Ogorčeni meštani holandskog sela Omeren apeluju na lovce na blago da odu iz mesta, koje su prekopali tragajući za bogatstvom potencijalno vrednim nekoliko miliona, koje je navodno sakrio nemački vojnik tokom Drugog svetskog rata.
Lov je pokrenula stara mapa za koju se veruje da otkriva gde su nemački vojnici možda zakopali kutije sa municijom pune opljačkanih dijamanata, rubina, zlata i srebra.
Ručno nacrtana mapa na kojoj su crvenim znacima obeležena mesta na kojima se nalazi blago, deo je dosijea koji je Holandski nacionalni arhiv objavio prošle nedelje.
Kada su dokumenti objavljeni na kraju perioda poverljivosti od 75 godina, mapa sa koje je skinuta oznaka poverljivosti jasno je pokazala da je Omeren, selo u istočnoj holandskoj provinciji Gelderland, mesto na kome bi moglo da leži blago.
- Lov na blago uspešan – nađen kovčeg sa dragocenostima vrednim milion dolara
- Ukradeno afričko blago, beg od nacista i vraćanje duga istoriji
- Lovci na blago: Izgubljeni novčići Aleksandra Makedonskog
Selo, i njegove crvene oznake, bili su u blizini savezničke linije fronta tokom operacije Market garden 1944. godine, smelog vazdušnog pokušaja da se stvori kopneni put u severnu Nemačku.
Sada širom Omerena postoje tragovi neovlašćenog iskopavanja.
Stara poljoprivredna oprema koja je verovatno aktivirala detektore metala, razbacana je oko sveže iskopanih kratera na poljoprivrednim površinama i šumama.
„Doselio sam se ovde zbog mira i spokoja.
„Sada ceo svet zna za nas“, kaže Sander, šetajući psa Bufa.
Ljudi kucaju na njegova vrata, pitajući za pravac do skrivenog blaga.
Video je i grupu mladih kako kopaju.
„Ova oblast je već bogata istorijom.
„Belu vilu, onu tamo, okupirali su nacisti. Sada kada je nova tajna otkrivena, ponovo je privukla mnogo zainteresovanih“, kaže Sander.
Među dokumentima sa kojih je skinuta oznaka tajnosti je i svedočenje nemačkog vojnika koji je naveo da je banka u gradu Arnemu, gradu udaljenom 40 kilometara od Omerena, bombardovana u avgustu 1944. kada je iz raznetog trezora razbacan nakit, novčići, dragoceni dragulji i zlatni satovi.
Tri ili četiri okupatorska nemačka vojnika su poneli šta su mogli, rekao je on i sakrio sopstveni deo u kutije za municiju i pakete hleba – najsigurnije što su imali u rukama.
Kasnije, tokom poslednjih nedelja rata, nemački okupatori su se povlačili, a vojnici su očigledno odlučili da zakopaju blago.
Posle rata, Holandski institut, osnovan da pronađe stvari koje su oteli nacisti, naišao je na priču o mladom nemačkom padobrancu, identifikovanom kao Helmut Sonder.
Dao je iskaz kao očevidac i skicirao sada dobro proučenu mapu.
Smatra se da je potencijalna zaostavština toliko vredna da je pre nego što je mapa objavljena, holandska država nekoliko puta pokušala da iskopa blago.
- Užasi kolonijalizma: Kako je i zašto osakaćeno telo jednog od najvećih heroja Afrike Patrisa Lumumbe
- Potraga za ostacima antikolonijalnih heroja Zimbabvea, trag vodi u Veliku Britaniju
Meštanka Omerena, 42-godišnja Petra ven Di, besna je na Holandski nacionalni arhiv zbog objavljivanja informacija.
„Ne mogu da spavam. Rupa koju su iskopali pogodila me je ovde“, kaže ona pokazujući na grudi.
Novinari joj dolaze pod prozor, držeći mikrofone i detektore metala na zemlji koja joj pripada.
Njene komšije su probudili stranci, sa baterijskim lampama pričvršćenim na čelo, priča ona, odlučno zabijajući lopate u njihov travnjak kad je pao mrak.
Petra želi da kopači zlata odu iz njenog sela.
„Klonite se tuđe imovine, nemate šta da tražite ovde“, poručuje.
Mapa skrivenog nacističkog blaga i ostali dokumenti decenijama su bili čuvani duboko u Nacionalnom arhivu, gde ljudi u plavim kombinezonima guraju kolica natovarena fasciklama niz uske prolaze istorije.
Kada sam ga posetila, bilo je užurbano.
„Ovako nešto nismo očekivali“, priznaje Anet Vokens, savetnica za dostupnost informacija dok otvara dosije dokumenata koji datira iz 1940-ih.
Da su naslutili da će mapa blaga zagolicati maštu raznih ljudi i katapultirati Omeren u globalnu žižu, zaposleni u Arhivu bi unapred upozorili opštinu, uverava me.
Detektori metala su nedavno zabranjeni u Omerenu, jer postoji realan rizik da amateri iskopaju i neeksplodirane granate, bombe ili nagazne mine iz Drugog svetskog rata.
Na sreću, nema prijavljenih povređenih, ali je izrečeno niz novčanih kazni.
Ako bi neko i našao blago, bio bi u obavezi da ga prijavi i preda lokalnim vlastima u čijem je vlasništvu zemljište.
Iako se može učiniti da zaplet liči na uzbudljivi avanturistički roman, on podseća na stvarnost rata koji je odneo 50 miliona života, među kojima je šest miliona Jevreja ubijenih u Holokaustu.
„Svakom ratnom pričom, vraćamo se tragediji.
„I u ovom slučaju, to nas podseća na priču o ljudima iz gradova poput Arnema, koji su izgubili sve što su imali, kao i dragocenosti“, ističe Anet Vokens iz Nacionalnog arhiva.
Arhivska dokumenta ne otkrivaju kome su dragocenosti pripadale.
Najverovatnije je reč o lokalcima koji su stavili blago u banku, želeći da ga zaštite od nacista.
Veliki deo imovine opljačkane od jevrejskih porodica u Holandiji čuva se u banci u Amsterdamu.
Holandski arhivisti kažu da ne postoje dokazi o smrti nemačkog padobranca koji je skicirao mapu.
Pretpostavljaju da Helmut Sonder, koji ukoliko je živ ima 98 godina, možda poseduje ključ o neotkrivenom blagu.
Bogatstvo nikada nije pronađeno, a Holandski arhiv kaže da postoje nekoliko potencijalnih objašnjenja:
- Helmet Sonder je lagao, ali je njegovo svedočenje provereno i utvrđeno je da je verodostojno i istinito
- Neko ko živi u blizini ili jedan od nemačkih vojnika se vratio i uzeo blago pre nego što su vlasti saznale za njegovo postojanje
- Neko od radnika holandskog instituta je iskoristio poziciju i informacije i tajno se vratio između neuspelih zvaničnih pokušaja da se blago pronađe
Dvojica američkih oficira, primećenih tada u blizini mesta, takođe su mogla da pobegnu sa blagom.
Istraživači su posle rata zaključili da je potraga za blagom značajna, jer je procenjeno da vredi više miliona.
Holandske vlasti veruju da čak i da je bogatstvo postojalo, verovatno je odavno nestalo.
Pojedini meštani sela veruju da je priča o blagu – bajka.
Dok mu dete rumenih obraza poskakuje, Aleksander se smeje što je Omeren postao međunarodno popularan.
„Pretpostavljam da smo sada poznati“, kaže on.
Nije zainteresovan da se pridruži lovu na blago.
„Imam sopstveno blago“, glavom pokazujući prema ženi i ćerki i dodaje: „Nemam potrebu za milionima“.
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
