U godini u kojoj birači u Crnoj Gori bar triput izlaze na izbore, Filip Vujanović obeležio bi tri decenije bavljenja politikom.

Ipak, nekadašnji predsednik države, Skupštine i Vlade, ministar u više resora i potpredsednik dugo vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) poslednjih pet godina politiku posmatra izdaleka – po isteku poslednjeg predsedničkog mandata, nije se vratio u stranačke rovove.

Pobedu Pokreta Evropa sad, mlade stranke koja je prvi put učestvovala na nedavnim parlamentarnim izborima, posmatrao je bez aktivnog učešća u kampanji, ali sa jasnim stavom šta bi mogli da budu budući koraci.

„Trebalo bi naći načina da pobednik proba da ostvari ono što je obećao, da se vidi da li je to moguće ostvariti u crnogorskom društvu.

„Poznajući kako funkcioniše crnogorski budžet, to će biti jako teško i izazovno, iako iz sve snage navijam da se dogodi, jer bi bilo dobro za sve građane“, kaže Vujanović u razgovoru za BBC na srpskom.

Ipak, upravo u ekonomiji Vujanović vidi i najveću brigu u zemlji u kojoj su se 2020. godine desile tektonske promene kada je DPS izgubila vlast posle tri decenije.

„Ja sam veoma zabrinut, a rekao bih i uplašen šta će biti s Crnom Gorom.

„Mi smo bili država koja je imala jasan pravac razvoja, bila dobar sused svima, pouzdan partner, a sad postajemo problem regiona, pre svega u ekonomskoj sferi, ali i kroz sferu oslabljenih institucija“, kaže on.

Brine ga i pravosuđe i podseća na činjenicu da je veliki broj najviših nosilaca sudske i tužilačke vlasti u Crnoj Gori u svojstvu vršilaca dužnosti.

• Izborna trka u Crnoj Gori bez pravog pobednika, stranke znaju samo sa kim neće u koalicije
• Kako preživljavaju stranke na Balkanu posle odlaska dugogodišnjeg lidera
• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti“

Vujanović je u politiku ušao 1993. kao član DPS-a i od tada je obavljao funkcije ministra pravde i unutrašnjih poslova, bio je predsednik Skupštine, pet godina premijer, a deceniju i po predsednik Crne Gore.

Poslednjih pet godina bio je u počasnom statusu bivšeg predsednika koji nasleđuje njegov partijski kolega Milo Đukanović posle poraza na izborima od aktuelnog šefa države Jakova Milatovića.

‘Velika koalicija’

Baš kao i kada je Vujanović početkom 1990-ih ulazio u politiku, većina ključnih partijskih lidera u Crnoj Gori tek je u tridesetim godinama života.

U takvoj konkurenciji mladih, pobednički rezultat Pokreta Evropa sad (PES) okrenut ekonomskim obećanjima, za Vujanovića je mač sa dve oštrice.

„Oni su imali kontroverznu kampanju: s jedne strane, tvrdili su da budžet ima velike probleme i da smo nadomak bankrota, ali i da su oni spremni da za godinu dana konsoliduju finansije, povećaju plate i penzije i skrate radni dan.

„To je bilo jako privlačno i učinilo ih je pobednikom po broju mandata, ali ih je obavezalo i da to sve izvrše.“

Ipak, već u izbornoj noći postalo je jasno da zbog stranačkih razlika, ali i ličnih animoziteta, formiranje vlade neće biti nimalo lak posao.

Zbog toga Vujanović tvrdi da bi šansu za formiranje vlade trebalo dati Milojku Spajiću, lideru PES-a, kao i da bi on trebalo da najpre razgovara sa drugoplasiranim DPS-om.

Bilo bi ti svojevrsno formiranje „velike koalicije“ dve stranke, iako je PES do sada tvrdio da sa DPS-om ne želi da pregovara.

„Ja taj scenario doživljavam kao najveću šansu Crne Gore, to bi bilo najbolje za zemlju.

„Ali uglavnom se pričalo ko sa kim neće, a ne ko sa kim hoće“, kaže Vujanović.

U takvoj atmosferi, crnogorski izbori doneli su manju izlaznost birača nego ikada do sada.

„S jedne strane, to je posledica vidljive zasićenosti izborima – ljudi su se umorili od glasanja.

„Ali dosta je bilo i apstinencije jer ljudi nisu verovali u ono za šta bi glasali – obećanja su bila takva da nisu delovala realno, iako su zvučala kao san snova.“

Posle izlaska na birališta u jesen 2020. godine na kojima je DPS izgubila vlast posle tri decenije, u Crnoj Gori su se promenile dve vlade, održani su lokalni izbori, dva kruga glasanja za predsednika države i vanredni parlamentarni izbori.

‘Turbulentni Balkan’ i Otvoreni Balkan

Vujanović je bio važan deo crnogorske, ali i jugoslovenske politike kroz godine u kojima se nekadašnja država menjala – od ratova u susedstvu, imena Jugoslavije, do mirnog raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

„Balkan ništa nije naučio, mi smo interesantan prostor nespremnosti da se išta nauči.

„Pokazali smo samo da želimo da menjamo istoriju u našu korist, da se oni koji tumače istoriju prikažu kao žrtve, a ne agresori, a trebalo bi da iz istorije priznamo ono što ne valja i ostavimo je onima koji se njome profesionalno bave.“

Opisujući region u kome se nalazi Crna Gora, Vujanović će upotrebiti kovanicu „turbulentni Balkan“.

Za projekat Otvoreni Balkan, čiji je proklamovani cilj ekonomsko povezivanje zemalja ovog regiona, on će reći da je slika upravo turbulentnog Balkana u kome se podele produbljuju, a ne premošćavaju.

„Ja sam veliki protivnik Otvorenog Balkana jer on pokazuje da smo mi, u negativnom smislu, i dalje na Balkanu.

„Taj projekat stvara model koji nije inkluzivan – od šest zemalja, samo tri ga prihvata, pa mi gubimo vreme i veliki novac koji je EU opredelila za zajedničke projekte“, govori Vujanović o projektu koji čine Srbija, Albanija i Severna Makedonija, ali u njemu ne učestvuju Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo.

Umesto tog projekta, Vujanović podseća da je Evropska unija ponudila model Zajedničkog ekonomskog tržišta kroz Berlinski proces, u kome učestvuju sve zemlje Zapadnog Balkana.

„Za mene je oduvek bio prioritet rekonstrukcija pruge Beograd – Bar, to bi moglo da se uradi iz sredstava koje opredeljuje Evropska unija.

„Mi se ne dogovaramo ni oko čega, dogovaramo se da se ne dogovorimo, da ne prihvatimo ono što smo potpisali.“

Ipak, odgovornost vidi i van granica regiona.

„Međunarodna zajednica često nije dovoljno prisutna, a ni jasna.

„Zapadni Balkan se nedovoljno poznaje i nema dovoljno interesovanja šta se ovde događa – a zaslužuje i više interesovanja, i više podrške.“

Šta rođeni Beograđanin misli o Srbiji

Igrom životnih okolnosti i profesionalnih puteva njegovih roditelja, Filip Vujanović rođen je u Beogradu.

„Uvek sam smatrao da Srbija i Crna Gora moraju da imaju najbolje moguće odnose u čitavoj međunarodnoj zajednici.

„Mi smo u mnogo čemu dva bliska naroda i trebalo bi da to valorizujemo kroz bliske odnose.“

Sopstveni životni put, u kome se prepliće odrastanje u Nikšiću, studije i početak karijere u Beogradu, pa potom profesionalni zenit u Podgorici i na Cetinju, Vujanović nudi kao model.

„Rođen sam, studirao sam i radio u Beogradu, a Beograd doživljavam kao metropolu Balkana.

„Beograd i Podgorica moraju da se povežu uz obostrano poštovanje i nemešanje.“

Tvrdi da je u predsedničkom mandatu kvalitetno sarađivao sa srpskim liderima koji su se menjali i donosili drugačije politike – Borisom Tadićem do 2012. godine, Tomislavom Nikolićem do 2017. godine, pa i Aleksandrom Vučićem.

„Ja želim Srbiji sve najbolje i ni u kom slučaju ne želim da se mešam u unutrašnje izbore koje Srbija pravi.

„Ali ne želim da Srbija na bilo koji način shvati naše društvo, državu i naciju shvati kao nekoga ko nije ravnopravan.“

Iako bi mu, kao političaru regionalnog iskustva, nerešena balkanska pitanja mogla biti izazov, Vujanović kaže da nema ambiciju da se njima i pozabavi.

„Nikad nisam poželeo da se bavim pitanjem Srbije i Kosova, nikad nisam želeo da kažem bilo šta što bi se shvatilo kao moj predlog.

„Smatrao sam da u otvorenom dijalogu mora da se nađe najbolje rešenje koje će podržati Brisel i Vašington, ali i Moskva.“

Saveti ‘političkom penzioneru’

Prestanak počasne funkcije bivšeg predsednika za Filipa Vujanovića znači da na to mesto dolazi novi „politički penzioner“.

Vujanovićev dugogodišnji partijski saradnik Milo Đukanović povukao se iz aktivnog bavljenja politikom posle tri decenije gotovo neprekidne vlasti.

„Ja mislim da je Đukanović doneo dobru odluku da na pažljiv način pogleda sve ono što je radio prethodnih godina, celokupnu arhivu, da vidi da li da uradi biografski presek koji bi koristio drugima, a bio izvor njegove uspomene.

„Ja nisam imao takvu ambiciju, ali cenim kada se to radi i biće prilike da me pomene na nekim mestima – pa da vidim kako me je doživljavao“, kaže Vujanović uz široki osmeh.

‘Arhivirani’

Iako je u trenutku isteka poslednjeg mandata imao 63 godine, što za političare na Balkanu uglavnom nije znak za penziju, Vujanović se opredelio za život van pozornice.

„Čovek mora da uvaži biološke procese i da shvati da je njegovo vreme prošlo, da se povuče iz aktivnog bavljenja politikom kad shvati da je pravo vreme.

„Ja nisam otišao iz politike zato što sam morao, već zato što sam hteo – baš kako sam u nju i ušao.“

Uz navođenje brojnih primera i retkih izuzetaka političara njegove generacije koji su u zemljama bivše Jugoslavije bez pompe otišli sa scene, Vujanović će takvu pojavu nazvati izrazom njegove, pravničke struke – „arhiviranjem“.

„Prema ljudima koji su otišli, ne treba se odnositi balkanski – arhivirati ih i smatrati ih beskorisnim za društvo.

„Ljudi koji napuste politiku treba da ostanu u poziciji da se čuju, savetuju, dobiju priliku da pomognu.

„Ja sebe ne osećam arhiviranim, ali osećam da me je u velikoj meri društvo arhiviralo – zbog toga ne žalim jer mi je to dalo priliku da se posvetim porodici, ali mislim da to nije dobro.“

U poslednjih pet godina, Vujanović je pažnju javnosti privukao samo jednom, kada se prilikom ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve na Cetinju 2022. pojavio na barikadama protivnika tog čina.

Vujanović tvrdi da mu je zbog toga oduzet deo prinadležnosti počasne funkcije, iako će i danas reći da nije bio protiv spornog ustoličenja, već je želeo pomirljivije poruke predstavnika crkve.

„Ja sam u politici bio prepoznat kao čovek kompromisa, i to mi je često uzimano kao mana.

„Smatrao sam da nema smisla sprovoditi sopstvene koncepte, ako se tako stvaraju i produbljuju problemi.“

Kada se osvrne na društvo koje je 2018. godine ostavio iza sebe napuštajući jednu od najviših funkcija, Vujanović kaže da se situacija umnogome promenila.

„Poslednje tri godine su za mene ozbiljno upozorenje i razlog za veliku zabrinutost.

„Mnogo vremena sam proveo u inostranstvu, ali sam prvi put doživeo osećaj da mi prija da što duže ostanem van zemlje, jer sam se plašio onoga što se dešava u Crnoj Gori.“

Vreme na počasnoj funkciji bivšeg predsednika provodi učestvujući na međunarodnim forumima, ali i u sopstvenoj advokatskoj kancelariji, poslu iz koga je sa potpuno drugačijim ambicijama ušao u politiku.

„Ja sam od ulaska u politiku smatrao da treba da učinim sve da se doživljaj bavljenja državnom dužnosti što manje oseti u mom privatnom životu i, ako sam u nečemu uspeo – u tome jesam jer nisam postao neko pod zvonom, o kome se svi brinu.

„Kad pomislim šta sam sve prošao, iznenadim se maltene što sam i dalje živ i pomislim da sam dovoljno uradio, a neko će nekad nešto zapisati, zapamtiti – i to ima smisla.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]