„Da bi se bavio ovim poslom, moraš malo da budeš lud“, kroz šalu izgovara Dušan Mladenović, nešto što bi kolokvijalno moglo da se nazove biznis modelom za rad u strip izdavaštvu u Srbiji.
Ali ovaj tridesettrogodišnji entuzijasta, kao glavni urednik izdavačke kuće Veseli četvrtak, jedan je od glavnih „krivaca“ zbog kojih se strip literatura u Srbiji nakon gotovo petnaest godina vratila tamo gde joj je oduvek i bilo mesto – na kioske.
„Malo ko je verovao u Veseli četvrtak. Govorili su ‘neće oni uspeti, propašće, to nema budućnosti kod nas’, ali, kao što vidiš, nismo“, kaže Mladenović.
Prost dokaz da je Veseli četvrtak „živ i zdrav“ pruža činjenica da ove godine proslavlja deset godina postojanja. Za to vreme, iz štamparije je izašlo više od 800 naslova, što ovu kuću čini najproduktivnijim strip izdavačem u Srbiji.
A njihova desetogodišnjica poklopila se i sa jednim, za domaće strip fanove mnogo značajnijim datumom – pola veka od premijere italijanskog strip heroja Zagora na srpskom jeziku.
„Hiljadu mi skalpova“, otkud Zagor kod nas?
Domaći čitaoci su se prvi put susreli sa Zagorom 13. septembra 1968. kada se na kioscima u 13. broju Zlatne serije pojavila epizoda „Nasilje u Darkvudu“.
Zašto i kako su se stanovnici tadašnje Jugoslavije navukli na Zagora, a i na ostale Bonelijeve junake, nikome nije sasvim jasno.
Mladenović kaže da je tajna možda u tome što su stripovi o Zagoru sadržali sve elemente koje bi tadašnji čitaoci mogli da zahtevaju – mešavinu vesterna, naučne fantastike, horora i avanturističkog stripa.
„U tom trenutku nije bilo superherojskih stripova u Jugoslaviji, a Zagor je bio nešto najbliže tome. On je bio miks Tarzana, Fantoma, oblačio se kao superheroj, a opet je bio običan čovek koji se borio za pravdu“, objašnjava Mladenović.
Neometano uživanje u avanturama Duha sa sekirom trajalo je sve do 1993. godine. Kao i mnogi sa ovih prostora, Zagor i ostali junaci izdavačke kuće Boneli napuštaju Srbiju.
- Intervju petkom: Čovek koji je Supermena doveo u Srbiju
- Betvumen: Lezbejska superherojka dobija TV seriju
Održavanje na aparatima
Izdavanje stripova u Srbiji tokom devedesetih godina bilo je ravno nemogućoj misiji sa povećanim rizikom od potpunog debakla.
Kako je država bila pod embargom, nije bilo moguće potpisati ugovor sa stranim izdavačima i objavljivati stripove u Srbiji. Krajem prošlog i početkom 21. veka, bilo je više pokušaja strip izdavaštva, ali su se svi završavali neslavno – ne bi dogurali dalje od nekoliko brojeva.
Od Duha sa sekirom ostao je gotovo samo duh.
Ali možda su upravo ta upornosti i neuspeli pokušaji neumornih entuzijasta zaslužni za revitalizaciju stripova koja će uslediti.
„Mislim da je zahvaljujući Zagoru uopšte strip publika opstala u Srbiji, jer su njegovi fanovi očigledno najtvrdoglaviji i najzagriženiji fanovi“, kaže Mladenović.
Možda ni Veseli četvrtak ne bi ostvario uspeh koji mu se danas prepisuje da se „Zagorovi fanovi nisu toliko čvrsto držali za svog junaka tokom tih petnaestak godina“.
Tako se 2008. zvanično posmatra kao godina povratka Zagora na kioske, a nezvanično kao početak osnaživanja domaće strip scene, kada sa širenjem publike dolazi i do povećanja broja izdavača.
Ko danas čita Zagora?
Pored onih koji su uz njega rasli i vratili mu se nakon godina odsustva, Zagora čitaju i mlađe generacije.
„Ima dosta klinaca danas, to primećujem na Sajmu knjiga kada imam najviše kontakta sa čitaocima, ali i putem društvenih mreža, preko komentara i poruka koje dobijamo“, kaže Mladenović.
Smatra da je najčešći slučaj da neko od starijih mlađima prenese interesovanje i ljubav, ali da ima i onih mladih čitalaca koji sami otkrivaju stripove.
„Ja sam pripadnik izgubljene strip generacije, jer sam rastao tokom devedesetih kada uopšte nije bilo stripova na kioscima. Nemam starijeg brata, mog oca stripovi nisu zanimali, tako da sam ih sam nekako otkrio.“
„Mislim da takvih mladih ima i danas i da ih zapravo ima sve više“, kaže Mladenović.
Kakav je Zagor današnjice?
Estetika Zagorovih priča, pa i sama naivnost scenarija, u potpunosti su odgovarali duhu vremena u kojem je strip nastajao.
Ali strip se menjao, kao i zahtevi publike. I dok su se drugi Bonelijevi junaci menjali – neki čak i radikalnije, poput Dilana Doga, takođe miljenika domaće publike – Zagor je ostao dosledan kreativnim korenima.
„To je problem sa Zagorom. Njemu se nije desio Povratak Mračnog viteza kao Betmenu, osim ako ne računamo Sklavijevu epizodu Demon ludila, koja je ostavila trag među nekim progresivnijim čitaocima, koji su prepoznali elemente sazrevanja serijala“, objašnjava Mladenović.
Ali, kako kaže, svaki pokušaj krupnije promene na Zagoru kod publike nije naišao na odobravanje.
„Što se njih tiče, to nije Zagor“, dodaje.
Strip se u Italiji štampa u 30.000 primeraka, a izdavači se plaše da bi promenom i modernizacijom izgubili redovne čitaoce, a ne bi privukli nikog novog. I to je jedan od glavnih razloga zbog kojeg ovaj strip zadržava kreativni status kvo.
„Aktuelni urednik Moreno Buratini je očigledno odlučio da igra samo na kartu nostalgije i da vrati sve stare negativce i likove“, kaže Mladenović.
Zagor kakvog zaslužujemo i kakav nam je potreban, ali ga ne dobijamo
„Kao čitalac i urednik mislim da je Zagoru neophodna promena, što ne znači da to mora da bude nešto veliko. Sada smo u situaciji u kojoj bi svaka promena mogla da bude dobra“, kaže Mladenović.
On dodaje da ima nekih pomaka na serijalu, ali da to ide „mravljim koracima“.
S obzirom na to da mnogi strip junaci danas doživljavaju ekranizaciju, Mladenović smatra da bi i Zagor mogao da se prebaci na drugi medij.
„Mogao bi da dobije svoju seriju, samo je potreban mračniji pristup. Ne bi mogla da bude serija za tinejdžere.“
Po njegovom mišljenju, idealna serija o Zagoru bi sjajno funkcionisala kao kombinacija Dedvuda, Zapadnog sveta, Čudnijih stvari i „gomile drugih projekata“.
Šta nam novo Zagor donosi?
Zagor je i danas jedan od najpopularnijih likova i, pored Alana Forda i Dilana Doga, prva asocijacija kada neko pomene strip u Srbiji.
Pored redovne serije, Zagor se u izdanju Veselog četvrtka može čitati u ediciji Odabrane priče, kao i u Obojenom programu i Zlatnoj seriji, serijalima koje deli s ostalim kolegama iz Bonelija, ali i u specijalnim kolekcionarskim izdanjima.
Izdanje koje Veseli četvrtak posebno sprema povodom duplog jubileja je Bonelli All Star.
„U okviru istog izdanja ćemo objaviti prve epizode koje su izašle u Italiji i one koje su izašle kod nas“, najavljuje Mladenović.
Prvi broj edicije Bonelli All Star biće posvećen Zagoru. Očekuje se u oktobru, sadržaće epizode „Hiljadu zamki“ i „Nasilje u Darkvudu“ i, kako dolikuje ovakvim specijalnim izdanjima, esej – do sada najdetaljniju biografiju Serđa Bonelija.
Sve to u koloru, naravno.
A kako Zagor uvek u paketu povlači ostale Bonelijevce, u Veselom četvrtku paralelno rade na još jednom velikom projektu.
„Dilan Dog – Dnevnik, ali ne mislim na onu knjižurinu u koji Dilan svako malo guščijim perom upisuje utiske o mesečnom slučaju“, pojašnjava Mladenović.
U pitanju je dnevnik 30 Dilanovih autora iz 30 Dilanovih godina.
Na pitanje kako sve postiže i odakle mu energija za 70 izdanja godišnje, Dušan odgovara adekvatnim citatom Ticijana Sklavija, tvorca Dilana Doga.
„U kancelariji provodim u proseku 16 sati dnevno. Ponekad dođem u šest ujutru, a odem kući u ponoć. Privatan život? Nikakav. Ili radiš ovaj posao, ili imaš život. Izbor je na tebi. Ja radim ovaj posao.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
