Hoće li se jedna od najslavnijih indijskih spisateljica suočiti sa krivičnom prijavom za nešto što je izgovorila pre više od 10 godina?
Prošle nedelje, 14 godina posle prvobitne prijave, najviši zvaničnik Delhija dao je dozvolu da se autorka Arundati Roj, dobitnica Bukerove nagrade, krivično goni prema strogim indijskim zakonima o borbi protiv terorizma.
Ako bude krivično gonjena po Zakonu o prevenciji nezakonitih radnji (UAPA), književnica će teško izdejstvovati kauciju da se brani sa slobode, pa je moguće da će godinama biti u zatvoru dok se ne završi suđenje.
Aktivisti za ljudska prava optužuju vladu indijskog premijera Narendre Modija da zakon primenjuje kako bi ućutkala kritičare, između ostalih i novinare i pripadnike civilnog sektora.
- Narendra Modi: Kontroverzna politika indijskog premijera
- Kašmir ostaje bez autonomije, a napetost u Indiji raste
- Prvi intervju Salmana Ruždija posle napada nožem: „Imao sam sreće“
- Slučaj koji je razbesneo Indiju: Žene primorane da hodaju gole i silovane, šta je radila policija
Roj, 62-godišnjoj spisateljici i aktivistkinji, zameraju se komentari o Kašmiru, teritorije oko koje se decenijama spore Indija i Pakistan i u kojoj većinski žive muslimani.
„Kašmir nikada nije bio sastavni deo Indije. To je istorijska činjenica. Čak je i indijska vlada to prihvatila“, rekla je ona oktobra 2010. godine na burnoj, jednodnevnoj konferenciji u Delhiju, koju je organizovao Komitet za oslobađanje političkih zatvorenika.
U to vreme, u Kašmiru su bili nemiri, a lokalni stanovnici su proteste opisivali kao žestok ustanak protiv Indije.
Izjave Arundati usledile su posle smrti desetina demonstranata na protestima.
Indija i susedni Pakistan, nuklearno naoružani rivali, u potpunosti polažu pravo na sporni region i vodili su dva rata oko njega.
Njeni komentari izazvali su buru protesta, pri čemu su mnogi kritičari doveli u pitanje njenu lojalnost Indiji, a savezna vlada, koju je tada predvodila Kongresna stranka, zapretila je da će je uhapsiti pod optužbom za pobunu.
Jedan od ministara tada je rekao da, iako Indija podržava slobodu govora, „ne može da naruši patriotska osećanja ljudi“.
Ispred kuće književnice, u luksuznom naselju Delhija, tada su bili organizovane demonstracije protiv nje.
Protiv nje i drugog optuženog šeika Šokata Huseina, profesora prava iz Kašmira, i još dvoje ljudi, podneta je krivična prijava pod optužbama za pobunu.
Ubrzo potom, Roj je branila sopstvene stavove.
„U štampi su me neki optužili da širim mržnju, da želim da se Indija raspadne. Naprotiv, ono što govorim dolazi iz ljubavi i ponosa“, napisala je ona u odgovoru.
Istakla je da „ne želi da ljudi budu ubijani, silovani, zatvarani ili da im se čupaju nokti kako bi bili naterani da kažu da su Indijci“.
„Žalosno je za naciju koja mora da ućutka vlastite pisce zato što govore šta misle.“
Advokati su sada zbunjeni odlukom da krivično gone Roj više od decenije posle njenog govora.
Prvobitno je optužena za pobunu, ali je Vrhovni sud u maju 2022. godine suspendovao zakon o pobuni iz kolonijalne ere.
Pozivanjem na Zakon o prevenciji nezakonitih radnji, država bi mogla da zaobiđe odredbe o zastarelosti i da nastavi slučaj.
Pogledajte video o Kašmiru i gubitku autonomije:
Roj je bila žestoki kritičar vlade Modija, koju grupe za ljudska prava optužuju da cilja aktiviste i guši slobodu govora.
Dozvola za njeno krivično gonjenje usledila je neposredno posle reizbora Modija za treći premijerski mandat.
Mnogi ovo vide kao politički signal da će Modijeva politička grupacija BJP nastaviti taktiku gvozdene vlasti, čak i u koalicionoj vladi.
Drugi vide ovo kao još jedan pokušaj ućutkivanja Modijevih kritičara.
„Proganjanje Arundati Roj je apsolutno neodgovorno. Ona je veliki pisac i ima pravo na mišljenje. Trebalo bi da postoji međunarodna reakcija protiv krivičnog gonjenja za nešto što je rekla pre deceniju“, napisao je pisac Amitav Goš na mreži Iks.
Kada su vlasti u Delhiju odobrile da se slučaj nastavi, kanadska spisateljica i aktivistkinja Naomi Klajn je poručila Modiju preko Iksa: „Nemate pojma šta ćete izazvati pokretanjem ovog političkog gonjenja sa željom da ućutkate vašeg najglasnijeg kritičara“.
- Nobelova nagrada za mir zatočenoj iranskoj aktivistkinji za ljudska prava
- Iranske vlasti nemilosrdne: Nova zatvorska kazna dobitnici Nobelove nagrade za mir
- Dobitnik Nobelove nagrade za mir osuđen na 10 godina zatvora u Belorusiji
- Zašto u Rusiji naučnici završavaju iza rešetaka
Šta se tačno dogodilo onog dana kada je Roj govorila?
U zapisniku sa konferencije, Šivam Vidž ju je opisao kao „istorijsku u svakom aspektu s obzirom na aktuelnost pitanja“.
Govornici su bili poznati pesnik, nekoliko aktivista i novinara.
Roj je očekivala burnu debatu.
„Počela je govor tako što je poručila onima koji nameravaju da je gađaju cipelama to učine odmah“, napisao je Vidž.
Šudabrata Sengupta, umetnik, pisac i kustos koji je govorio na događaju, napisao je da su jedine „provokativne radnje“ – prekidi, dobacivanje, pokušaji bacanja predmeta na binu – došli od „samoproglašenih indijskih patriota“.
Dozvoljeno im je da se obrate, ali su zamoljeni i da ne ometaju događaj, rekao je on.
Međutim, Sušil Pandit, kašmirski aktivista, koji je prisustvovao skupu, imao je drugačiji stav.
„U srcu glavnog grada, Delhija, otvoreno se pozivalo na uništenje Indijske unije kao kolonijalne, okupatorske države, zemlje koja je potčinila ljude ida kao takva ne može da opstane.
„Sa govornice su ponavljani pozivi na oružani ustanak, a to je govorila i Arundati Roj [između ostalih].“
Tokom protekle dve decenije, Roj je napisala nekoliko knjiga i brojne eseje o nuklearnom oružju, Kašmiru, globalizaciji, razgovorima sa maoističkim pobunjenicima i priče sa Edvardom Snoudenom i Džonom Kjuzakom.
Za Bog malih stvari, zadivljujuću porodičnu sagu inspirisanu njenim porodičnim detinjstvom, Roj je dobila Bukerovu nagradu 1997. godine i ona je već u 25. godini postala globalno popularna.
Ova, sada 62-godišnja autorka, polarizujuća ličnost u Indiji.
Obožavaoci je vide kao vodeći glas za liberalne vrednosti i zagovornicu prava marginalizovanih.
Kritičari su, međutim, spaljivali njene slike, prekidali događaje na kojima je bila učesnica, a ona se suočila sa optužbama za pobunu i prezir.
Zbog učešća u protestima, provela je 24 sata u pritvoru.
Od njenih komentara 2010. godine, u Indiji su se desile značajne promene.
Modijeva vlada je 2019. godine ukinula poluautonomni status Kašmira, podelivši region i ograničivši njegovu političku autonomiju, stavljajući ga pod direktnu federalnu kontrolu.
Mnogi smatraju i da je sloboda izražavanja takođe ograničena: od 2014. Indija je pala sa 150. na 161. mesto od 180 zemalja na listi organizacije Reporteri bez granica.
Roj je odbila da komentariše najnovije informacije da bi mogla da bude krivično gonjena zbog komentara od pre 14 godina.
Nije jasno je da li je policija istražila navode i da li ima dokaze protiv nje i ostalih optuženih.
Dve osobe navedene u prvobitnoj tužbi su preminule.
Jedno je sigurno – ako se jedna od najslavnijih indijskih književnica suoči sa zatvorom prema rigoroznom antiterorističkom zakonu, to će izazvati globalnu osudu i gnev.
Pogledajte video: Žene u Indiji kao glava porodice
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
