Mandat Jorgovanke Tabaković na čelu Narodne banke Srbije četvrti je po dužini trajanja u više od 135 godina postojanja ove institucije.

Ako ostane na funkciji do kraja aktuelnog mandata, ispred nje će ostati još samo lice sa crvene novčanice od hiljadu dinara, Đorđe Vajfert.

„Dok je Srpska napredna stranka na vlasti, odnosno Aleksandar Vučić predsednik ili na mestu sa kog upravlja državom – ja sam guverner, jer nisam od onih koji bi se grčevito držali za ovu stolicu.

„Kada bi stranka koja je sinonim i za mene, izgubila mogućnost da vodi ovu državu, ni ja ne bih više bila guverner“, kaže u razgovoru za BBC na srpskom Jorgovanka Tabaković.

• Nova – stara „dina“ kartica
• Krediti u švajcarcima: Balkan kao El Dorado
• Gde su i šta rade bivši ministri finansija

Na mesto guvernera, Tabaković je izabrana u avgustu 2012. godine, nakon što je njena Srpska napredna stranka preuzela ključne poluge vlasti od Demokratske stranke.

Guvernerka je svoje mesto zamenika predsednika Srpske napredne stranke zamrznula dok se nalazi na čelu centralne banke, pa je u tom statusu dobila drugi šestogodišnji mandat 2018. godine.

Ove godine dobila je priznanje „Bankera“, jednog od izdanja „Fajnenšel Tajmsa“, da je najbolji evropski i svetski guverner.

Kurs dinara – realno stabilan ili namerno nizak

Za najveći broj građana Srbije, interesovanje za rad Narodne banke Srbije (NBS) počinje i završava se pogledom na kursnu listu dinara prema evru u menjačnicama.

Kada je došla na čelo NBS 6. avgusta 2012. godine, srednji kurs bio je 118,6 dinara za jedan evro, dok je na dan glasanja za njen drugi mandat, 15. juna 2018. godine taj odnos bio 118,2 dinara.

„Stabilan kurs ostaje cilj jer je on instrument kojim smo stvorili stabilnost celog sistema – nismo dozvolili oštre dnevne šokove i dokazali smo nepristrasnost.“

I dok stabilnost možda raduje građane, nezadovoljni bi mogli da budu izvoznici kojima treba više dinara da bi finansirali poslove u inostranstvu.

• Šta je nama Duing biznis lista dala
• Zašto Srbija gubi milijarde zbog sive ekonomije – u 100 i 500 reči

„U Srbiji gotovo da nema čistih izvoznika jer mnogi istovremeno i uvoze sirovine.

„Nema tu utemeljenih kritika već samo ponekog kritičkog teksta u javnosti koji mi pobijamo ciframa: dvocifreni rast izvoza, povećani uvoz repromaterijala jer pri ovakvoj stabilnosti, izvoz raste, a privreda ne gubi na kursnoj razlici“, kaže Tabaković.

Kritike ovakvog dinara često su i političke – uz niži kurs, lakše se dođe do obećanja predsednika Srbije o prosečnoj plati od 500 evra.

„Ako vam kažem da smo u 2019. godini kupili 2,7 milijardi evra da dinar ne bi jačao previše, šta ja da tim ljudima kažem – šta je trebalo da uradim?

„Mnogo mi znači i jedna analiza Džej Pi Morgana – analiza 25 zemalja u razvoju i usponu, prema kojoj je dinar jedna od dve valute koje imaju realnu vrednost“, kaže guvernerka.

• U Beloj knjizi nije sve tako belo
• Pola miliona stanovnika Srbije nema ni za osnovne potrebe

I dok su prvi mandat Jorgovanke Tabaković obeležila pitanja kojima su se bavili i prethodni guverneri – od inflacije, stabilnosti kursa dinara prema evru, kredita u švajcarskim francima, pa sve do banaka sa loše planiranim kreditima – drugi mandat, tvrdi, obeležen je drugim temama.

„Najdraži uspeh iz prošle godine je rejting Srbije koji nam je dodelila agencija Fič i nadomak je investicionog.

„Nešto manje mi znači, ali samo zato što je to agencija Standard end Pur već ranije objavljivala, ocena da je Narodna banka Srbije dokazala svoju operativnu nezavisnost i kredibilitet.“

Srećna ako ne uspe privatizacija Komercijalne banke

Prva visoka državna funkcija Jorgovanke Tabaković ticala se ekonomske i vlasničke transformacije – kako se krajem 20. veka nazivao proces privatizacije u Srbiji.

Napominje da iz tog perioda, „ne postoji nijedna sporna privatizacija“.

Kao predstavnica Srpske radikalne stranke u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije Slobodana Miloševića, ona je tada bila ministarka u vladi Mirka Marjanovića.

Kada se dve decenije kasnije u njenom guvernerskom mandatu vodi proces privatizacije poslednje velike državne banke – Komercijalne banke – Jorgovanka Tabaković izdvaja svoje mišljenje o procesu koji je u toku.

• Bolje i „na crno“ nego bez posla
• Kako je nekada vozio kamion iz pribojske fabrike

„S obzirom na ponude koje su pristigle, meni je NLB banka kao nosilac stare tradicije Ljubljanske banke draga, ali, znate kako kažu – što je za u kuću, ne nosi se ni u crkvu.

„Ja bih bila vrlo srećna da se taj proces ne završi privatizacijom, bar ne u ovom trenutku“, kaže Tabaković.

Obavezujuća ponuda slovenačke Nove ljubljanske banke (NLB) najviša je na tenderu koji sprovodi Ministarstvo finansija pa bi pregovori o kupoprodaji trebalo da budu održani uskoro.

Ipak, guvernerka tvrdi da Srbija ima dobrih bankara koji bi mogli da se dokažu u vođenju banke.

„Republika Srbija nije imala prilike da se pokaže kao vlasnik u Komercijalnoj banci jer je tek isplatom ostalih manjih akcionara stekla mogućnost da pokaže šta su njeni ciljevi i ima li ljude koji te ciljeve mogu da sprovode.

„I NLB ima državu za jednog od vlasnika – a što je država Slovenija odgovorniji vlasnik od države Srbije?“

Da bi privatizovala ovu banku, Srbija je prethodno otkupila sve akcije međunarodnih investicionih fondova koji su imali udeo u vlasništvu, a samim tim i u odlučivanju.

„Ne brinem se zbog priča o bratu premijerke Brnabić“

Kraj prvog guvernerskog mandata Jorgovanka Tabaković provela je angažovana na projektu jačanja domaće Dina platne kartice.

U konkurenciji svetskih igrača, poput Mastera i Vize, Dina je postala obavezna primarna kartica svih klijenata svih banaka u Srbiji što je izazvalo i pažnju evropskih institucija koje se bave zaštitom konkurencije.

Pažnju javnosti privukla je i činjenica da je u jednoj od kompanija koja se bavim obradom transakcija plaćanja karticama na funkciji direktora brat premijerke Ane Brnabić, o čemu je pisao sajt Istinomer.

„Ja se apsolutno nisam brinula zbog priče o Aseku i bratu premijerke jer ta firma nije jedina u tom poslu.

„Ko se iole bavi ovim poslom, zna da za 26 banaka u Srbiji ne radi samo Aseko, gde je njen brat, nego makar osam tzv. podizvođača“, kaže Tabaković.

• Kako je nemačka marka došla u Crnu Goru
• Rad nedeljom: Zabranjen širom Evrope, a da li će biti i u Srbiji

Guvernerka tvrdi da je pritisak dolazio i od svetskih kompanija – Vize i Mastera.

„Bilo je velikog lobističkog pritiska jer ih Dinom istiskujemo sa mesta prve kartice u novčaniku – a to bi mogli da budu i oni, samo da se u potpunosti registruju za poslovanje u Srbiji, da bih ja mogla da budem odgovorna za to što oni rade.

„Dina kartica je primer kojim se dokazuje da nacionalni interes možete da sprovedete svojom odlukom da rizik u kartičnom prometu svedete na minimum, ne obazirući se na insinuacije i primedbe.“

Tabaković dodaje da „već decenijama nacionalne platne kartice imaju Nemačka, Francuska, Norveška, a njihovo korišćenje u ovim zemljama je vremenom postalo dominantno“.

Čelnica NBS najavljuje da će domaća kartica do marta imati i verziju sa čipom, a da će, kroz saradnju sa američkom i kineskom kompanijom, do sredine godine postati deo svetskog tržišta.

„Zar Vučiću treba da na meni dokazuje autoritet“

U prethodnoj godini, Srbija je uvećala svoje rezerve zlata kupovinom gotovo 10 tona na svetskom tržištu.

„Nije to samo praćenje svetskog trenda i onoga što rade velike zemlje – u turbulentnim vremenima, u kojima jedan tvit dovede do značajnog pada vrednosti berze i valuta na svetskom tržištu, vodimo računa da naše rezerve budu raznovrsne“, objašnjava guvernerka navodeći da je kupovini prethodila detaljna analiza, pažljiv odabir vremena i partnera u kupovini.

Ipak, provladini mediji u Srbiji drugačije su opisali ovu transakciju – naslovi su se mogli svesti na jednu tvrdnju: „predsednik Vučić naredio guvernerki da kupuje zlato“.

• Kviz: Kakva su vam očekivanja kada birate posao
• Koliko je nezaposlenost u Srbiji stvarno smanjena

„To je više slika o medijima nego o odnosu institucije Predsednika Republike i Narodne banke.

„Odgovorno vam tvrdim da i dalje važi definicija koju je Vučić dao kad sam prvi put izabrana za guvernera – neće svi biti srećni što je Jorgovanka guverner jer ona radi kako ona misli da je ispravno i na nju se ne može uticati.

„I nikada nije ni pokušao da utiče – zar njemu, pored tolikog autoriteta u javnosti, treba da ga pokazuje na meni?“

Kada govori o predsedniku Vučiću, gotovo da ga u svakoj situaciji zove samo imenom – Aleksandar.

Ipak, kada članovi Srpske napredne stranke pohrle u javnost sa „pismima odbrane“ stranačkog lidera od nečega što su doživeli kao politički napad, među braniteljima nema Jorgovanke Tabaković.

„Ja sam se uvek ponašala u skladu sa funkcijom koju sam obavljala – još pre izbora 2014. godine, pitala sam Aleksandra gde sam mu potrebnija, kao guverner ili van Narodne banke i odgovor vam je danas jasan.

„Ja sam izgradila svoj stil, svakodnevno polažem račun građanima.“

Guvernerka tvrdi da je pozicija centralne banke baš onakva kakvim je opisuju međunarodne agencije – nezavisna i kredibilna.

„Ja jesam ovde guverner, ali ne bih ja ovo mogla da nema tog i takvog Aleksandra juče na mestu predsednika vlade, danas na mestu predsednika države.

„On je jedan od retkih koji je shvatio celinu funkcionisanja finansijskog sistema i otuda ja imam operativnu nezavisnost“, navodi Tabaković uz napomenu da u finansijskom sistemu Srbije postoji visok nivo saradnje.

• Zašto greške države plaćamo više nego zaštitu prirode
• Kratka istorija srpske valute u deset tačaka

Zbog svega toga, kada je dobila priznanje „Bankera“, jednog od izdanja „Fajnenšel Tajmsa“, da je najbolji ovogodišnji evropski i svetski guverner, čestitke je prosledila i u Predsedništvo Srbije.

„Rekla sam predsedniku da je nagrada Bankera nagrada njemu, meni i građanima Srbije, zato što se on nikad nije libio da podrži javnom pohvalom Narodnu banku.“

O Tomislavu Nikoliću

Kada je 2008. godine Tomislav Nikolić rešio da napusti radikale i formira naprednjake, Jorgovanka Tabaković kaže da mu je telefonom poručila da će ostati uz njega, bilo da pravi novu stranku ili izlazi iz politike.

Dvanaest godina kasnije, na pitanje da li joj nedostaje Tomislav Nikolić, čovek za koga je tada vezala svoju političku karijeru, Tabaković kaže:

„Danas mi nedostaje samo jedna stvar – to što Aleksandar nema više ljudi koji bi mogli da ga prate. Ako vam kažem da čak i svoju decu retko viđam jer sam posvećena Narodnoj banci, ja apsolutno nemam vremena da mi neko nedostaje. Smatram da je Tomislav Nikolić imao značajnu ulogu u političkom životu, ponosna sam na Aleksandra kada se na godišnjicama stranke pojavi sa Tomislavom Nikolićem, ali danas je sve to istorija.„

Ko je Jorgovanka Tabaković

• Rođena je 1960. godine u Vučitrnu
• Diplomirala i magistrirala na Ekonomskom fakultetu u Prištini, doktorirala na Univerzitetu Edukons u Novom Sadu;
• od 1981. godine profesorka ekonomskih predmeta u Srednjoj ekonomskoj školi u Prištini;
• od 1989. godine finansijska direktorka u trgovinskoj firmi „Grmija“;
• od 1991. godine zamenica direktora Prištinske banke;
• od 1999. godine zaposlena u Telekomu Srbije, obavljala i funkciju jednog od direktora sektora;
• Višegodišnja poslanica u Skupštini Srbije, kao članica Srpske radikalne stranke;
• od 2009. godine članica Srpske napredne stranke;
• 6. avgusta 2012. godine izabrana za guvernerku Narodne banke Srbije, na drugi mandat izabrana u junu 2018. godine;
• Udovica i majka troje dece.

„Uživanje u mržnji“

Pre gotovo tri decenije, Jorgovanka Tabaković bila je zamenica direktora Prištinske banke, dela sistema tadašnje Beogradske banke koju je predvodila Borka Vučić.

„Iskustvo rada u banci u vreme velike Jugoslavije i tradicionalnog bankarstva temelj je za razgovor o ovakvim rezultatima i Narodnoj banci.

„Meni nisu mogli da pričaju priču novokomponovani bankari, oni koji gledaju budućnost svojim bonusom, zato što sam ja na literaturi i praktičnom iskustvu recimo finansiranja izvoza Feronikla, imala priliku da učim, primenjujem i analiziram bilanse i poslovne planove kompanija.“

Između dva bankarska „mandata“ i političke karijere, smestila se i priča o doktoratu Jorgovanke Tabaković, stečenom na novosadskom privatnom fakultetu Edukons.

Centar za istraživačko novinarstvo objavio je u decembru 2016. godine da je Jorgovanka Tabaković plagirala značajan deo doktorata prepisujući pasuse drugih autora bez citiranja, a univerzitet Edukons nikada nije pokrenuo proceduru za proveru plagijata, niti nešto slično najavljuje.

„Oni koji pokušavaju da moje obrazovanje, radove i karijeru dovedu u pitanje – to se po knjizi Vilijama Hazlita zove O uživanju u mržnji, to su zavist i mržnja.

„To nisu ljudi do čijeg je mišljenja meni stalo, moj život i karijeru određuju rezultati, a ne aplauzi i primedbe te vrste.

„Držanjem po pitanju pohvala, ali i potpuno neosnovanih kritika, kao i rezultatima koji govore i o mojoj teorijskoj potkovanosti, a i o pretvaranju teorije u praksu, odgovorila sam na sve.“

Jorgovanka Tabaković u biografiji navodi da je diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Prištini kao najbolja studentkinja generacije, po ubrzanom programu studiranja.

Posle profesorske karijere u srednjoj školi i iskustvu u trgovinskoj kući „Grmija“, pa u Prištinskoj banci završavaju se njene bliske veze sa krajem u kome je odrasla.

„Od 1999. godine, samo sam jednom 2007. godine bila u Kosovskoj Mitrovici, ali ne i u mom Vučitrnu, kako bi rekao Štefan Cvajg u gradu koga više nema ni na karti kao takvog jer ga sad na albanskom zovu Vuštri – želim da ga zapamtim kao grad u kome sam provela najlepši deo svog života.

„Retko odlazim i u Novi Sad gde su mi deca, a kamoli na Kosovo – deca dolaze ovde da me vide jer u Narodnoj banci provodim od jutra do večeri, i samo kad nisam budna, ja nisam sa Narodnom bankom.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]