Iranski predsednik Ebrahim Raisi poginuo je je nedelju, kada se srušio helikopter u kom se nalazio.
Ovaj klerik tvrde struje blizak vrhovnog lideru ajatolahu Aliju Hamneju, bio je izabran za predsednika 2021. godine, od kada su konzervativci preuzeli kontrolu čitave Islamske republike.
Bivši šef pravosuđa nametnuo se kao najsposobniji za borbu protiv korupcije i rešavanje privrednih problema koje je Iran doživeo pod bivšim predsednikom Hasanom Rohanijem.
Vlast je preuzeo dok se Iran suočavao sa višestrukim izazovima, uključujući ekonomske probleme, eskalaciju tenzija u regionu i zastoj u razgovorima o ponovnom pokretanju nuklearnog sporazuma sa svetskim silama.
Tokom njegovog mandata brojni protesti protiv vlade zahvatili su Iran 2022. godine, kao i aktuelni rat u Gazi između Izraela i palestinske grupe Hamas koju podržava Iran, tokom kojeg je rat u senci Irana i Izraela izbio u otvoren.
Mnogi Iranci i borci za ljudska prava isticali su njegovu navodnu ulogu u masovnim pogubljenjima političkih zatvorenika osamdesetih.
- Iran preti Izraelu: Osvetićemo se za napad na nuklearno postrojenje
- Iran dobio novog predsednika – šta to znači za zemlju i svet
- Smrt iranskog geja izazvala ljutnju u svetu
Ebrahim Raisi bio je rođen 1960. godine u Mašadu, drugom najvećem gradu u zemlji i domu najsvetijeg hrama šiita.
Njegov otac, koji je bio klerik, umro je kad je on imao pet godina.
Raisi, koji je nosio crni turban, što ga prema šiitskoj tradiciji identifikovalo kao potomka proroka Muhameda, pošao je očevim stopama i počeo da pohađa seminar u svetom gradu Komu u 15. godini.
Kao student učestvovao je u protestima protiv šaha koji je imao podršku Zapada i na kraju bio svrgnut 1979. u Islamskoj revoluciji koju je predvodio ajatolah Ruhola Homeini.
Posle revolucije, ušao je u pravosuđe i radio kao tužilac u nekoliko gradova dok ga je obučavao ajatolah Homeini, koji je postao predsednik Irana 1981. godine.
Raisi je postao zamenik tužioca u Teheranu sa samo 25 godina.
Veze sa ‘odborom smrti’
Dok je bio na tom položaju, služio je kao jedan od četvorice sudija koji su predsedavali tajnim tribunalima osnovanim 1988. godine poznati kao „Odbor smrti“.
Na tribunalima je „ponovo suđeno“ hiljadama zatvorenika koji su već služili zatvorske kazne zbog političkih aktivnosti.
Većina su bili članovi levičarske opozicione grupe Mudžahedin e-Kalk (MEK), poznate i kao Mudžahedinska organizacija Irana (PMOI).
Tačan broj onih koje su ovi tribunali osudili na smrt nije poznat, ali grupe boraca za ljudska prava kažu da je pogubljeno oko 5.000 muškaraca i žena i sahranjeno u neobeleženim masovnim grobnicama, u činu koji predstavlja zločin protiv čovečnosti.
Lideri Islamske republike ne negiraju da su pogubljenja vršena, ali ne žele da govore o detaljima i legalnosti pojedinačnih slučajeva.
Raisi je uporno negirao učešće u izricanju smrtnih kazni.
Ali je i izjavio da su one bile opravdane zbog fatve, iliti verske presude, bivšeg vrhovnog vladara ajatolaha Homeinija.
Pre pet godina procurio je audio snimak sastanka iz 1988. godine između Raisija, nekoliko drugih predstavnika pravosuđa i tadašnjeg zamenika vrhovnog vladara ajatolaha Alija Montazerija (1922-2009).
Na njemu Montazeri opisuje pogubljenja kao „najveći zločin u istoriji Islamske republike“.
Godinu dana kasnije, Montazeri je izgubio položaj izabranog naslednika Homienija, a posle njegove smrti vrhovni vladar postao je ajatolah Hamnej.
„Ako je sudija, tužilac, branio bezbednost naroda, treba ga pohvaliti…
„Ponosan sam što sam branio ljudska prava tokom svake pozicije koju sam do sada obavljao“, Raisi je rekao novinarima kada su ga pitali o njegovoj navodnoj ulozi u masovnim pogubljenjima 2021. godine.
- Iran kontroliše planiranje porodice kako populacija stari
- Iran: Talas ubistava koja su uzdrmala naciju
Neambiciozni predsednički kandidat
Raisi je 2017. godine iznenadio posmatrače kandidovavši se za predsednika.
Ruhani, kolega klerik, dobio je drugi predsednički mandat ubedljivom većinom u prvom krugu izbora, osvojivši 57 odsto glasova.
Raisi, koji se predstavio kao borac protiv korupcije ali ga je predsednik optužio da kao zamenik šefa pravosuđa ne radi mnogo na borbi protiv pronevera, bio je drugi sa 38 odsto.
Poraz nije ukaljao Raisijev imidž i 2019. godine ajatolah Hamnej ga je postavio na moćni položaj šefa pravosuđa.
- Nuklearni sporazum: Iranski predsednik upozorava da će biti tvrd pregovarač
- Zašto je Iran nazvao Albaniju „đavolskom zemljom“
Naredne nedelje izabran je još i za zamenika predsednika Skupštine stručnjaka, sveštenog tela sa 88 članova odgovornog za izbor narednog Vrhovnog vladara.
Kao šef pravosuđa, Raisi je sproveo reforme koje su dovele do smanjenja broja ljudi osuđenih na smrt i pogubljenih za zločine u vezi sa drogama u zemlji.
Međutim, Iran je nastavio da izvršava više pogubljenja nego bilo koja zemlja na svetu sem Kine.
Pravosuđe je takođe nastavilo da sarađuje sa tajnim službama na gušenju pobune i krivičnom gonjenju mnogih Iranaca sa dvostrukim državljanstvom ili sa stalnim boravištem u inostranstvu pod optužbama za špijunažu.
Tadašnji američki predsednik Donald Tramp uveo je 2019. godine sankcije Raisiju zbog kršenja ljudskih prava.
Optužio ga je za administrativni nadzor nad pogubljenjima pojedinaca koji su bili maloletni u vreme njihovih navodnih zločina i učešće u nasilnom gušenju protesta opozicionog Zelenog pokreta posle osporenih predsedničkih izbora 2009.
Kad je Raisi najavio kandidaturu na predsedničkim izborima 2021, objavio je da je „na scenu došao kao nezavisni kandidat da unese promene u izvršno upravljanje zemljom i bori se protiv siromaštva, korupcije, ponižavanja i diskriminacije.“
Na izbore je kasnije pala senka zbog diskvalifikacije nekoliko istaknutih umerenih i reformskih kandidata od strane tvrdokornog Saveta čuvara.
Disidenti i neki reformisti pozvali su glasače da bojkotuju izbore, žaleći se da je proces osmišljen tako da Raisi nema ozbiljnu konkurenciju.
Ostvario je ubedljivu pobedu, osvojivši u prvom krugu 62 odsto glasova.
Međutim, izlaznost je bila ispod 49 odsto – što je rekordno niski rezultat za predsedničke izbore još od revolucije iz 1979. godine.
Kada je u avgustu 2021. započeo četvorogodišnji mandat, Raisi je obećao da će „poboljšati ekonomiju“ i da će „podržati svaki diplomatski plan“ koji bi doveo do ukidanja sankcija.
On je mislio na zastoj u pregovorima o oživljavanju sporazuma iz 2015. kojim se ograničavaju iranske nuklearne aktivnosti, a koje je Trampova administracija nije htela da obnovi i ponovo uvela ekonomske sankcije 2018. godine.
Iran je od tada uzvratio sve češće kršenjem ograničenja.
Raisi je takođe obećao da će poboljšati veze sa susedima Irana, dok istovremeno brani svoje regionalne aktivnosti, opisujući ih kao „stabilizujuću silu“.
Sporazum sa SAD o oživljavanju nuklearnog sporazuma navodno je bio zatvoren u avgustu 2022, uprkos Raisijevom oštrom stavu u pregovorima.
Ali su pregovori pali u drugi plan usled nemira unutar samog Irana.
Protesti protiv vlade
Tog septembra Islamsku Republiku su potresli masovni protesti koji su zahtevali kraj vladavine klerika.
Protesti sa parolom „Žena, život, sloboda“ , počeli su kada je u pritvoru umrla Mahse Amini, mlade žene koju je pritvorila moralna policija u Teheranu jer je navodno „nepropisno“ nosila svoj hidžab.
Vlasti su negirale da je maltretirana, ali je misija UN za utvrđivanje činjenica otkrila da je „smrt nastupila usled fizičkog nasilja“
Raisi je tada obećao da će se „odlučno boriti“ protiv nemira, koje su vlasti suzbile silom.
Nisu objavili zvaničan broj mrtvih, ali je misija UN saopštila brojke od 551 demonstranta, od kojih je većina pucala iz vatrenog oružja.
Vlada je rekla da je ubijeno 75 pripadnika obezbeđenja.
Više od 20.000 demonstranata je navodno privedeno, a devet mladih muškaraca pogubljeno.
Misija UN utvrdila da su pogubljeni pošto su pod prisilom navodno priznali krivicu.
Mnoge žene nisu više nosile hidžab u javnosti, što se smatra kršenjem zakona.
Tenzije u regionu
U martu 2023. godine, Raisijeva vlada je na iznenađenje mnogih poboljšala odnose sa regionalnim rivalom i sunitskom zemljom Saudijskom Arabijom, samo sedam godina pošto su diplomatski odnosi dve države zahladneli.
Ali u oktobru, kada je Hamas izveo neočekivani napad na jug Izraela, a usledio je odgovor vojnom invazijom na Gazu, tenzije između Teherana i Abu Dabija ponovo su porasle.
Istovremeno je mreža oružanih grupa bliskih Iranu na Bliskom Istoku, među kojima su Hezbolah u Libanu, Huti u Jemenu i drugi u Iraku i Siriji, značajno uvećala broj napada na Izrael, što smatraju činovima solidarnosti sa Palestincima.
Strahovi da bi moglo da dođe do eskalacije sukoba na ceo region porasli su tokom aprila, kada je Iran prvi put direktno napao Izrael.
Raisi je podržao odluku da se sa više od 300 dronova i projektila napadne Izrael, što je planirano kao odmazda za iranski napad na konzulat Irana u Siriji.
Izraelske snage su sa zapadnim i arapskim partnerima oborile gotovo sve letelice i rakete.
Mala šteta je naneta samo jednom vojnom aerodromu na jugu Izraela.
Izrael je odgovorio lansiranjem rakete na iransku vazdušnu luku, a zapadni lideri pozvali su ih da se uzdrže od takvih poteza.
Raisi je umanjio značaj napada i rekao da su udari raketama i dronovima iz Irana pokazali „čeličnu odlučnost nacije“.
On je ocenio i da je „Palestina glavno pitanje muslimanskog sveta“ tokom ceremonije otvaranja brane na severozapadu Irana u nedelju.
Prilikom povratka sa ministrom spoljnih poslova Hoseinom Amir-Abdolahijanom njihov helikopter se „tvrdo prizemljio“ na nepristupačnom planinskom terenu, a kasnije su lokalni mediji javili da su obojica poginula.
Predsednik Irana Ebrahim Raisi poginuo je pošto se helikopter kojim je putovao srušio na severozapadu zemlje, preneli su mediji bliski vlasti u Teheranu.
Kasnije je objavljeno da je i nekoliko drugih u letelici preminulo.
Ministar unutrašnjih poslova saopštio je prethodno da su loši vremenski uslovi i gusta magla otežavali potragu za letelicom.
Oblast pada helikoptera je oko 50 kilometara udaljena od grada Tabriza na severozapadu Irana.
Malo se znalo o Raisijevom privatnom životu sem da njegova supruga Džamileh predaje na Univerzitetu Šahid Behešti u Teheranu, i da imaju dve odrasle ćerke.
Njegov tast je ajatolah Ahmad Alamolhoda, tvrdokorni vođa molitve petkom u Mašadu.
Pogledajte video o demonstracijama zbog nestašice vode u Iranu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
