Šta ste poslednje guglali? Možda koji je glavni grad Paragvaja, šta izaziva gorušicu ili da li će pasti kiša posle podne?

Eventualno neke reči na stranom jeziku, lokaciju najboljeg restorana ili najposećenijeg spomenika tokom odmora?

Guglamo svi, a posebno oni čije je radno mesto vezano za računar i internet, te barem nekoliko puta dnevno konsultuju ovaj pretraživač.

A sve je počelo 4. septembra 1998, kada su dvojica kolega sa univerziteta Stenford, Lorens Pejdž i Sergej Brin, u garaži u kalifornijskom gradu Menlo Park osnovali Gugl (Google) – kompaniju, čije će ime nešto kasnije postati sinonim za internet pretraživanje.

• Da, ljudi su i pre Gugla živeli i radili
• Gugl vas prati i ako to ne želite
• Deset stvari koje morate da znate o Guglu

Ova američka multinacionalna kompanija, specijalizovana za pretraživanje i reklamiranje na internetu, vremenom je postala jedan od lidera u industriji informacionih tehnologija, nudeći veliki broj drugih proizvoda i usluga.

Ime, koze i lego kocke

Ukoliko bi poželeli, vlasnici Gugla bi mogli da slave tri godišnjice u septembru.

Iako je kompanija osnovana 4. septembra 1998, a internet domen registrovan 15. septembra godinu dana ranije, Gugl slavi rođendan 27. septembra.

Razlog je navodno rekordni broj stranica koji je pretražen preko Gugla, objavio je Gardijan.

Gugl u proseku napravi više od 40.000 pretraga svake sekunde – to je oko 3,5 milijardi pretraga svakog dana.

Prvobitni naziv za Gugl bio je Bekrab (BackRub), ali se ubrzo odustalo.

Novi naziv je trebalo da bude gugol (googol) – matematički termin za broj 10 na 100, odnosno cifra 1 praćena nizom od sto nula.

Ipak, Pejdž i Brin nisu imali sreće jer je taj internet domen bio zauzet, pa su prilagodili naziv.

Pošto je ova pogrešno izgovorena reč pronašla upotrebu u svakodnevnom govoru, gugl (google) je 2006. godine uvršten u Merijam Vebster i Oksfordski rečnik.

U srpskom žargonu se koristi glagol „guglati“ sa istim značenjem – upotreba Gugl pretraživača u pronalaženju informacija na internetu.

• Fejsbuk i Gugl u „sivoj zoni“
• Majkrosoft će „novinare zameniti robotima”
• Život u raljama algoritma

Važne datume i jubileje Gugl kompanija obeležava postavljanjem naslovne slike – dudl (doodle).

Prvi je bio u čast festivala Burning Man, kada su njihov simbol postavili iza drugog slova O u logotipu.

Na taj način su osnivači kompanije hteli da poruče da „nisu na radnom mestu“, već u Nevadi na ovom festivalu.

Poslednji – 21. rođendan Gugl je proslavio naslovnom slikom starijeg modela računara, kada su Brin i Pejdž kao studenti objavili rad „Anatomija hipertekstualnog veb pretraživača velikih razmera“ (The Anatomy of a Large-Scale Hypertextual Web Search Engine).

Sedište kompanije – Guglpleks (Googleplex), nalazi u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji, u gradu Mauntin Vju.

Zaposleni u Guglu na posao mogu povesti pse, pod uslovom da su dresirani.

Međutim, oni nisu jedine životinje koje se mogu videti u Guglpleksu – tu su i koze. Njihov zadatak je da umesto kosilice, održavaju travnjak urednim.

Zanimljivo je i to da je prvi Guglov prostor za kompujtersku memoriju bio napravljen od Lego kocki.

Zavisnost od video igara dodata je na listu mentalnih poremećaja

Od Jutjuba, do Androida

Gugl je danas IT gigant, koji je vremenom razvio veliki broj proizvoda i usluga – alate za pretragu, aplikacije, operativne sisteme, reklamne servise, mobilne telefone i mnogo drugih stvari.

Jedan od najpoznatijih Gugl proizvoda je internet čitač Hrom (Chrome). U upotrebi je od 2008. godine i prema nekim podacima danas je najpopularniji program za pregledanje internet stranica.

Brend kompanije predstavlja i servis za razmenu elektronske pošte – Džimejl (Gmail).

Pušten je u rad 1. aprila 2004. godine, zbog čega su mnogi mislili da je reč o nekoj od prvoaprilskih šala koje kompanija svake godine priređuje, pisao je Vašington Post.

Najpoznatiji sajt za deljenje i razmenu video snimaka Jutjub (Youtube) je takođe u vlasništvu Gugla od 2006. godine. Kupljen je za 1,65 milijardi dolara.

Od 2002. godine postoji i Gugl Njuz – internet pretraživač vesti.

Smatra se jednim od navećih informativnih internet servisa, koji obuhvata hiljade novinarskih tekstova različitih medijskih kuća.

Pored verzije za sajt, dostupan je i kao aplikacija.

Kompanija je razvila i servis za lakše snalaženje u prostoru – Gugl Meps (Google Maps), koji nudi ulične mape, sateliske snimke, snimke iz vazduha, informacije o uslovima u saobraćaju, kao i trase za putovanje kolima, biciklom, pešice i slično.

Gugl Meps koristi više od milijardu ljudi mesečno.

U okviru ovog servisa od 2007. godine funkcioniše i Gugl Strit Vju (Google Street View) – interaktivni panoramski pregled ulica.

Široku primenu pronašli su i Gugl Translejt (Google Translate) – internet prevodilac, Gugl Drajv – internet skladišteni prostor, Gugl Trends – servis za veb statistiku i drugi.

U vlasništvu kompanije je i operativni sistem Android.

Od 2010. godine, Gugl u proseku kupuje jednu kompaniju nedeljno.

• Da li će veštačka inteligencija ubrzati put do leka za korona virus
• Veštačka inteligencija i začini: Da li biste stavili kumin na picu?
• „Opasna veštačka“ inteligencija koja piše lažne vesti

Gugl u regionu i Srbiji

Prema podacima sa Gugl sajta, ova kompanija ima 85 kancelarija u oko 40 država širom sveta.

Najbliže kancelarije Srbiji nalaze se u Beču, Atini i Istanbulu.

U junu 2011. godine najavljeno je otvaranje regionalne kanceralije Gugla u Zagrebu.

Mediji su preneli da je kompanija ovim potezom želela da „unapredi ponudu proizvoda, omogući bolje rezultate pretraživanja i efikasnije rešenje za oglašavanje klijentima i partnerima“ na tržištima Hrvatske, Slovenije i Srbije.

Kancelarija u Zagrebu se više ne nalazi među predstavništvima na sajtu.

Prilikom jedne posete Americi, u maju 2013. godine, tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić najavio je dolazak kompanija Gugl i Epl u Srbiju do kraja godine.

Rekao je da će ove kompanije tako biti „zvanično zastupljeni“, iako u bazi Agencije za privredne registre od 2007. godine postoji „Društvo za marketing Gugl DOO“ sa sedištem u Beogradu.

Gugl je u maju ove godine odredio predstavnika u Srbiji – kancelariju BDK advokati u Beogradu.

Tom predstavniku mogu se obratiti poverenik za informacije od javnog značaja ili bilo ko u Srbiji sa svim pitanjima u vezi zaštite podataka o ličnosti.

Šer (Share) fondacija je prošle godine, pre početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, prvo pisala kompanijama, a onda podnela prekršajne prijave protiv Gugla i Fejsbuka jer nisu imenovali predstavnike u Srbiji za ova pitanja.

• Da li Srbija i dalje postoji i druga pitanja koja stranci „guglaju“
• Muškarac nestao pre 22 godine pronađen pomoću Gugl mapa
• Ko širi lažne vesti

„Kompanija od bilion dolara“

Restruktuiranjem Gugla 2015. godine, osnovana je kompanija Alfabet.

Početkom decembra 2019. godine osnivači Gugla su najavili povlačenje sa vodećih pozicija u firmi – Pejdž sa mesta izvršnog direktora Alfabeta, a Brin sa mesta predsednika.

U zajedničkom pismu je rečeno da će oni ostati „aktivno uključeni kao članovi odbora, akcionari i suosnivači“, ali je navedeno i da je „došlo vreme da se pojednostavi struktura upravljanja“.

Dolaskom novog izvršnog direktora, Sandara Pičaija, objavljen je podatak da kompanija zapošljava 114.000 ljudi.

Gugl je početkom godine dostigao vrednost od bilion dolara, što je ranije pošlo za rukom Eplu, Majkrosoftu i Amazonu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]