„Jezik je kao živo biće, stalno se menja“, kaže Viki Haoa Kardinali, lingvistkinja sa ostrva Rapa Nui.
Vekovima su polinežanski istraživači patrolirali Pacifikom u potrazi za novim svetovima.
Oko 1200. godine oni su stigli do Uskršnjeg ostrva, poznatog i kao Rapa Nui i tamo doneli useve, običaje i sopstveni jezik.
Zapanjujuća izolovanost ostrva koje se nalazi 3.600 kilometara zapadno od južnoameričkog kopna, oduvek je golicala maštu arheologa, naučnika i umetnika.
Tragovi kompleksnog društva koje se pojavilo na ostrvu Rapa Nui vidljivi su svuda.
Vulkanski pejsaž ostrva je poznat i kao jedna od najsadržajnijih kolekcija kamene umetnosti u Polineziji.
Ali gotovo da nema ni traga od najintrigantnijeg od svih kulturnih nasleđa – misterioznog pisma poznatog i pod imenom rongorongo.
- Zadivljujući južnoafrički jezik koji se govori u 45 kliktaja
- Poslednji govornici drevne Sparte
- Oroti izvorski da ta cjal svjat razbere: Govori izvorski da te ceo svet razume
Kako se čita rongorongo
Rongorongo pismo je verovatno i najveća enigma Uskršnjeg ostrva.
Niko nije u potpunosti siguran kako i kada je ono nastalo, a danas na svetu postoji samo dvadesetak tekstova ispisanih ovim pismom – i nijedan od njih nije sačuvan na samom ostrvu.
Najveći broj ovih tekstova je sačuvan na malim drvenim pločama, sa zamršenim simbolima urezanim ajkulinim zubima ili komadićima opsidijana.
Sami simboli predstavljaju različite oblike ostrvske flore i faune, među njima i razne ptice selice, ribe i antropomorfne figure.
Stručnjaci veruju da su tekstovi imali neku vrstu sakralne funkcije, iako njihovo značenje i dalje predstavlja misteriju.
Što se tiče rongorongoa, mnogo je više pitanja nego odgovora na ovu misteriju, ali ostrvsko usmeno predanje pominje škole koje su učile dečake da pišu i interpretiraju tekstove.
Sastavljači su upotrebljavali neobičan sistem pisanja poznat i kao obrnuti boustrofedon, čije čitanje počinje od donjeg levog ugla i zahteva okretanje ploče naopačke na kraju svakog reda.
Mlado ostrvo
Formirano pre manje od milion godina, Uskršnje ostrvo je jedan od najmlađih naseljenih regiona na svetu.
Prostire se na 163 kvadratna kilometra i samo je oko tri puta veće od Menhetna, a posuto je talasastim brdima, kao i nekolicinom neaktivnih vulkana.
U nedostatku bilo kakvih stalnih reka ili potoka, svetlucave lagune u podnožju tri najveća kratera su naseljenicima pružale neophodan izvor sveže vode.
Kada su na ostrvo stigli prvi ljudi, oni su se suočili sa gustim šumama koje su se nalazile na vulkanskom tlu, ali u trenutku kada su prvi Evropljani stigli u 18. veku, najveći deo ostrva je već bio sveden na travnate površine.
Naučnici se i dalje raspravljaju po pitanju uloge lokalnog stanovništva u rašumljavanju ostrva, ali prema NPR radiju, u poslednjih nekoliko godina mnogi naučnici su odustali od teorije da je jedini razlog za ovo bila preterana eksploatacija ostrvskih resursa.
Neki čak i tvrde da su glavni krivci za sve bili polinežanski pacovi skriveni na brodovima istraživača.
Oni su se nekontrolisano razmnožavali i uništavali ogromna palmina stabla koja su prekrivala ostrvo.
Bez obzira na razlog, oskudne šume koje su preostale, postale su dragocenost, pa su ostrvljani pribegavali stvaranju domišljatih kamenih vrtova koji su zadržavali kišnicu, ne bi li tako uzgajali hranu.
- Koja je tajna „hodajućih“ statua Uskršnjih ostrva
- Turski podzemni grad u kojem je živelo 20.000 ljudi
- Carstvo koje Asteci nisu mogli da osvoje
Sudbonosni Uskrs
Evropljani su se prvi put pojavili na Uskršnju nedelju 1722, kada je holandski istraživač Jakob Rogeven slučajno stigao na ostrvo.
On je ostao kratko, ali bezbrojni upadi došljaka su u naredna dva veka razarajuće uticali na ljude sa Rapa Nuija.
Tokom 60-ih godina 19. veka veka, robovlasnici iz Perua su odveli oko hiljadu stanovnika na kopno.
Ono malo ljudi koji su uspeli da se vrate na ostrvo, doneli su sa sobom male boginje i tako desetkovali stanovništvo.
Mnogi od onih koji su preživeli epidemiju su pobegli na Tahiti, pa je na ostrvu, u trenutku kada ga je Čile bilo anektirao, ostalo samo stotinak stanovnika.
Veliki broj rongorongo tablica je bio izgubljen tokom ovog perioda, zajedno sa ljudima koji su znali da ih čitaju.
Sam jezik je pod uticajem stranih uticaja bio u velikoj meri izmenjen, pa je veliki broj tahićanskih, francuskih, španskih i engleskih reči postao deo leksikona.
Istoričar sa Rapa Nuija, Kristijan Moreno Pakarati, kaže da su zbog toga šanse da ćemo ikada biti u stanju da dešifrujemo preostale rongorongo tekstove, veoma male.
„Rapa Nui jezik koji danas koristimo je veoma različit. To je jezik koji je mutirao i metamorfirao zbog svega što se ovde dešavalo.
„Stari jezik, iz perioda koji je prethodio 60-im godinama 19. veka, je onaj koji se nalazi na tablicama. Korišćenje rečnika modernog Rapa Nuija u dešifrovanju simbola ne funkcioniše“, rekao je Pakarati.
„Zbog svega što se dešavalo, izgubljena je velika količina znanja.
„To je kao kada bi od sedam milijardi ljudi na svetu, na planeti ostalo samo milion stanovnika. Koliko znanja bi u tom slučaju bilo izgubljeno?“, rekao je Pakarati.
Izolovano ostrvo
Pre nego što su Vazdušne snage Čilea pokrenule Radio Manukenu 1967. godine, Uskršnje ostrvo je gotovo potpuno bilo odsečeno od sveta.
Do tada su se informacije prenosile isključivo verbalnom komunikacijom, a vesti iz spoljnog sveta su putovale nedeljama.
Gradonačelnik ostrva, Pedro Edmund Paoa se dobro seća tih vremena.
„Nije bilo novina. Nismo znali šta se dešava u ostatku sveta barem jedan ili dva meseca… Živeli smo u sopstvenom mehuru“, kaže on.
Džoselin Fuentes, novinarka sa Uskršnjeg ostrva, kaže da su ljudi bili zatečeni pojavom Radio Manukene.
Tih dana, mali broj ostrvljana je uopšte posedovao radio aparate, pa su se porodice okupljale ne bi li zajedno slušali program.
„Kada je radio stanica počela rad, to je bio jedini vid komunikacije“, priseća se Edmunds Paoa.
Više od 50 godina kasnije, pristup čileanskoj televiziji i internetu je ostrvljanima olakšao povezivanje sa spoljašnjim svetom, ali Radio Manukena je ostao omiljeni medij lokalnog stanovništva.
Danas je ova stanica u vlasništvu opštine, a program se i dalje emituje iz malenog studija u Hanga Roi, jedinom gradu na Rapa Nuiju.
Jedno ostrvo, dva jezika
Iako je bolja povezanost sa spoljnim svetom možda stvorila veće mogućnosti za same ostrvljane, Rapa Nui jezik je bio žrtva ovog procesa.
U poslednjih nekoliko decenija, sve više Čileanaca se doseljavalo na Uskršnje ostrvo i tako je španski postao dominantan jezik u javnom životu.
Sve veći uticaj španskog i potreba mladih da odu na kopno zbog boljeg obrazovanja, uslovili su da je nova generacija prestala da tečno govori Rapa Nui jezik.
„Danas mladi uglavnom govore ‘rapanjol’ jezik koji je kombinacija Rapa Nui jezika i španskog“, kaže voditelj sa Radija Manukena, Rafael Hereveri Pakarati.
Unesko je Rapa Nui jezik klasifikovao kao ,,izuzetno ugrožen“ jezik, a studija iz 2016. godine je pokazala da iako 70 odsto odraslih stanovnika tečno barata jezikom, ta brojka pada na samo 16,7 odsto kod dece uzrasta 8-12 godina.
„Moj unuk priča Rapa Nui jezikom“, kaže Kardinali.
„Ali mi kaže i da u školi nema sa kim da razgovara tim jezikom“.
- „Ako me vidiš, plači”: Zbog suše se pojavilo kamenje sa zastrašujućim porukama u koritima reka
- Misteriozna poruka u kamenu otkriva tajnu tragične smrti
Sadi se novo seme
Kardinali je jedna od najpoznatijih zagovornica Rapa Nui jezika, a karijeru je posvetila očuvanju jezika kojim je govorila njena majka.
Inspirisana sličnim projektima na Havajima i Novom Zelandu, ona je 2017. godine osnovala obdanište u kojem deca govore samo na Rapa Nui jeziku.
Njen san je da jednog dana ostrvo dobije školu u kojoj će se pričati isključivo Rapa Nui.
Da bi deca bila primljena u vrtić, Kardinali je zahtevala da makar jedan roditelj u domaćinstvu sa detetom priča isključivo Rapa Nui, ne bi li osigurala da se učenje nastavlja i kada se izađe iz učionice.
Kardinali smatra da je od životne važnosti da mlađe generacije i dalje ostanu zainteresovane za jezik.
„Seme koje sada sadimo u ovom vrtiću, postaće odrasle osobe koje će jezik i sačuvati“, kaže ona.
„Očuvanje jezika je i očuvanje nas samih. To jer najtemeljniji izraz našeg Rapa Nui i polinežanskog duha“, kaže Kardinali.
Neizvesna budućnost
Turbulentna istorija ostrva nastavlja da se ispoljava u kompleksnom i ponekada svadljivom odnosu sa Čileom.
Kako bilo, čini se da je vlada spremna da lokalnom stanovništvu da veću autonomiju.
Tako je 2017. godine kontrola nacionalnog parka, koji prekriva gotovo polovinu ostrva, u potpunosti data u ruke ostrvljanima, a vlada je proglasila i zaštitnu zonu morskog dobra u kojem samo lokalni stanovnici mogu da ribare.
Ali iako je konzervacija delikatnog ekosistema Rapa Nuija u središtu nedavnih napora za očuvanjem prirode, stariji ostrvljani kažu da je zaštita lokalne kulture podjednako važna.
Već viđena izolacija koja se dogodila u prošlosti sasvim sigurno neće biti obnovljena, ali dok nove generacije ostrvljana tragaju za svojim mestom u današnjem svetu, Edmunds Papoa je uzdržano optimističan po pitanju budućnosti.
„Sve dok društvo generalno bude bilo u stanju da održi motivaciju i strast za ostrvskom kulturom, jezik neće biti u opasnosti.
„Jezik će biti u opasnosti ukoliko društvo izgubi interes za kulturom na ostrvu Rapa Nui. Kako stvari sada stoje, ja i dalje kao da primećujem tu strast“, rekao je on.
Možda će vas zanimati i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
