Iako je bila nedelja, 17. februar 2008. godine ni po čemu na Kosovu nije ličio na uobičajen kraj sedmice.

„Ustao sam oko pet sati tog jutra, probudio sam dvoje dece, poljubio ih.

„U mom stanu na Sunčanom bregu (naselje u Prištini) čekao je fotograf, slikao nas je u pet ujutru dok su deca bila u pidžamama – i još imam tu fotografiju“, priseća se Enver Hodžaj dana kada je Skupština Kosova donela Deklaraciju o nezavisnosti.

U razgovoru za BBC na srpskom, dugogodišnji diplomata, pregovarač Prištine o statusu Kosova, saradnik nekadašnjeg premijera, pa potom i predsednika Kosova Hašima Tačija, opisuje dan kao istorijski.

„Bilo je to novo poglavlje, kraj istorije kakvu smo poznavali.

„To je bio jedan od trenutaka u našim životima koji je oblikovao razliku prošlosti i budućnosti“, kaže.

Srbija i dalje ne priznaje odluku prištinskih vlasti, pa je tražila i stav Međunarodnog suda pravde koji je 2010. godine doneo savetodavno mišljenje da Deklaracijom o proglašenju nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.

• Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
• Gde su bili današnji lideri kad je Kosovo proglasilo nezavisnost
• „Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda i Srbije kao države – a ne Albanaca i Srba“

Enver Hodžaj bio je i ministar obrazovanja u Vladi Kosova, dok je na mesto šefa kosovske diplomatije imenovan tri puta u poslednjih 15 godina.

Član je Demokratske partije Kosova (PDK) koju je osnovao Hašim Tači, a na čelu stranke bio je u svojstvu vršioca dužnosti predsednika tokom 2020. i 2021. godine.

Hodžaj je danas poslanik opozicione PDK u Skupštini Kosova, dok istovremeno predaje na Univerzitetu u Prištini.

Zašto baš 17. februar

Priču o događajima 2008. godine Enver Hodžaj počinje u 2006. i 2007. godini, kada je bio deo kosovske pregovaračke delegacije.

U Beču, pod okriljem međunarodne zajednice i pregovarača iz Evropske unije, Sjedinjenih Država i Rusije, timovi Srbije i Kosova gotovo dve godine pokušavali su da se usaglase oko budućih odnosa.

Skicu za dogovor načinio je finski diplomata Marti Ahtisari, ali je njegov plan ostao bez podrške zvaničnog Beograda.

„Sećam se sastanka u decembru 2007. kada su zemlje Kvinte na sastanku sa budućim premijerom Tačijem jasno izjavile da su napori međunarodne zajednice na dovođenju Ahtisarijevog plana u Ujedinjene nacije propale i da možemo da preduzmemo dalje korake u smeru budućnosti Kosova.

„Nisu bili veoma precizni, ali je nekima od nas bilo jasno da će se stvari dešavati u januaru i februaru.“

Za svečanu ceremoniju birana je nedelja da bi na ulicama Prištine moglo da bude organizovano veliko slavlje.

„Datum je usaglašen sa partnerima kosovske nezavisnosti – Amerikancima i Evropljanima – posle dve godine neuspelih pregovora.

„Nisam ga otkrio čak ni suprugi ili prijateljima, bio je to posao za premijera Tačija da objavi datum“, opisuje Hodžaj pomalo tajnovitu atmosferu priprema.

Petnaest godina kasnije

Enver Hodžaj nema dilemu da je Kosovo u poslednjih 15 godina napredovalo.

„Taj dan doneo nam je predvidljivost, stabilnost i bezbednost – kad ste slobodni i nezavisni, možete uživati ove tri ključne stvari.

„Režimi u Srbiji probali su okupaciju, genocid, etničko čišćenje, kolonizaciju, federalizaciju, nasilnu integraciju – i svi ovi pokušaji su propali u stotinu godina trajanja Jugoslavije“, kaže Hodžaj.

Ipak, upravo u sferi diplomatije, propali su i pokušaji Kosova da se priključi nekim međunarodnim organizacijama, poput Saveta Evrope ili Interpola, ali ponajviše Ujedinjenim nacijama (UN).

„Bio sam svestan da će put ka članstvu u UN biti veoma težak, da ćemo morati da se borimo za priznanje i uspostavljanje odnosa sa mnogim zemljama širom sveta.

„Kada niste deo UN, jasno je da neće biti lako postati ni deo drugih međunarodnih organizacija“, svestan je Hodžaj.

Uprkos trezvenom stavu o teškom ulasku u UN, Hodžaj kaže da je pre deceniju i po bio veći optimista kada su u pitanju evroatlantske integracije.

„Tada bih rekao da će Kosovo za 15 godina biti blizu članstva u Evropskoj uniji, blizu članstva u NATO-u.

„Ipak, kao intelektualac, svestan sam da stvaranje države od početka traje dugo i ponosan sam na to – izgradili smo demokratsko, multietničko i sekularno društvo od samih osnova.“

Jedna od najbolnijih tačaka za kosovsko društvo ostaje pitanje vizne liberalizacije: stanovnici Kosova i dalje ne mogu da putuju po Evropi bez viza, a promena ovakve odluke obećana je tek za januar 2024. godine.

Dugogodišnji šef kosovske diplomatije tvrdi da je Priština ispunila sve uslove, „iako ih je bilo dvostruko više u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana“.

„Propustili smo šansu 2016. godine da dobijemo viznu liberalizaciju zbog pitanja demarkacije granice sa Crnom Gorom.

„S druge strane, EU od 2018. godine koristi ovo pitanje kao način pritiska na vlasti Kosova, a građani plaćaju visoku cenu za nešto što nije fer.“

Zašto su Srbija i Kosovo i dalje bez dogovora

Deceniju i po od proglašenja nezavisnosti, Srbija nije ništa bliža prihvatanju odluke Skupštine Kosova.

Pregovori o statusu vode se gotovo neprekidno, iako njihov intenzitet zavisi od raspoloženja Beograda i Prištine, angažovanosti međunarodnih posrednika, ali i uslova svetske politike.

Blizak gotovom svim razgovorima, Enver Hodžaj kaže da su dve strane najbliže dogovoru bile nakon potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine.

„Na Kosovu su vladu tada činile dve najveće političke stranke sa više od 85 glasova u parlamentu, pa bi dogovor imao podršku.

„Aleksandar Vučić (tadašnji premijer Srbije) i Ivica Dačić (tadašnji šef diplomatije Srbije) bili su tada više otvoreni jer su mislili da bi potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma, koji bi značio međusobno priznanje, imali korist u vidu članstva u EU.“

Kasnije pregovore, u kojima je do 2020. godine posredovao Ričard Grenel, izaslanik nekadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, Enver Hodžaj ne smatra ključnim.

Predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, tada su nezvanično razgovarali o pitanju razgraničenja Kosova i Srbije, uz mogućnost razmene teritorija – iako ovaj scenario nikada nije zvanično uobličen u bilo kakav sporazum.

„Demarkacija granica i razmena teritorija bila je više lična ideja predsednika Tačija, nego što je imala podršku u kosovskom društvu i institucijama“, smatra Hodžaj, dugogodišnji bliski saradnik Hašima Tačija.

Ovaj diplomata tvrdi da su vlasti u Prištini u svim pregovorima imale jedan cilj.

„Sve dogovore smo postizali u nadi da će biti konačnog dogovora koji će podrazumevati međusobno priznanje.

„I dalje mislim da puna normalizacija odnosa Kosova i Srbije može da se zasniva samo na međusobnom priznanju – bez toga, nema normalizacije odnosa među društvima, a ni pomirenja među narodima.“

Hodžaj tvrdi da je ovaj scenario sve teži jer se stvari promenile – u Srbiji.

„Svedočimo povratku točka istorije u Srbiji, posebno u poslednjih pet godina, kada se Beograd sve više meša u odnose ne samo na Kosovu, već i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini ili Severnoj Makedoniji.

„Beograd i dalje ima stavove o regionu i Kosovu koji liče na 19. vek, dok Kosovo živi u 21. veku – to je politička kultura koja se zasniva na militarizmu, nacionalizmu koja ima za cilj hegemoniju u regionu.“

Petnaest godina od proglašenja nezavisnosti, Srbi i Albanci na Kosovu i dalje žive u umnogome paralelnim društvima koja se dodiruju na veoma malo mesta.

Čak i Srbi koji prihvataju nezavisnost Kosova tvrdiće danas da su odnosi među zajednicama sve lošiji, iako je vreme ratnih sukoba u sve daljoj prošlosti.

„Vučić je od 2017. godine počeo da koristi sever Kosova za pridobijanje podrške u javnosti Srbije, a Srpska lista je više govorila u ime Beograda nego u ime srpske zajednice – to je uticalo na percepciju kosovskih Srba širom Kosova da su stvari lošije nego što jesu.

„Što se tiče bezbednosti, ekonomske integracije, društvenih odnosa, situacija je veoma dobra širom Kosova, sa izuzetkom severa“, kaže Hodžaj, navodeći da kao poslanik Skupštine ima prijatelje u oba naroda, putujući širom Kosova.

Može li Srbin biti predsednik ili premijer Kosova?

Ključne funkcije na Kosovu – predsednika, premijera i predsednika Skupštine – u prvih deceniju i po od proglašenja nezavisnosti obavljali su pripadnici većinske, albanske zajednice.

Na pitanje može li da zamisli da se u narednih deceniju i po na jednom od tih mesta nađe Srbin, Enver Hodžaj odgovara:

„Sve to zavisi od demografije i rezultata izbora.“

BBC: „Imamo Albanca za premijera Crne Gore, iako demografija pokazuje da je to nemoguće?“

Hodžaj: „Ne bih odgovarao na hipotetička pitanja, ne znam kako budućnost može da izgleda. Dok sam bio u vladi, nikad nisam gledao na razlike, sve dok možemo da budemo prijatelji.“

BBC: „Ali mislite li da će to uopšte biti moguće?“

Hodžaj: „Ako je ideja da dobijete naslov, nije problem. U politici je sve moguće, mi ne znamo kako će budućnost izgledati, ali važnije je kako učiniti sve za srpsku zajednicu na Kosovu da bi bila deo društva, a ne da imamo paralelna društva.“

Budućih 15 godina

Uprkos činjenici da ga ne hrabri trenutna udaljenost Srbije i Kosova od dogovora o budućim odnosima, Enver Hodžaj vidi i mogućnost za čvršću povezanost kosovskog društva.

„Sukob na Kosovu nikad nije bio sukob Srba i Albanaca koji žive na Kosovu, već između Albanaca koji žive na Kosovu i zvanične Srbije – uvek smo imali problem sa Beogradom, a ne sa Srbima na Kosovu.

„Beogradu je teritorija bila važnija od ljudi, dok su za nas važniji ljudi i teritorija na kojoj žive.“

Iako su se njegove prognoze od pre 15 godina o blizini članstva Kosova u EU i NATO ispostavile kao neprecizne, spreman je da ustvrdi da će se tako nešto dogoditi u narednih deceniju i po.

„Za 15 godina, Kosovo će biti deo EU, NATO i UN – nemam nikakvu sumnju, baš kao ni za ostale zemlje Zapadnog Balkana.

„Postavlja se pitanje kakav ćemo posao mi političari uraditi i koliko ćemo u to uspeti da ubedimo Zapad“, zaključuje Hodžaj.

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]