U kratkoj suknji, majici na pola stomaka sa dubokim dekolteom, crnim kožnim čizmama i naočarama za vid u stilu profesorke, 44-godišnja spisateljica Arijana Harviks za sebe kaže da je „buntovnica – i to sa dobrim razlogom“.
Na ulicama Buenos Ajresa, glavnog grada Argentine, tokom njenog odrastanja bilo je „normalno da slučajnu prolaznicu iz čista mira lupe za zadnjici“.
„Žena se smatra seksualnim objektom, a za one koje se pobune kaže se da je divljakuša (la salvaje) – slična divljoj životinji, diže glas protiv društvenih stega i monotonije, spremna da čini dela koja se smatraju neprihvatljivim.
„A takvi postupci su opasni, jer će uvek naići na osudu“, kaže Harviks za BBC na srpskom.
- Kako je Simon de Bovoar inspirisala feministkinje na Balkanu
- Intervju petkom: Strip autor Aleksandar Zograf o pričama iz Drugog svetskog rata pronađenim na buvljoj pijaci
- Hrabra književnica koja je naljutila akademike – ko je bila Isidora Sekulić
Kada je u 29. godini odlučila da napusti uzlaznu karijeru univerzitetske profesorke u Buenos Ajresu i preseli se u Pariz da studira na Univerzitetu Sorbona, Harviks je shvatila da pritisci koje je osećala nisu nestali.
„Naravno da se zemlje razlikuju, ali u Francuskoj sam patila gotovo jednako kao u Argentini“, kaže sa dozom razočaranja o poslednjih 15 godina života u Evropi.
Harviks se danas smatra jednim od najradikalnijih glasova savremene argentinske književnosti.
Proslavila se romanom Crkni, ljubavi iz 2012, koji je prošle godine preveden na srpski, a ovih dana je gošća Beograda u okviru 14. festivala književnosti i ilustracije Krokodil, koji traje od 17. do 19. juna.
„Počela sam da pišem iz besa“
Harviks sedi veoma nemirno – crta rukama u vazduhu dok govori i mnogo puta prekršta noge, prebacujući težište sa jedne na drugu butinu.
Prateći vokal njenom blago promuklom glasu zadaju škriput kožnih čizama koje se taru jedna o drugu i zveckanje srebrnih narukvica sa privescima, koje nosi na obe ruke.
„U kasnim dvadesetim sam se osećala kao gubitnica i počela sam da pišem iz besa“, kaže mršteći se, sa oba kažiprsta na slepoočnicama.
Dodaje da je tačno znala šta argentinsko društvo i njena porodica očekuju.
„Moraš da imaš dete i to ne jedno, nego barem dva. Ne smeš da se razvedeš, a ako se drzneš da to uradiš, ti si propast, luzerka„, kaže.
Na pragu tridesete, Harviks je bila majka jednog malog deteta, koja je odlučila ne samo da se razvede, nego i da počne da piše.
Kaže da je zbog razvoda pretrpela društvenu osudu.
„Nije lako razvesti se, nije lako, ali ja sam svesno odabrala da plaćam cenu mojih izbora“, navodi.
Roditelji je nisu podržali u ideji da postane spisateljica, smatrajući da je „već kasno“.
„Otac je mislio da je moje vreme već prošlo i rekao da je šteta što sam tako mnogo učila i što sam talentovana, ali svejedno nisam uspela u životu.
„Osećala sam se kao da mi je neko zabio nož u stomak“, priča.
Ko je Arijana Harviks?
- Spisateljica, dramaturškinja i prevoditeljica
- Rođena je u Argentini 1977, a poslednjih 15 godina živi u okolini Pariza
- Završila je studije dramaturgije u Buenos Airesu i magistrirala komparativnu književnost u Parizu
- Objavila je dva romana – Crkni, ljubavi (Matate, amor, 2012) i Maloumnica (La debil mental, 2014)
Izvor: Arijana Harviks i Escritores
Harviks kaže da je u tom periodu najviše osećala „bes, i to jak, razoran“.
„Ali nisam ga usmerila na druge ljude, nego sam ga prenela na papir“, dodaje.
Tako je nastao njen roman-prvenac Crkni, ljubavi – priča o supruzi i majci koja gaji duboku mržnju „prema samoj sebi, svom porodičnom životu, mužu i detetu“.
Uspešnost romana, koji je preveden na mnoge jezike, Harviks vidi u tome što „stigma gubitnice postoji u mnogim društvima – to je svaka žena koja ne ispunjava zadata očekivanja“.
„Za žene širom sveta koje ne pristaju na nametnutu ulogu, to postaje egzistencijalni problem.
„Žena protiv toga mora da se buni, i taj proces emancipacije traje ceo život – ja imam 44 godine i i dalje se borim“, kaže.
Prilegla sam na travu među oboreno drveće, a sunce koje mi je grejalo dlan stvaralo mi je osećaj da u ruci držim nož, kojim bih se mogla raskrvariti, hitrim rezom preko vratne žile.
U pozadini, pred prizorom kuće, nešto između straćare i porodičnog doma, mnoga sam da naslutim glasove mog sina i muža, obojica goli. Obojica se brčkaju u plastičnom plavom bazenčiću, sa vodom od 35 stepeni.
***
Kako to da sam ja, jedna labilna i nezrela žena koja sanja nož u ruci, majka i supruga ove dve individue? Šta je trebalo da uradim?
Sakrila sam telo uronivši u zemlju. Neću ih ubiti. I spustila sam nož.
Otišla sam da prostrem veš kao da mi nije ništa. Zategla sam dobro bebine i muževljeve čarape, gaće i košulje. Videla sam sebe kao neuku seljanku koja kači veš i briše ruke o kariranu suknju pre nego što uđe u kuhinju.
Nisu ništa primetili. Kačenje veša bilo je uspešno.
Odlomak iz romana Crkni, ljubavi (Booka, 2021)
Crni humor i još crnji mrak
Dve reči koje opisuju stvaralaštvo Arijane Harviks su sarkazam i mrak.
Neretko je porede sa tri autorke sa početka 20. veka – američkim spisateljicama Silvijom Plat i Virdžinijom Vulf, kao i književnicom Natali Saro, Ruskinjom koja je emigrirala u Francusku.
Harviks kaže da joj ova poređenja „laskaju“, ali se ograđuje da su to „mišljenja pojedinih kritičara, koji su prevođeni na razne jezike“.
Ipak, slaže se da u njenim knjigama ima mraka Silvije Plat i zanatskih manevara Virdžinije Vulf.
„Čudni su putevi uticaja književnosti i drugih vrsta umetnosti na autore, mislim da stvaraoci vrlo često nisu ni svesni šta je sve uticalo na njih“, smatra.
- Virdžinija Vulf – ikona feminizma koja je izgubila bitku sa duševnom bolešću
- Silvija Plat: Hoće li pesnikinju zauvek definisati njena smrt
Harviks kaže da su na nju najviše uticali Margerit Diras, Semjuel Beket i Fjodor Dostojevski – autori s kraja 19. i prve polovine 20. veka.
Diras je avangardna spisateljica i rediteljka iz Francuske, za koju se smatra da je dala značajan doprinos feminizmu i proboju ženskih tema, piše Britanika.
Beket je irski pisac, majstor apsurda, čije je najpoznatije delo „Čekajući Godoa“, a Dostojevski je pisac ruskog realizma, autor Zločina i kazne, Braće Karamazovih i drugih svetski poznatih dela.
Kaže da bi želela da vidi srpski prevod svog romana Maloumnica iz 2014. godine.
„A čak i više od toga, volela bih da se prevede knjiga koju trenutno pišem“, kaže uz zagonetan osmeh.
Pogledajte video o Žozefin Bejker
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
