Interpol: Policija traga za imenima 22 ubijene žene

Tela su pronađena u Holandiji, Belgiji i Nemačkoj između 1976. i 2019. godine.

Čitavu Interpolovu operaciju pokrenulo je nerešeno ubistvo jedne žene u Amsterdamu, pronađene u kanti za smeće u reci.

To je prvi put da je ova međunarodna policijska grupa izašla u javnost sa spiskom tražeći informacije o neidentifikovanim telima.

Takozvane „crne objave“, u sklopu kampanje poznate kao Operacija „Identifikuj me“, obično cirkulišu isključivo interno u Interpolovoj mreži policijskih službi iz svih delova sveta.

• Džek Trbosek – misterija koja traje
• Serijski ubica priznao 90 ubistava
• Smrtna kazna za čoveka koji je ubio 19 ljudi sa invaliditetom

Žena pronađena u kanti za smeće u Amsterdamu 1999. godine upucana je u glavu i grudi.

Forenzička detektivka Karina Van Leuven pokušava da reši ovu misteriju otkad se pridružila prvom gradskom timu za „hladne“ slučajeve 2005. godine.

Holandska policija kaže da slučaj obično postane „hladan“ kad ostane otvoren i nerešen oko tri godine.

Iscrpevši sve napore, ona i njene kolege kontaktirali su policiju u susednoj Nemačkoj i Belgiji i saznali za još mnogo više mogućih slučajeva ubistava sa neidentifikovanim ženskim žrtvama.

Tri zemlje sakupile su spisak od 22 slučaja koja su imale problema da reše i tražile od Interpola da objavi njihove detalje.

Belgijska policija je priložila sedam slučajeva, Nemačka šest, a Holandija devet.

Većina žrtava bila je starosti između 15 i 30 godina.

Kad ne znate njihova imena niti ko ih je ubio, policija kaže da je teško utvrditi tačne okolnosti njihovih smrti.

Kompletan spisak – dostupan na Interpolovoj internet stranici – sadrži detalje o ženama, fotografije predmeta koji bi mogli da ih identifikuju kao što su odeća, nakit i tetovaže, i, u nekim slučajevima, nove rekonstrukcije lica i informacije o samim slučajevima.

Van Leuven kaže da je pronalaženje odgovora u takvim slučajevima od vitalnog značaja.

„Ako nemate ime, nemate priču. Vi ste samo broj. A niko nije samo broj“, objašnjava ona.

U Holandiji, skoro sva neidentifikovana tela žena izgledaju kao slučajevi ubistva, dok su – kaže policija – neidentifikovani muškarci umrli pod širim dijapazonom okolnosti.

U tom delu Evrope, ljudi mogu veoma lako da se kreću između zemalja zato što su granice otvorene.

Pojačana globalna migracija i trgovina ljudima doveli su do toga da se više ljudi prijavljuje kao nestalo van njihovih nacionalnih granica, kaže doktorka Suzan Hičin, koordinatorka Interpolove jedinice za DNK.

To može da oteža identifikovanje tela, a žene su „neproporcionalno više pogođene rodno zasnovanim nasiljem, uključujući porodično nasilje, seksualni napad i trgovinu ljudima“, kaže ona.

„Ova operacija želi da vrati ženama njihova imena.“

• Smrt misteriozne žene i šifrovane poruke – slučaj nerešiv pola veka
• Ko je bio Ted Bandi i šta je uradio
• Zlatni prsten – jedini trag u rešavanju ubistva starog nekoliko decenija

Žrtva broj jedan

Telo žene pronađene u kanti za smeće danas počiva na groblju u centru Amsterdama.

Njen grob je ušuškan blizu železničke pruge i iza redova grobova sa personalizovanim natpisima i položenim sveže ubranim cvećem.

Ona je u oblasti za osobe čija imena se ne znaju.

Desetine malih ploča izviruje iz zemlje sa rečima „neidentifikovani pokojnik“.

Žena je pronađena kad je meštanin Jan Mejer izašao u svom čamcu da izvuče kantu za smeće koju je komšija primetio da pluta na reci pored njegovog doma na obodima holandske prestonice.

Ali kad je privezao kantu za čamac, primetio je da je teža nego što je očekivao i, kako je njen veći deo isplivao iznad površine, mogao je da oseti „užasan smrad“.

Kao vatrogasac, Jan se i ranije sretao sa mrtvim telima.

Ali ovaj smrad bio je gotovo životinjski.

Podsetio ga je na incident iz detinjstva, kad je pronašao istrulelu lešinu zaklane ovce.

Kad ga je bolje proučio, video je da je poklopac kante zakucan ekserima.

Odvukao ju je do svog mola i pozvao policiju.

Kad je kanta na silu otvorena, policajci su pronašli kese deterdženta za pranje naslagane preko betona.

Okrenuli su kantu naopačke i na zemlju je ispalo telo.

Jedna od ruku je bila delimično zacementirana.

Policajac koji je bio prisutan kaže mi da je telo bilo sivo i izgledalo kao „skulptura od peska“.

Bilo je nemoguće na prvi pogled razlučiti da li se radi o muškarcu ili ženi, kaže on.

Istraga je u ono vreme utvrdila da je žena verovatno bila u srednjim dvadesetim i „delom zapadna Evropljanka, a delom Azijka“.

Skorije forenzičke istrage, uz pomoć analize izotopa, suzile su njeno mesto rođenja na Holandiju, Nemačku, Luksemburg ili Belgiju.

„Sve to ima veze sa hranom koju jedete i vodom koju pijete, ali i vazduhom koji udišete“, kaže Van Leuven govoreći o ovoj tehnici.

Pogledajte video:Kako moderna tehnologija može da otkrije ko je Džek Trbosek

U nedeljama posle otkrića, policija je objavila detalje o njenoj odeći i veličinu cipela i šta je nosila na sebi, ali i dalje nije uspela da je identifikuje.

Njene tamne cipele na šniranje sa gumenim đonovima nisu bile na njenim nogama već su bile stavljene u kantu zajedno sa njenim telom.

Interpol je objavio detalje o stvarima koje su pronađene sa telom u sklopu Operacije „Identifikuj me“.

Nosila je pozlaćeni sat na desnoj ruci, a u kanti je pronađena i torba od zmijske kože.

U kanti je pronađena i muška odeća – policija veruje da je pripadala počiniocu zločina.

U nju spada jakna sa ušivenim crvenim kružnim znakom.

Napori da se identifikuje simbol nisu urodili plodom.

Nijedan osumnjičeni nikad nije saslušan niti uhapšen u vezi sa slučajem, a prvobitni nalet medijskog interesovanja uskoro je iščileo.

Ali za one koji su bili prisutni toga dana kad je telo otkriveno, nije bilo lako zaboraviti ženu bez poznatog imena.

Oni se i dalje pitaju ko je ona bila – i kome bi mogla da nedostaje.

‘Svaka od njih imala je nekoga kome nedostaje‘

Kad je detektivka Karin Van Leuven prvi put posetila grob žrtve 2007. godine, osetila je šok i tugu zbog ideje da ljudi padnu u zaborav posle smrti.

Vlasnik groblja je pitao detektivku šta namerava da uradi sa „svima ostalima“.

Ona je tek tad shvatila razmere problema sa neidentifikovanim telima.

Identifikovanje mrtvih je postala njena specijalnost i ona je na kraju identifikovala 41 osobu koje su umrle od raznih uzroka.

Sva tela koja je identifikovala imala su jednu zajedničku stvar.

„Bez obzira na to koliko je dugo bilo potrebno da se identifikuju, sva su imala nekoga kome su nedostajala“, kaže ona.

„Čak i ako je to 25 godina kasnije, ljudi su veoma srećni što imaju nešto što mogu da sahrane i čemu mogu da odaju poštu.“

• Ubio ženu zbog ljubavnice, telo pronađeno posle 40 godina u kanalizaciji
• Nova istraga o smrti brata i sestre 46 godina kasnije
• Indija opsednuta svirepim „frižiderskim ubistvom“

Operacija „Identifikuj me“

Samo su četvoro ljudi u čijoj je identifikaciji Karina pomogla u Holandiji bili ljudi iz te zemlje, zbog čega ona veruje da su prekogranična saradnja sa policijom i veća saznanja javnosti toliko važni.

Jedan od slučajeva u Operaciji „Identifikuj me“ je žena pronađena u Belgiji sa karakterističnom tetovažom crnog cveta sa zelenim listovima i „R’NICK“ ispisanim ispod.

Ona je pronađena kako leži uz rešetku u reci u Antverpenu 1992. godine.

Policija kaže da je bila ubijena nasilno, ali nikad nije otkrila njeno ime.

U drugom slučaju iz 2002. godine, telo jedne žene pronađeno je u jedriličarskom klubu u nemačkom gradu Bremenu, umotano u tepih i vezano kanapom.

Interpol kaže da se nada da će objavljivanje javnog spiska ovih crnih objava pomoći da se probude sećanja i podstaknu ljude da se pojave sa bilo kakvim informacijama koje mogu da imaju.

„Možda će prepoznati minđušu ili prepoznatljiv deo odeće koji je pronađen na neidentifikovanoj ženi“, kaže doktorka Suzan Hičin iz Interpola.

U nekim od ova 22 slučaja, policijske službe koriste tehnologiju koja nije bila dostupna u vreme kad su tela otkrivena kako bi povećali šanse za njihovu identifikaciju.

Doktor Kristofer Rin, forenzički ilustrator iz Škotske, napravio je novu rekonstrukciju lica žene iz kante za smeće u Amsterdamu.

On se seća da je video originalne fotografije sa obdukcije žene dok je bio student i nikad ih nije zaboravio.

On se nada da će nova slika, nastala uz pomoć naprednog kompjuterskog softvera kako bi se rekonstruisalo lice oko lobanje, pomoći da se otkriju novi tragovi.

Karina kaže da je, iako bi volela da reši slučaj i pronađe počinioca, za nju „najvažnije da se otkrije ženin identitet, da bi mogla da se vrati porodici“.

Ona kaže da „nikad neće odustati“ od žene iz kante za smeće ili drugih koje istražuje.

„Vi ste osoba, imate ime, imate istorijat, a taj istorijat mora da se ispriča do kraja, čak i ako je taj kraj tragičan i stravičan.“

Pogledajte video: Priznao na društvenim mrežama ubistvo staro 15 godina

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]