Indija: „Čovek toalet“ koji je vršenje nužde učinio čistijim i sigurnijim

Bindešvar Patak, koji je preminuo 15. avgusta u 80. godini, bio je čovek koji je uveo revolucionarni koncept toaleta u Indiji.

Početkom 1970-ih napravio je jeftin toalet sa dve jame – dizajn koji se od tada koristi u stotinama hiljada domova širom Indije, pomažući milionima žena da imaju čist bezbedan pristup sanitarnim prostorijama.

Njegova fondacija Sulab je tokom godina pomogla mnogim indijskim gradovima da postave toalete koji se plaćaju po upotrebi, a koji su održavaju čistim i bezbednim.

Koncept – jedan rupi za malu i dva rupija za veliku nuždu – brzo je prihvaćen u zemlji u kojoj je korišćenje toaleta u javnosti često značilo čučanje iza drveta.

• Brisati ili oprati – pitanje koje je podelilo svet
• Šta ako nam se sa neba sruči izmet iz toaleta aviona i kolika je verovatnoća da nas pogodi
• Kako se Indija bori protiv pljuvanja na ulicama i zašto je nemoguće dobiti tu bitku

Njegov rad na osporavanju uporne indijske diskriminacije po kastama – koja one sa dna društvene hijerarhije stavlja u nepovoljan položaj – i olakšavanju rada ljudima koji su ručno čistili toalete, uglavnom Daliti (ranije poznati i kao oni koji se ne diraju), takođe je veoma priznat.

Daliti su najniža kasta u Indiji.

Tokom života, Patak je osvojio mnoge prestižne indijske i svetske nagrade.

Kako je njegova popularnost rasla, štampa ga je prozvala „Gospodin Sanitarije“ i „Čovek toalet“.

Vašington post ga je nazvao „mini revolucionarom“.

Prema izveštaju Njujork tajmsa iz 1989. godine, on je jednom poveo 100 devojaka iz porodica čistača fekalija u državi Radžastan u hram gde je Dalitima tradicionalno bio zabranjen ulazak i u znak podrške sedeo je i jeo zajedno sa njima.

Poslednjih godina, Fondacija Sulab se povezala sa glavnom indijskom vladinom kampanjom Za čistu Indiju čiji je cilj da okonča veoma rasprostranjeno vršenje nužde na otvorenom.

Patak, koji je često govorio da mu je „životni prioritet rešavanje problema sanitarnih uslova za ljude“ i da „voli taj posao više od svojih sinova i ćerki“, bio je pod dubokim uticajem učenja Mahatme Gandija, vođe pokreta za nezavisnost Indije.

Rođen u bramanskoj porodici više kaste, Patak je govorio da je još kao dete bio veoma svestan vlastitih privilegija i zbunjen neumoljivom realnošću sistema kasti, koji je potpuno diktirao život u njegovom selu.

U intervjuu za BBC 2017. prepričao je incident iz detinjstva o ženi koja je donosila pošiljke u njihov dom.

Posle svake posete, njegova baka bi poprskala prostor vodom da „pročisti“ kuću.

„Pitao sam se zašto. Ljudi su mi govorili da je nedodirljiva i da je zemlja po kojoj je hodala zagađena“, rekao je on.

Pošto je bio radoznalo dete, on bi je krišom dodirivao da vidi da li će to dovesti do neke „promene u njemu“.

Jednog dana uhvatila ga je baka i u kući je nastao „lom“.

Pozvali su sveštenika i on je porodici rekao da je Patak kontaminiran i da moraju da ga isteraju iz kuće.

„Tada je intervenisala moja mama – ‘on je samo dečak’, rekla je, ‘mora da postoji drugo rešenje'“.

Ispostavilo se da postoji još jedan takozvani lek, ali je bio „jednako užasan“.

Patak je rekao da je tada bio primoran da proguta kravlju balegu i mokraću (hindusi smatraju krave svetim), što je bilo „traumatično“, prisetio se.

Pogledajte video:

Incident je bio prekretnica – kada je shvatio stepen stigme oko pripadnika nižih kasti.

„Bio bih opsednut zašto smo živeli u tako nepravednom društvu sa različitim pravilima za različite ljude“, rekao je u intervjuu.

„Možete da dodirnete psa, ali dodirivanje drugog čoveka koji je isti kao i vi izaziva porodičnu krizu“.

Svestan ove društvene nejednakosti, studirao je sociologiju na koledžu i učinio nešto po tom pitanju.

U leto 1968. godine, tek oženjeni Patak proveo je tri meseca u koloniji Dalita.

To je veoma uznemirilo njegovu porodicu i zajednicu – bramani su rekli da su zgroženi njegovim ponašanjem, njegov otac je bio nesrećan, a tast ga je optužio da unosi sramotu u njihovu kulturu.

„Moj tast je bio toliko besan na mene da mi je rekao da nikada više ne želi da me vidi i da je zažalio što je dozvolio da se njegova ćerka uda za čoveka poput mene“, ispričao je Patak za BBC.

Rekao je da ga je taj ispad rastužio, ali nikada nije požalio zbog sopstvenog izbora.

„Razmišljao sam – mogao bih da napustim suprugu, ali ne i svoju misiju“.

Patak je 1969. napravio napredak u istraživanju i dizajnirao toalet sa dva jame koji je hiljadama ljudi koji su radili kao ručni čistači učinio život mnogo lakšim – nisu više morali da čiste izmet rukama.

Vlada Bihara mu je naručila 200 takvih toaleta, da bi njegova ideja postala popularna i mnogo značajnih ljudi je počelo da dolazi da ga vidi i traži njegov savet.

Sva ta pažnja i popularnost je poboljšala mišljenje njegove porodice o njegovom radu.

„Moja žena me je uvek podržavala, ali je tek tada je moj tast počeo da misli da mora da radim nešto kako treba“, rekao je on za BBC.

Fondacija Sulab je od tada izgradila 1,5 miliona toaleta koje koristi više od 20 miliona ljudi u Indiji.

Dizajn se koristi u mnogim drugim delovima sveta.

A od 1974. godine, Sulab je izgradio više od 9.000 toaleta koji se plaćaju i koriste u urbanim sirotinjskim četvrtima i na javnim mestima kao što su autobuske stanice, pijace i železničke stanice širom zemlje.

U zemlji u kojoj su toaleti uobičajeno prepuni muva i zaudaraju, rad Pataka je prepoznat kao odličan primer javne službe.

Promenio je živote miliona Indijaca, posebno žena, koje ranije nisu imale pristup toaletima na prepunim javnim mestima i morale su satima da kontrolišu bešiku.

„Sanitarije su moja religija. Ako niste pomogli drugom ljudskom biću, to znači da se još niste molili Bogu“, rekao je on u intervjuu za BBC.

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]