Jedna osoba preminula je ove nedelje u Srbiji, a više od 28 je zaraženo virusom Zapadnog Nila, pokazuju zvanični podaci.
Međutim, stručnjaci smatraju da razloga za paniku nema.
Od 2012. do 2017. godine u Srbiji je obolelo 574 osoba od virusa Zapadnog Nila od kojih je 61 osoba umrla, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Virus Zapadnog Nila danas je najrasprostranjeniji u svetu u kategoriji onih koji se prenose ujedom insekata.
Šta je virus Zapadnog Nila?
Virus Zapadnog Nila širi se ujedom zaraženog komarca. Komarac se može zaraziti nakon što ujede zaraženu pticu.
Ne postoje dokazi koji ukazuju da virus može da se prenese sa jedne osobu na drugu ili sa drugih vrsta životinja na ljude.
Simptomi bolesti javljaju se do dve nedelje nakon uboda zaraženog komarca.
„Za oko osamdeset odsto inficiranih osoba, ovo oboljenje protiče bez simptoma“, tvrde stručnjaci Instituta za javno zdravlje Srbije.
„Oko dvadeset odsto zaraženih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine i povraćanja.“
Simptomi virusa uglavnom prolaze u roku od nekoliko dana, ali postoje slučajevi kada mogu da potraju i nekoliko nedelja.
Najosetljivija grupa su osobe starije od pedeset godina i hronični bolesnici.
U proseku, na svakih 150 obolelih, javljaju se komplikacije kod jedne osobe.
Gde se mogu zaraziti?
Virus Zapadnog Nila prvi put je identifikovan u Ugandi 1937. godine.
U skorije vreme, epidemije su izbijale i u severnoj Americi, Africi, Aziji i istočnoj Evropi.
Prvi slučaj u Srbiji zabeležen je 2012. godine kada je preminula šezdesetogodišnja žena.
U ovoj godini, registrovano je po deset oboljenja u Beogradu i Južnobanatskom okrugu, šest u Južnobačkom, dva u Sremskom okrugu i jedna u Podunavskom okrugu.
Virus Zapadnog Nila trenutno je prisutan u komarcima na teritoriji Beograda, Novog Sada, Zrenjanina i Pančeva.
Otkud virus Zapadnog Nila u Srbiji?
Jedan od glavnih uzročnika pojave virusa Zapadnog Nila u Srbiji su klimatske promene koje su dovele do razmnožavanja komaraca u Srbiji.
Institut za javno zdravlje Srbije uvrstio je ovaj virus među pet onih kojih predstavljaju pretnju po zdravlje stanovništva usled promene klime.
Blage zime i kišovita, topla leta poput ovog su idealni za razmnožavanje komaraca.
Kako se zaštiti?
Nema specifične zaštite protiv groznice Zapadnog Nila.
Naučnici su 2002. godine počeli da razvijaju vakcinu protiv ovog virusa, a 2015. u Velikoj Britaniji počela su prva ispitivanja vakcine na zaraženim osobama.
Najlakši načini prevencije bolesti su zapravo sprečavanje uboda komaraca:
- Nošenje odeće koja pokriva ruke i noge
- Uništavanje komaraca
- Upotreba zaštitnih mreža kako bi se smanjio broj komaraca u zatvorenom prostoru
- Izbegavati provođenje vremena na otvorenom u ranim jutarnjim i večernjim časovima kada zaraženi komarci ujedaju
- Upotreba repelenta na otvorenim delovima tela
Profesor Kris Kurtis sa medicinske entomologije na Londonskoj školi za higijenu kaže da ljudi ne bi trebalo da brinu zbog virusa, ali da je svakako dobro da ga budu svesni.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
„U periodu od nekoliko desetina godina, dovoljno ljudi će imati ovaj virus i oporaviti se da će postati imuni na njega“, kaže dr Toni Fauči iz Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti SAD za BBC.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
