Indija: Učenice predvode tihu biciklističku revoluciju

Nibha Kumari, koja živi u Biharu, najsiromašnijoj saveznoj državi Indije, priseća se kako joj je bicikl promenio život kada je napunila 15 godina.

Bicikl koji je dobila od njene države vozila je dva sata dnevno – do škole i mesta gde je imala privatne časove i nazad do kuće – šest dana u nedelji tokom dve godine.

„Da nisam imala bicikl, mislim da ne bih mogla da završim srednju školu.

„Promenio mi je život“, kaže Nibha, koja sada ima 27 godina.

• Da li će i u Beogradu biti pokrenuta biciklistička revolucija
• Zašto bicikl ima svetlu budućnost
• „Pobegao sam biciklom od rata“

Nibha, ćerka poljoprivrednika u okrugu Begusaraju, poslata je kod tetke koja je živela 10 kilometara od njene porodice da bi mogla da pohađa obližnju osnovnu školu.

Kako javni prevoz nije bio pouzdan, odlazak na udaljenija mesta je predstavljao problem devojčicama.

Kada je krenula u srednju školu, Nibha se vratila kući i na nastavu je išla biciklom neravnim seoskim putevima.

„Devojčice su stekle mnogo samopouzdanja nakon što su počele da koriste bicikle za odlazak u školu.

„Sada sve više devojčica pohađa nastavu. Većina njih ima besplatne bicikle“, kaže Buvanešvari Kumari, zdravstvena radnica u Begusaraju.

U pravu je.

Nova studija objavljena u časopisu o saobraćajnoj geografiji (Journal of Transport Geography) daje uvid o broju školske dece i upotrebi bicikala u seoskim područjima u Indiji.

Istraživanje koje su sproveli Srišti Agraval, Adit Set i Rahul Goel ustanovilo je da se najveći porast upotrebe bicikala u Indiji beleži među devojčicama koje žive na selu.

Njihov broj je porasto više od dva puta – sa 4,5 odsto u 2007. na 11 odsto u 2017. godini, što je dovelo i do smanjenja rodnih razlika u mogćnosti obavljanja aktivnosti.

„To je tiha revolucija.

„Mi to nazivamo revolucijom jer sve više devojčica vozi bicikl u zemlji u kojoj su jako izražene rodne nejednakosti u pogledu mobilnosti žena van kuće, posebno vožnje bicikla“, kaže Agraval.

Pogledajte i ovu priču:

Programi dodele besplatnih bicikala koje država sprovodi od 2004. godine namenjeni su prvenstveno devojčicma jer više njih nego dečaka napušta školu zbog kućnih poslova i iscrpljujućih dugih šetnji do škole i nazad.

Indija nije jedina zemlja u kojoj su ovakvi programi dali razultate.

Podaci iz Kolumbije, Kenije, Malavija, i Zimbabvea pokazuju da upotreba bicikla podstiče upis i ostanak devojčica u školi.

Međutim, napredak koji je u tom pogledu ostvarila Indija je neuporedivo bolji nego u drugim zemljama.

Troje istraživača sa Indijskog tehnološkog instituta u Nju Delhiju i Instituta za studije menadžmenta i Mumbaju analizirali su podatke nacionalnog istraživanja o obrazovanju koji se odnose na prevozna sredstva koja deca uzrasta od pet do 17 godina koriste za odlazak u školu.

Analizirali su i učinkovitost državnih programa dodele besplatnih bicikala učenicima i njihov uticaj na porast upotrebe bicikala.

Na nacionalnom nivou, procenat svih učenika koji putuju biciklom do škole porastao je sa 6,6 odsto u 2007. na 11,2 odsto u 2017. godini, utvrdili su istraživači.

Tokom deset godina, upotreba bicikla za odlazak u školu se udvostručila u seoskim područjima, dok je u gradskim sredinama ostala na istom nivou.

Indijski gradovi su poznati po lošoj bezbednosti saobraćaja i velikom broju automobila na ulicama zbog čega malo učenika vozi bicikl do škole.

Biciklistička revolucija u Indija je najsnažnija u selima, a najveći porast upotrebe bicikala beleže savezne države Bihar, Zapadni Bengal, Asam, i Čatisgar.

Broj stanovnika ovih saveznih država može da se poredi sa nekim od najvećih evropskih zemalja.

Studija je utvrdila de se bicikl češće koristi za duže razdaljine u seoskim nego u gradskim sredinama.

Indija je podatke o upotrebi bicikla prvi put pribavila na poslednjem popisu 2011. godine.

Samo 20 odsto onih koji putuju na posao je izjavilo da im je bicikl glavno prevozno sredstvo, a ljudi u selima su više koristili bicikl (21 odsto) nego u gradovima (17 odsto).

Takođe, bicikl je za odlazak na posao koristilo mnogo više zaposlenih muškaraca (21,7 odsto) nego njihovih koleginice (4,7 odsto).

„U poređenju sa drugim zemljama, ovaj nivo rodne razlike u upotrebi bicikla je među najvišim u svetu“, kaže Agraval.

Suzan Entoni, američka zagovornica jednakih prava za žene, kaže da je bicikl „učinio više za emancipaciju žena nego bilo šta drugo na svetu.

„On ženama daje osećaj slobode i samopouzdanja“.

Istraživači razmatraju da li s godinama žene manje voze bicikl zbog smanjenih mogućnosti za zaposlenje i napuštanja posla.

Nakon što se udala i preselila u dom roditelja njenog muža, Nibha je prestala da vozi bicikl.

Ali i dalje pohađa obuku za učiteljicu, i kada je upitana kako putuje, odgovorila je: „Ne moram više da vozim bicikl“.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]