Iako je pojam „vegan“ pre skoro 80 godina skovao britanski zagovornik prava životinja Donald Votson, tek je u poslednjih nekoliko decenija porastao broj poklonika veganskog načina života i izazova Veganuary (kampanja koja ohrabruje ljude da tokom mesec dana u januaru jedu isključivo hranu biljnog porekla).
Međutim, u mnogim istočnim kulturama, izbegavanje mesa kao čin plemenitosti prema životinjama je drevni običaj star više od dva milenijuma.
To se naročito propoveda u džainizmu, veri koja je nastala u severnoj Indiji između sedmog i petog veka pre nove ere i starija je čak i od budizma, koji je najbliži savremenim veganskim načelima izbegavanja životinjskih proizvoda.
„Ahimsa ili nenasilje/nepovređivanje je osnovno životno načelo svih sledbenika džainizma“, objašnjava Kusum Džain, penzionisana profesorka filozofije na Univerzitetu u Radžastanu.
„To se odnosi na sva živa bića – ne samo ljude, već i životinje, insekte i ponekad biljke, čak i one koji žive u vodi ili pod zemljom.
„Džaine smatraju da svaki vid povređivanja ili nanošenja štete bilo kom živom biću predstavlja nasilje“, ističe profesorka Džain, koja je obavila opsežna istraživanja i o ovoj temi savetuje studente doktorskih studija.
Ona objašnjava da džaine takođe pokušavaju da potisnu bezobzirno razmišljanje i zlonamernost, jer veruju da „se sve odražava na karmu“.
- Autofagija: Prednosti i mane
- Zašto sam prešla na hranu koju je jela moja baka
- Da li je dovoljno da jedete povrće da biste smanjili rizik od bolesti srca
Ovakva verovanja se zasnivaju na učenjima 24 gurua poznatih kao tirtankare.
Poslednji poznati bio je Mahavir, Budin savremenik, koje džaine slede umesto obožavanja stvoritelja.
„Tirtankare su bili ljudska bića koji su postali sveci zbog svojih dela.
„Pošto su dostigli prosvetljenje i nirvanu, oni nam pokazuju put ka oslobođenju“, objašnjava profesorka.
Iako džaine čine samo 0,4 odsto stanovništva Indije (prema popisu iz 2011. godine), džainizam je i dalje živa religija kojoj se pridružuju novi sledbenici u zemlji.
Džaina ima širom Indije, a veće zajednice su u savezni državama u zapadnom delu Indije, Gudžaratu i Radžastanu, gde se nalaze i izuzetni džainski hramovi kao što su Ranakpur i Dilvara.
Džaine su i jedna od najimućnijih zajednica u Indiji.
Zbog njihovog snažnog ugleda čak i vrhunski restorani nude posebne džainske menije ili džainske verzije poznatih jela (zamislite ovo kao „veganizaciju“ hrane, tj. zamenu ili izostavljanje nedozvoljenih sastojaka).
Mnoge od najstrožih nenasilnih načela džainizma sada prvenstveno slede monasi i monahinje.
Ne samo da nose neušivene odore neupadljivih boja, već i usta pokrivaju maskom da slučajno ne udahnu insekte u letu, a dok hodaju metu zemlju pred sobom da ne zgaze mrava ili sićušno stvorenje.
Ali, većina sledbenika džainizma najstroža pravila primenjuje upravo u ishrani i ritualima.
Hrane se vegetarijanski i strogo izbegavaju meso, morske plodove i jaja.
Džainizam brani i da se jede bilo koja biljka koja raste pod zemljom, kao što su crni luk, krompir, šargarepa, i beli luk, jer bi tokom vađenja iz zemlje mogli da nastradaju insekti.
Kao zamenu za ukuse crnog i belog luka, džaine u jela malo dodaju začin asafetidu (hing).
Ovaj začin koji se dobija iz korena raznih komorača (anis) ima pikantni miris belog luka i koristi se širom Indije.
Kulinarka Aruna Vidžaj, finalistkinja nedavno održanog takmičenja za najboljeg kuvara Indije (MasterChef India 2023) i sledbenica džainizma, objašnjava sezonsku prirodu njihove ishrane.
„Tokom četiri meseca, otprilike od juna do oktobra koji se poklapaju sa sezonom monsuna u Indiji, ne jedemo zeleno lisnato povrće, kao što su spanać, amarant, korijander, i nana.
„Tokom vlažne sezone rastu mnogi mikroorganizmi, pa bismo mogli nesvesno da ubijemo male insekte i crve kada seckamo i jedemo ove biljke,“ objašnjava ona.
Dodaje da osam dana tokom vrhunca kišne sezone, džaine izbegavaju svo povrće i voće.
Hrane se isključivo mahunarkama i sočivom, ali i mlečnim proizvodima, posebno sosevima na bazi jogurta.
Iako se džainska ishrana vodi načelima milosrđa i nenasilja, mlečni proizvodi su dozvoljeni, i džaine nemaju nikakvu moralnu dilemu u vezi sa njima.
„Zapravo, gi (ghee – pročišćen svež puter) se smatra jednom od najčistijih vrsta hrane“, ističe profesorka Džain.
Vidžaj pretpostavlja da je to možda zato što se na tradicionalnim gazdinstvima za pravljenje mlečnih proizvoda negovao plemenit pristup prema životinjama, a sveti spisi su napisani u vreme kada nije bilo komercijalne masovne proizvodnje.
„Dok sam odrastala, imali smo krave i za naše potrebe smo pravili mlečne proizvode, kao što su mleko, skuta (vrsta sira), puter, i gi.
„Uvek bismo prvo puštali tele da posisa mleko, a tek onda bismo kravu muzli za naše potrebe“, priseća se Vidžaj.
- Šta ne jesti, saveti stručnjaka za bezbednost hrane
- Vegetarijankama slabije kosti i sklonije su lomljenju kuka – istraživanje
- Vegetarijancima i veganima češće preti moždani udar
Iako džainizam ne sledi najstroži oblik veganstva, ova dva koncepta su povezana.
U knjizi „Čija je uopšte samosa?„, autorka Sonal Ved objašnjava da su pravila džainske ishrane povezana sa načelom ahimse i kosmičkim posledicama po one koji jedu meso.
„Iako se džainska i veganska ishrana razlikuju, zajedničko im je to što je zabranjena hrana koja se dobija okrutnim ponašanjem“, navodi ona u knjizi koja je objavljena 2021. godine.
A kada se Indija pogleda u celini, primetno je da ima mnogo jela koja su sama po sebi veganska.
Ved, čija je najnovija knjiga Indijski vegan (The Indian Vegan) objavljena u novembru 2023. godine, kaže da je tokom istraživanja za knjigu uvidela koliko je u pojedinim oblastima Indije ishrana zapravo veganska.
„Na osnovu jela koja se spremaju u niziji uz obalu Arabijskog mora na zapadu Indije, pa sve do bengalske kuhinje na istoku zemlje, primetila sam da se Indijci već nekoliko decenija hrane biljkama umesto mesom“, rekla je ona.
„Na primer u južnoj Indiji, osim skute, ishrana je potpuno veganska.
„Oni jedu pirinač, kootu (čorba od sočiva i povrća), poriyal (prženo ili proprženo povrće), sambhar (paprikaš od povrća sa sočivom i raznim mahunarkama), i rasam (ljuta supa)“, kaže Vidžaj.
S obzirom koliko je lako biti vegan u Indiji, ne iznenađuje što mnogi mladi ljudi, bilo da žive u Indiji ili inostranstvu, usvajaju ovakav način ishrane.
Mnogi sledbenici džainizma takođe prelaze na potpuno vegansku ishranu, bez mlečnih proizvoda.
„Navike u ishrani u Indiji se zasigurno menjaju, naročito posle pandemije kovida-19″, primećuje Vidžaj.
„Sada se mnogo pažnje posvećuje zdravlju i primećujem da mnogi moji prijatelji postaju vegani“, dodaje ona.
„Vrednost indijskog tržišta veganske hrane je 2022. godine procenjena na 1.372,3 miliona američkih dolara, i očekuje se dalji rast“, kaže Ved.
„To pokazuje da veganstvo očigledno nije samo trenutni modni trend, već da postaje način života“, smatra Ved.
Srećna je, jer kako ističe „veza između veganstva i održivog načina života je očigledna, a i veganstvo može da uspori sve teže posledice klimatskih promena“.
Profesorka Džain smatra da se veganstvo nadovezuje na osnovna načela nenasilja koje poštuju sledbenici džainizma.
„Poslednji tirtankara rođen je pre više od 2.500 godina, tako da bih rekla da je veganstvo prilično mlad koncept u poređenju sa filozofijom džainizma“, kaže uz smeh.
Bez obzira kojim pojmom se opisuju sledbenici džianizma, važno je, kako ističe Vidžaj, „to što oni daju sve od sebe da ništa i nikog ne povrede, čak ni i slučajno.
„Naš moto je ‘živi i pusti druge da žive'“.
Pogledajte video: Veganstvo u Srbiji
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
