Najmanje 84 ljudi poginulo je u dva bombaška napada u blizini grobnice Kasima Sulejmanija, generala Iranske revolucionarne garde, u danu kada se obeležava četiri godine od njegovog ubistva, prenose državni mediji.
Državna televizija Irib navela je da je ranjeno desetine ljudi kada je eksplozija odjeknula u povorci u blizini džamije Saheb al-Zaman u gradu Kerman, na jugu zemlje.
Dan posle bombaškog napada, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej obećao je „žestok odgovor“.
Najpre je bilo javljeno da je poginulo više od 100 ljudi, potom je taj broj smanjen na 95, da bi šef iranske službe za vanredne situacije u četvrtak ujutro saopštio da je broj mrtvih 84.
Nijedna grupa još nije preuzela odgovornost za napad.
- Zašto je ubijen Sulejmani i šta će se dalje dešavati
- Rat Izraela i Hamasa: Zašto svi govore o Iranu
- Da li je Iran podržao plan za napad na Izrael
- Zamenik lidera Hamasa ubijen u eksploziji u Bejrutu
„Okrutni zločinci moraju da znaju da ćemo se oštro obračunati sa njima“, rekao je Hamnej.
Predsednik Ebrahim Raisi nazvao je bombaške napade „kukavičkim činom“ koji su izveli „kriminalci koji mrze Iran i poslušnici terora i mraka“.
Mohamed Džamšidi, politički zamenik predsednika Raisija, okrivio je Izrael i SAD.
Međutim, SAD su saopštile da nemaju naznake da Izrael stoji iza napada i odbacuju sve insiunacije da je Vašington umešan.
Sumnja bi mogla da padne na arapske separatiste i sunitske džihadističke grupe poput Islamske države (IS), koji su izveli napade na civile i snage bezbednosti u Iranu i šitska svetilišta u poslednjih godina.
Kada je iranski general Kasima Sulejmani nastradao, Islamska država je pozdravila njegovo ubistvo.
Snage kojima je rukovodio Sulejmani vodile su žestoke obračune sa Islamskom državom.
Sulejmani se smatrao najmoćnijom figurom u Iranu posle vrhovnog lidera pre nego što je poginuo u američkom napadu dronom u susednom Iraku 2020.
Bivši britanski ambasador u Iranu Rob Meker rekao je za BBC da nije jasno ko stoji iza bombaških napada.
„Jasno je da postoje opozicione grupe koje imaju sposobnost, iako prilično ograničene, da izvrše nasilne napade“, rekao je on.
„Ne mislim da su to napadi koji ugrožavaju režim, ali će sigurno podići temperaturu“.
Prema izveštajima iranskih medija, stotine ljudi su išle ka grobnici Sulejmanija u njegovom rodnom gradu povodom četvrte godišnjice od njegovog ubistva.
Iranski mediji izvestili su da se prvi napad dogodio u 14:50 po lokalnom vremenu, na oko 700 metara od groblja Vrt mučenika oko džamije Saheb al-Zaman.
Drugi napad je usledio 15-ak minuta kasnije, na oko kilometar od groblja.
Državna novinska agencija Tasnim, koja je povezana sa Revolucionarnom gardom, citirala je izvore koji su rekli da su „dve torbe sa bombom“ očigledno detonirane „na daljinsko upravljanje“.
„Išli smo prema groblju kada je iza nas iznenada stao automobil i eksplodirala je kanta za smeće u kojoj je bila bomba“, rekao je svedok, a prenosi agencija Isna.
Televizija je prenela reči zamenika gradonačelnika Kermana koji je izjavio da je ovo „teroristički napad“.
Ko je sve osudio napad?
Generalni sekretar UN Antonio Guteres izrazio je „duboko saučešće ožalošćenim porodicama i narodu i vladi“ Irana, rekao je njegov portparol.
EU je saopštila da „najoštrije“ osuđuje bombaški napad i izrazila „solidarnost sa iranskim narodom“, dok je ruski predsednik Vladimir Putin napad nazvao „šokantnim po svojoj surovosti i cinizmu“.
Nekoliko zemalja Zaliva i Turska osudile su napade, dok je kineski predsednik Si Đinping uputio poruku saučešća iranskom predsedniku.
Incident u sredu dogodio se usred pojačanih napetosti na Bliskom istoku nakon što je zamenik lidera palestinske grupe Hamas, koju podržava Iran, ubijen u napadu dronova u Libanu.
Libanske vlasti odmah su optužile Izrael za napad na njenoj teritoriji i ubistvo visokog zvaničnika Hamasa, koji je živeo u Bejrutu, ali Izrael za sada nije potvrdio da stoji iza toga.
Sulejmani je smatran za drugog najmoćnijeg čoveka u Iranu posle vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneja.
Kao komandant krila zaduženog za prekogranične operacije Revolucionarne garde, Kuds jedinice (Quds Force), on je bio tvorac iranske politike u regionu.
Bio je zadužen za tajne misije i vođenje, finansiranje, naoružavanje, dostavljanje informacija i logističku podršku savezničkim vladama i naoružanim grupama, među kojima su Hamas i Hezbolah.
Bivši američki predsednik Donald Tramp, koji je naredio njegovo ubistvo 2020. godine, opisao je Sulejmanija kao „teroristu broj jedan u svetu“.
Tramp je tada rekao da su pod generalovim rukovodstvom njegove snage „gađale, ranile i ubile stotine američkih civila i vojnika“ u proteklih 20 godina.
Sulejmani je poginuo zajedno sa još devet ljudi u napadu dronom u blizini aerodroma u Bagdadu u Iraku u januaru 2020.
Napad SAD u kojem je ubijen visoki iranski general Kasem Sulejmani prekršio je međunarodno pravo, navedeno je potom u izveštaju specijalne izvestiteljke UN Agnesa Kalamare.
Američki Stejt department optužio ju je da „podržava teroriste“.
Iran je nedugo posle ubistva Sulejmanija izdao naloge za hapšenje tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa i još 35 ljudi pod optužbom za ubistvo i terorizam.
Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran veliki neprijatelji
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
