Glavna atrakcija dvorske crkve u nemačkom gradu Vitenbergu su vrata na koja je, navodno, Martin Luter zakucao njegovih 95 teza, pre 505 godina, 31. oktobra 1517. godine.
Ovaj dokument osporio je crkvinu prodaju „indulgencija“, potvrda koje su garantovale spasenje u zagrobnom životu, čime su u pitanje dovedena vekovna verovanja i praksu.
Međutim, vrata koja se danas nalaze na Severnom portalu nisu originalna drvena iz Luterovog vremena, koja su uništena u požaru 1760. godine tokom Sedmogodišnjeg rata.
Na njihovom mestu stoje stamena bronzana vrata, u koja su ugravirane reči Luterovih 95 teza na latinskom.
Reči su čvrste, fiksirane u mestu, neporecive.
Ali kao što je sam Luter priznao, reči imaju sposobnost da pokreću.
- „Ovo je moje telo“: Zašto se religija menjala tokom istorije
- Bogovi sutrašnjice: Kako izgleda budućnost religije
- Oreol: Simbol koji je osvojio svet
Baš kao što je on bio pokrenut čitanjem Biblije da dovede u pitanje utvrđeni red, njegove reči su zauzvrat pošle na put iz njegovog gradića, stvorivši novu versku samosvest koja je podelila crkvu i potresla Evropu, a posledice su se osetile širom sveta.
Možda me je zbog toga prostrana unutrašnjost crkve više podsetila na Lutera i reformaciju nego ta zatvorena vrata.
Ovde se statue Lutera i njegovih savremenika ređaju duž crkvenog broda, a priča se da svako veče nakon što posetioci odu, statue nastavljaju teološke rasprave do duboko u noć.
Ova priča nas podseća da Luter nije bio jedina ličnost reformacije.
On je bio deo stalne rasprave koja traje do dana današnjeg.
Ali iako su i drugi ljudi imali ideju da reformišu crkvu, Vitenberg se i dalje smatra kolevkom reformacije, a Luter njenim ocem.
Dok sam se šetao Vitenbergom, pitao sam se kako je jedno tako malo mesto moglo da izvrši toliko veliki uticaj.
Stari grad se nije izmenio mnogo od Luterovog doba, naročito budući da su se Saveznici dogovorili da ga ne bombarduju zbog njegovog verskog značaja.
Park koji okružuje stari grad počinje na jednom kraju dvorske crkve i potrebno je samo 15 minuta hoda da se prođe kroz središnji deo grada do Luterove kuće, gde je teolog proživeo veći deo života, nakon čega ponovo kreće zelenilo.
Međutim, Luterove ideje su mogle da cvetaju delom upravo zbog Vitenbergove veličine.
Visoka koncentracija velikih umova u ovako malom univerzitetskom gradu značila je da su ljudi često naletali jedni na druge i razmenjivali ideje.
Tokom kratke šetnje, prolazim kroz dvorište u kom je Luka Kranah Stariji, poznat kao slikar reformacije, imao radionicu i štamparsku presu, kao i kuće glavnog teologa reformacije Filipa Melanhtona.
Pored toga, Luter je mogao da iskoristi nove medijske alatke njegovog doba, kao što su drvorezi i štamparska presa, kako bi širio ideje dalje od Vitenberga.
Džon T. Mekvilen, pomoćni kustos štampanih knjiga i poveza u njujorškoj biblioteci i muzeju Morgan objasnio je da je „Luter zapisivao ideje u kratkim, konciznim tekstovima – pamfletima na osam ili šesnaest strana – koji su mogli brzo da se odštampaju i lako da se podele“.
„Bez štamparske prese, reformacija nikad ne bi bila istorijski događaj kakav je bila“, navodi Mekvilen.
- Kako je Isus zaista izgledao
- Božić se slavio i pre Isusa – zavirite u hodnike istorije
- Mamul – slatki kolačić koji povezuje hrišćane i muslimane
Često smatran zaslužnim za prvu medijsku revoluciju, Luter je brzo shvatio kako da iskoristi jezik, muziku i slike da bi širio ideje.
Sve je više objavljivao zapise na nemačkom (umesto na latinskom), često ilustrovane, a njegove zarazne, narodske crkvene pesme pomogle su da procveta reformacija.
Njegovi muzički doprinosi čak su doveli do toga da ga nazovu ocem protestne pesme.
Ne samo da je upotreba svakodnevnog jezika pomogla u širenju njegovih ideja, već je njihova upotreba u verskim pitanjima bila ključna za Luterovu revolucionarnu ideju da se spasenje može postići samo kroz intimno verovanje.
Stoga je želeo da svako može da pročita Bibliju za sebe.
Luter je 1534. objavio vlastiti prevod svete knjige, koristeći živopisan, jednostavan rečnik koji će biti razumljiv svima.
Da bi to postigao, morao je da ujedini mnoge različite nemačke dijalekte i stvori jedan standardizovani nemački – praktično oblikujući nemački jezik kakav znamo danas.
Ovaj novi naglasak na narodnom jeziku takođe je uticao na razvoj drugih jezika.
Protestantski misionari iz Evrope i Severne Amerike koji su putovali u Afriku u drugoj polovini 19. veka smatrali su, poput Lutera, da Biblija treba da se prevede na narodne jezike.
„To je, naravno, podrazumevalo prilagođavanje jezika, što će reći izmišljanje pisanih sistema tamo gde ranije nisu postojali i pronalaženje izraza koji su se smatrali prigodnim za boga, đavola, greh i tako dalje“, objašnjava doktor Jorg Haustin, viši predavač u oblasti religije u Africi u Školi za orijentalne i afričke studije, na Univerzitetu u Londonu.
Međutim, iako su misionari želeli da preobrate Afrikance oslanjajući se na moć intimne vere, bili su ubeđeni i u nadmoć vlastite religije i protivili se tradicionalnim verovanjima i običajima.
Ovaj stav otelotvoruje paradoks Lutera i reformacije, koji su bili demokratski, a opet autoritarni.
On je demonstrirao i Luterov stav prema Jevrejima.
Nakon što je shvatio da neće uspeti da ih preobrati na njegovu verziju hrišćanstva, upustio se u tiradu antisemitskih tekstova, tvrdeći da jevrejske sinagoge, škole i domovi moraju da se spale, njihovo imanje zapleni, a da oni treba da se koriste za prinudni rad i da se proteraju.
Na severoistočnoj fasadi gradske crkve u Vitenbergu, gde je Luter redovno držao propovedi, nalazi se Judensau (antisemitski kip) koji datira iz 1305. godine.
Iznad reljefa stoji natpis: „Rabini Šem Hamphoras“ (neučtivo bacanje ljage na neiskazivo ime boga u Kabali), koji je dodat kasnije i poziva se na uvredljivi komentar iz Luterovih napisa.
Njegove tekstove, kao što su O Jevrejima i Njihovi životi, naširoko su koristili nacisti, a istoričari su raspravljali o teoriji o Sondervegu, koja povlači direktnu vezu od Lutera do nacista.
Luterova namera bila je da ujedini sve pod jednom reformisanom crkvom, ali njegove ideje imale su implikacije koje su odlazile dalje od onoga što je želeo ili mogao da zamisli.
„Luter je ujedinio nemački jezik, ali njegove verske ideje stvorile su razdor koji se i danas bolno oseti.
„Posle rata rečima usledio je verski rat“, kaže doktor Aleksandar Veber sa katedre za kulturu i jezike na koledžu Birkbek u Londonu, govoreći o verskim sukobima koji su se vodili širom Evrope od 1524. do 1648. godine.
Na mestu jedne crkve, sada su nadmetali razni polagači prava na reformu.
Politički savezi često su se formirali na osnovu konfesionalnog jedinstva, a manjine su proganjale sve veroispovesti.
To je za posledicu imalo talase migracija, kao što su francuski protestanti koji su pobegli u Englesku, Škotsku, Dansku i Švedsku, a i preko okeana, baš kao i engleski puritanci koji su se ukrcali na „Mejflauer“ za Severnu Ameriku.
Luterov uticaj bio je toliko dalekosežan da je završio i u savremenoj kulturi.
Na primer, Luterovo uverenje i revnost u širenju reči da bi preobratio druge je prethodnica današnjeg evangelizma – bilo da su u pitanju televizijski evangelizam ili radio emisije kao što je Luteranski sat, najdugovečniji hrišćanski radio program na svetu koji se emituje od 1930. godine i ima više od milion slušalaca.
Martin Luter King je 1966. oponašao čin koji je u Vitenbergu izveo čovek po kom je dobio ime kad je postavio spisak zahteva na vrata čikaške gradske većnice.
Paralele mogu da se povuku čak i između Lutera i američkog uzbunjivača Edvarda Snoudena, jer su obojica postavili vlastitu savest iznad svega drugog i pružili otpor supersilama vlastitog vremena koristeći najnovija sredstva komunikacije da osude zloupotrebu moći.
Reči i ideje nastale u Vitenbergu raširile su se svetom, nadahnjujući nove reči i ideje, kao što su one Dostojevskog, koji je istraživao ideje protestantizma (a koje su, po njegovom mišljenju, uništile zajednice i bile suviše slabe da se suprotstave verama kao što je ruska pravoslavna) u Piščevom dnevniku i Braći Karamazov.
- „Bezbožna utopija”: Kako su se u Sovjetskom Savezu plakatima borili protiv religije
- Kosmizam – mistična ruska religija za raketno doba
Niče je na sličan način bio nadahnut da proširi Luterove ideje, rekavši: „Posle Getea i Lutera, bilo je potrebno načiniti treći korak.“
Upravo je on načinio taj treći korak proglasivši smrt boga, što se najviše vezuje za njegovo delo Tako je govorio Zaratustra.
Ono što je započelo u Vitenbergu uticalo je na ideje savremenog liberalizma, kapitalizma, demokratije, individualizma, subjektivizma, sekularizma i mnogo toga još.
U parku pored Luterove kuće, postavljene su pešačke staze oivičene ogledalima u čast 500. godišnjice reformacije.
Dok sam hodao uz njih, video sam mnogobrojne odraze samog sebe, baš kao i prelomljeni pogled na stabla i žbunje oko mene.
Ovo je, pomislio sam, dobar simbol Vitenbergovog uticaja na svet – uticaja koji je taj svet preobličio i protegao se unedogled.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
