Uzgajate svinje, a ne odlazite na farmu, nema blatnjavih čizama, ni ustajanja u cik zore da bi se nahranile životinje.

Zvuči filmski, ali nije.

Krešimir Kuterovac, stočar iz Hrvatske, pokrenuo je sa kompanijom Beyondi i Blok Be platformu GoAgro pomoću koje svako može da postane farmer, a da posao uzgajivača svinja radi neko drugi.

„Vi kupujete digitalni oblik svinje – PigNFT (Pig token). Minimalna cena je 220 evra za koju posle dve i po godine dobijate 100 kilograma svinjetine.

„To je period pretvaranja digitalne svinje u stvarnu i ‘masa’ svinja vam se povećava za tri odsto godišnje“, objašnjava Kuterovac za BBC na srpskom.

Virtuelnu svinju možete da kupite kriptovalutama ili stvarnim novcem, dok sistem plaćanja kartica za sada nije moguć.

• Kriptovalute u Srbiji – sve što treba da znate
• Krava i svinja u Srbiji sve manje, farmeri u minusu: Šta može biti rešenje
• Kako je Nišlija osmislio robota pastira

Token je vrsta kriptovalute – digitalnog novca, ali i vlasništvo nad nekom stvarnom imovinom, poput nekretnina, akcija, zemljišta, umetničkih dela ili poljoprivrednih proizvoda, kao u slučaju svinja, objašnjava Marija Matić, kriptoanalitičarka, za BBC na srpskom.

Virutelne valute, digitalni tokeni i kriptomati u Srbiji su definisani 2021. godine Zakonom o digitalnoj imovini.

Zakonom je „obezbeđena pravna sigurnost za investitore i korisnike digitalne imovine“, rekli su tada iz Ministarstva finansija.

„Digitalne verzije realne imovine omogućava blokčejn tehnologija – tokenizacija, što znači da vi tokenima možete da trgujete na kripto berzama ili platformama“, kaže Matić.

Svaki blok predstavlja informacije o određenoj transakciji i jednom uneseni podaci se ne mogu menjati, te se na taj način stvara lanac blokova, odnosno blokčejn.

„Blokčejn je decentralizovana, transparentna i neizbrisiva baza podataka u kojoj se beleže informacije o transakcijama, a njena prednost je što je olakšan pristup investiranju, veća likvidnost, smanjenje troškova transakcija i povećanje transparentnosti“, objašnjava ona.

Kako su se svinje udružile sa kriptovalutama

Krešimir Kuterovac ima 57 godina, živi u Osijeku, četvrtom najvećem gradu Hrvatske i čitav život se bavi stočarstvom.

„Hrana je sve važniji resurs, postala je oružje. Ne proizvodimo je dovoljno, a cene samo rastu“, kaže.

Ideja o virtualnim farmerima potekla je iz želje da „pomognemo i obezbedimo kvalitetan lanac ishrane“.

„Ovako povezujemo poljoprivrednike, kojima su potrebne investicije sa kupcima koji traže kvalitetnu hranu“, kaže poljoprivrednik iz Hrvatske.

Ukoliko posle dve i po godine „farmer iz fotelje“ ne želi proizvod, može da ga proda gazdinstvu koje mu uzgaja svinju ili da je pretvori u mesni paket – kobasice, pršut, šnicle, čvarke i ostale proizvode koji se dobijaju preradom svinjskog mesa).

A može i da proda praseći token na berzi.

Ova ideja nije nova i uveliko je zastupljena u svetu, posebno u poljoprivrednom sektoru, kaže Nikola Sologub, suosnivač i direktor kompanije SRWA koja se bavi blokčejn tehnologijom i tokenizacijom.

„Blokčejn tehnologija donosi određene prednosti u odnosu na tradicionalne računarske sisteme i zato se sve više koristi u svakodnevnom životu.

„Podiže konkurentnost u otkupu poljoprivrednih proizvoda, a i alternativni je izvor finansiranja u sektor“, objašnjava za BBC na srpskom.

Ima li prepreka za kupce iz Srbije

Srbija sa članicama Evropske unije, među kojima je i Hrvatska, ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, kaže Milan Prostran, agrokonomista, za BBC na srpskom.

To u praksi znači da se uvoz i izvoz bilo koje robe i usluga obavlja slobodno i bez plaćanja carine.

Ukoliko neko iz Srbije kupi kripto svinju u Hrvatskoj i posle dve i po godine želi to meso, moći će da ga uveze bez ikakvih problema, objašnjava on.

„Treba samo da se ispune veterinarsko-sanitarni uslovi koje propisuje Uprava za veterinu.

„Robu na carini i dokumenta o prodaji i kupovini, kontrolišu inspektori na granici i to je sve“, navodi Prostran.

Uvoz može biti ograničen samo u kriznim situacijama kada nadležni organi procenjuju da se time štite domaći proizvođači, ali su te mere uglavnom kratkoročne, dodaje ovaj agroekonomista.

Šta su kriptovalute?

Marija Matić, kriptoanalitičarka

Nova vrsta digitalnog novca čija vrednost leži u transparentnosti, decentralizovanoj bezbednosti, nemogućnosti cenzure i instant poravnjanjima.

Nema centralne vlasti koja ih kontroliše, niti banke kao posrednika, a transakcije su brže i efikasnije u poređenju sa tradicionalnim finansijskim sistemima.

Prva kriptovaluta nastala 2009. godine je bitkoin.

Nastaje „rudarenjem„, složenim procesom obrada transakcija uz pomoć posebnih „kompjutera“.

Svako može da postane rudar i obrađuje i potvrđuje transakcije na bitkoin mreži, za šta dobija nagrade u novostvorenom bitkoinu.

Može se jednostavno kupiti i prodati na poznatim stranim i domaćim platformama poput ECD-a.

Kriptovalute se mogu koristiti za slanje, plaćanja, investicije, trgovinu i zaradu.

Zbog složenosti i široke primene, proces regulisanja tržišta tokenizovane stvarne imovine nije jednako razvijen u svim zemljama, a u mnogima još nije regulisan zakonom.

Tokenizacija imovine poput poljoprivrednih proizvoda je moguća je u okviru postojećih zakonskih okvira, tvrdi Matić.

„U slučaju svinja beleže se samo ugovori i specifične informacije o životinjama na blokčejnu, dok bi tokenizacija zemljišta zahtevala integrisanje čitavog državnog katastra u blokčejn sistemu“, kaže ona.

Proces tokenizacije je sličan za svaki proizvod, kaže Nikola Sologub.

Međutim, pre upuštanja u sam proces treba utvrditi šta se tačno tokenizuje i ko garantuje samu operaciju, upozorava on.

„Možemo da ‘izdamo’ 100.000 tokena koji, na primer, predstavljaju 100 tona žita.

„Da li je u pitanju stvarni entitet, da li je postupak regulisan i u skladu sa lokalnim zakonima?

„Čak i da jeste, kako je skladišteno, čuvano i osigurano to žito? Sve su to pitanja na koja treba da odgovorimo“, objašnjava.

Tržište se ubrzano menja i sve je više država spremno da ulaže u ovaj vid trgovine, kaže Sologub.

• Da li će bitkoin postati legalno sredstvo plaćanja u svetu
• Rudarenje Bitkoina troši više struje nego cela Argentina
• Amerika odobrila bitkoin kao ETF-ove, uzbuđenje u svetu kriptovaluta

Gde su sad svinje?

Platforma GoAgro pokrenuta je pre više od šest meseci.

Do sada je prodato 170 „digitalnih“ svinja.

Krešimir Kuterovac želi da se projekat proširi i na ostale poljoprivredne grane i zaživi u svakoj državi.

Svako ko ulaže u digitalno svinjarstvo moći će da nadgleda kako farmeri brinu o njihovoj životinji preko postavljenim kamerama.

Pogledajte video: Šta je bitkoin

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]