamo se veoma nesigurno, uznemireno i jadno“, napisala je Kosor.

Hrvatsko državno vodstvo trebalo je zatražiti hitan sastanak s najvišim dužnosnicima NATO saveza. Danas. Ovo s dronom velikim poput MIG-a koji prelijeće države članice i ruši se u državi članici je strašno upozorenje.
— Jadranka Kosor (@_Jadranka_Kosor) March 11, 2022

Hrvatski vojni pilot Ivan Selak rekao je da pad letelice u Hrvatskoj „blago rečeno, pokazuje nesavršenost NATO kontrole zaštite vazdušnog prostora, a ako govorimo realno, onda je to nečija nesposobnost“.

„Vodi se rat na istočnim granicama NATO-a, a letelica veličine lovačkog aviona i otprilike takve brzine im proleti kroz njihov vazdušni prostor, i to u dužini od gotovo od 1.000 kilometara“, rekao je on za hrvatske medije.

Josip Štimac, bivši zapovednik Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva (HRZ) rekao je za Indeks da „u HRZ postoji operativno dežurstvo“ i da ako je letelica primećena na granici, „dežurni dvojac koji je integrisan u NATO bi trebalo da presretne tako nešto“.

Šta kažu iz Ukrajine

Markijan Lubkjivski, savetnik ukrajinskog ministra obrane, rekao je da letelica koja je pala u Hrvatskoj nije ukrajinska i zamolio je „hrvatske partnere da sprovedu istragu kako bi se otkrilo kome letelica pripada i kako je mogla da padne u Zagrebu“.

„Očekuje se službeno saopštenje ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova u saradnji s glavnim štabom ukrajinske vojske“, dodao je on.

Šta kaže NATO, a šta EU

Za sada još nema komentara iz Evropske unije.

Premijer Hrvatske Plenković rekao je da je u petak na početku drugog dana samita Evropske unije u Francuskoj izvestio čelnike država članica o padu bespilotne letelice u Zagrebu.

Na #EUCO u Versaillesu izvijestio sam lidere država članica o sinoćnjem padu vojne bespilotne letjelice ruske proizvodnje u Zagrebu, nakon što je preletjela zračne prostore Rumunjske i Mađarske. pic.twitter.com/434lM3rQCc
— Andrej Plenković (@AndrejPlenkovic) March 11, 2022

Rumunsko ministarstvo obrane objavilo je da je njihova „kontrola leta uhvatila u četvrtak signal letelice, najverovatnije drona, koji je prešao nacionalni vazdušni prostor za vrlo kratko vreme, za manje od tri minuta“.

„Letelica je ušla u rumunski vazdušni prostor oko 23:23, dolazeći iz Ukrajine, a napustila nacionalni vazdušni prostor oko 23:26 u smeru Mađarske“, saopštili su iz Ministarstva odbrane Rumunije.

Nedovoljno vremena, „velika brzina i mala visina, kao i tadašnji terenski i vremenski uslovi, nisu omogućili korišćenje drugih proceduralnih sredstava za dalju identifikaciju“, rečeno je u Bukureštu.

Pogledajte video – zašto u Ukrajini nema zone zabrane letenja: