Posmrtni ostaci heroja Zimbabvea, koje su odnete tokom kolonijalne ere, mogle bi da budu vraćene u tu afričku zemlju iz Velike Britanije.
Nacionalni istorijski muzej u Londonu i Univerzitet u Kembridžu saopštili su da su spremni da organozuju prenos ostataka u saradnji sa vladom Zimbabvea.
Saopštenje je usledilo pošto je delegacija Zimbabvea razgovarala sa zvaničnicima obe institucije.
Zimbabve traga za lobanjama antikolonijalnih heroja s kraja 19. veka za koje se veruje da bi mogle da budu u Velikoj Britaniji.
Ali one i dalje nisu pronađene.
- Užasi kolonijalizma: Kako je i zašto osakaćeno telo jednog od najvećih heroja Afrike Patrisa Lumumbe
- Izvinjenje belgijskog kralja u Africi: Naš kolonijalni režim je bio rasistički
- Ukradeno afričko blago, beg od nacista i vraćanje duga istoriji
Zvaničnici Zimbabvea dugo sumnjaju da su posmrtni ostaci nekih od lidera ustanka protiv britanske vladavine 1890-ih godina, poznatog kao Prva Čimurenga, odneti u Veliku Britaniju kao trofeji.
Veruje se da su među i ostaci žene koja je postala poznata kao Mbuja Nehanda.
Ona je pogubljena u Harareu, današnjoj prestonici Zimbabvea, i poštuje se kao nacionalna heroina.
U pretrazi arhive Nacionalnog istorijskog muzeja otkriveno je 11 skeleta „za koje izgleda da su poreklom iz Zimbabvea“, ali ih zapisi ne povezuju sa Nehandom.
Među njima su tri lobanje uzete 1893. i smatra se da su iz Bulavaja, drugog grada po veličini u Zimbabveu, kao i ostaci otkriveni u rudnicima i arheološkim iskopinama koji su kasnije donirani.
Dakvort laboratorija Univeziteta u Kembridžu nije bila tako konkretna, navodeći da imaju „mali broj ljudskih ostataka iz Zimbabvea“, ali u saopštenju koji su dostavili BBC-ju navode da nisu identifikovali da neki od ovih skeleta pripadaju učesnicima Prvog Čimurenga.
Nacionalni istorijski muzej, sa 25.000 ljudskih ostataka i Dakvort laboratorija sa 18.000, imaju neke od najvećih ovakvih arhiva na svetu.
Donošeni su sa različitih lokacija, među kojima su i neka drevna.
Tokom kolonijalne ere, delovi tela nekada su uzimani sa bojišta ili su iskopavani iz grobova kao trofeji ili za istraživanje u sada diskreditovanoj naučnoj oblasti.
Frenologija, nauka koja je istraživala ideju da se ljudske karakteristike mogu odrediti oblikom lobanje, bila je veoma popularna u Velikoj Britaniji i drugim delovima Evrope u 19. veku.
Frenološka društva su prikupljala lobanje da bi pomogla razvoju teorije, koja je u nekim slučajevima prerasla u rasnu klasifikaciju.
Neki istraživači su pokušali da pokažu da oblik lobanje ukazuje na to da su ljudi iz različitih delova sveta inherentno inferiorni.
Pojedini sadašnji arhivi u Velikoj Britaniji su spojevi onoga što su sakupila ugašena frenološka društva i privatni kolekcionari.
Vlada Zimbabvea veruje da su lobanje njihovih heroja završile u arhivima britanskog muzeja.
Glavne među njima bile su spiritualne vođe, među kojima je i Čarve Njakasikana, poznatija kao Mbuja (baka) Nehanda, koja je bila posrednica poštovanog duha predaha.
Uhapšena je pošto je optužena za ubistvo britanskog zvaničnika.
Nehanda je zatim obešena, a njeno telo je, kako se veruje, obezglavljeno.
Nije poznato šta se zatim dogodilo, ali poslednjih godina zvaničnici Zimbabvea objavili su nekoliko saopštenja u kojima se navodi da je njeno telo završilo u Nacionalnom istorijskom muzeju u Londonu.
Pre nego što su je obesili, ona je uzviknula: „Moje kosti će se sigurno pojaviti“ i tako je Nehanda postala simbol onih koji se bore protiv vladavine bele manjine u samoproglašenoj državi Rodeziji kasnih 1960-ih.
Zimbabve je stekao nezavisnost 1980.
Tri metra visoka statua Nehande sada stoji uz glavni put u centru Hararea.
Tokom njenog otkrivanja 2021. godine, predsednik Emerson Mnangagva zavetovao se da će nastaviti da se bori za vraćanje njenog i drugih skeleta iz Nacionalnog istorijskog muzeja u Londonu.
Za ljude u Zimbabveu, odsecanje glave „znači da ste bukvalno kaznili osobu izvan groba“, rekao je Gadfrej Mahači za BBC 2020. kada je poseta Britaniji bila planirana.
„Ako je glava odvojena, to znači da će duh osobe zauvek lutati i nikada se neće umiriti.“
Bez obzira što nije pronađeno ono za čime traga vlada Zimbabvea, i Nacionalni istorijski muzej i Univezitet u Kembridžu saglasili su se da će sarađivati sa vladom Zimbabvea da se ono što je pronađeno vrati u tu zemlju.
Kao deo politike repatrijacije, ranije ove godine, Prirodnjački muzej je vratio ostatke predaka Moriora i Maora.
U saopštenju sa nedavnog sastanka, vlada Zimbabvea navela je da je delegacija koja je išla u Veliku Britaniju bila zadovoljna informacijom da „zaista ima ostataka ljudi iz Zimbabvea u Velikoj Britaniji“.
„Vlada neće štedeti napore da obezbedi repatrijaciju naših predaka“, dodaje se.
Delegacija Zimbabvea takođe je razgovarala sa predstavnicima Britanskog muzeja, Muzeja Pit Rivers Univerziteta u Oksfordu, Muzeja Univerziteta u Mančesteru i Nacionalnog arhiva Velike Britanije.
Nisu navedeni detalji o čemu se razgovaralo.
Uprkos neuspehu ovog putovanja u Veliku Britaniju, istorijski značaj ostataka Nehande i drugih za Zimbabve znači da će se potraga nastaviti.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
