Spomenik Ivanu Sariću u Subotici – u jednoj ruci drži bicikl, a u drugoj elisu aviona

„Šta to leti iznad vašarišta – leti čovek, a ne ptica“, reči su pesme dramskog umetnika Mihajla Jančikina koji je tako opisao trenutak kada su Subotičani prvi put videli avionski let u svom gradu.

Letelicu je napravio i njom upravljao Ivan Sarić, opštinski činovnik i zaljubljenik u vazduhoplovstvo, kome su, pesma kaže, savetovali da „ljubi zemlju, jer leteti može samo ptica“, ali je on bio ubeđen da može i čovek „ako ima plan da ostvari san“.

Letom iznad subotičkog vašarišta na teritoriji tadašnje Austrougarske pred oko sedam hiljada ljudi, Sarić je 16. oktobra 1910. godine postao prvi čovek sa prostora današnje Srbije koji je samostalno konstruisao avion, bezbedno poleteo i sleteo.

„Bio je genijalac kada je konstrukcija u pitanju i napravio je prvi moderan avion u svetu, neke od njegovih ideja i dalje se koriste kod modernih aviona“, kaže u razgovoru za BBC na srpskom Milan Radojčin, pilot i član aerokluba „Ivan Sarić“ iz Subotice.

Ivan Sarić je letelicu izgradio po uzoru na francuskog avijatičara Luja Blerioa, koji će ostati upamćen kao čovek koji je 1909. godine prvi preleteo Lamanš, kanal koji razdvaja Francusku i Veliku Britaniju.

Replika aviona Sarić 1 danas se čuva u Muzeju vazduhoplovstva u Surčinu, nadomak Aerodroma Nikola Tesla.

Iako je bio jedan od prvih konstruktora i letača u Evropi, Sarić na početku Prvog svetskog rata odlučuje da uništi letelice, nacrte i zabeleške koje je napravio, nastavivši da živi miran činovnički život na severu Bačke.

„Brzo je shvatio šta se dešava u ratu, video je da se avion koristi za nanošenje zla, spalio je svoje avione i sklonio se po strani“, objašnjava za BBC na srpskom Miroslav Antelj, novinar i autor dokumentarnog filma Ivan Sarić.

Uprkos tome, Antelj navodi da je Sarić za njega ostao „Nikola Tesla našeg vazduhoplovstva“.

Pored aviona, ovaj Subotičanin bunjevačkog porekla napravio je i prototip helikoptera koji se čuva u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu, a bio je i strastveni biciklista, motociklista, reli vozač i gimnastičar, zbog čega ga je odlikovao i posećivao jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević.

Danas njegovo ime nose škola, aeroklub i sportski aerodrom u Subotici, ali stanovnici ovog grada i čitave Srbije, pogotovo oni mlađi, „uglavnom nemaju pojma ko je bio Ivan Sarić“, napominje Radojčin.

Bunjevački jezik postao je četvrti zvanični jezik najsevernijeg grada Srbije.

Kako je Sarić napravio prvi avion?

Kao strastveni i uspešni biciklista, Sarić je učestvovao u mnogim trkama na teritorijama tadašnje Austrougarske i Srbije, ali i širom Evrope.

Put ga je 1909. godine naveo u Pariz – došao je sa idejom da se takmiči u vožnji bicikla, a kada je napuštao Francusku iz glave nije mogao da izbaci avione.

„U Parizu je video avion Luja Blerioa, to ga je opčinilo i krišom ga je fotografisao, pa je rešio da konstruiše nešto slično“, priča Miroslav Antelj.

Po povratku u Suboticu počeo je da gradi svoj avion koji je bio gotovo identičan onom u kojem je leteo Blerio, ali ne i potpuno isti.

„Preko nekih poznanika je nabavio trocilindrični motor Anzani iz Italije, isti koji je imao i Blerioov avion, ali je Sarić bio prvi u svetu koji je na avionu upotrebio elerone.

„Ranije su letači upravljali tako što su menjali težište u stolici ili su utegama krivili krila, a on je prvi promenio geometriju krila i to vrlo uspešno“, objašnjava Milan Radojčin, član i bivši predsednik aerokluba iz Subotice koji nosi Sarićevo ime.

Eleroni su aerodinamične površine na krilima aviona i njihovim pomeranjem avion se okreće po poprečnoj osi, navodi se na sajtu američke Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA).

Uglavnom se eleroni na levom i desnom krilu pomeraju u suprotnim smerovima (jedan se podiže, a drugi spušta), čime se dovodi do rotiranja letelice, dodaje se.

Tu nije bio kraj inovacijama koji je ovaj činovnik u gradskoj upravi uspeo da unese u srpsko i svetsko vazduhoplovstvo.

„Iako nije on izmislio, Sarić je prvi primenio metod upravljanja avionom iz jedne tačke pomoću palice – i danas avioni lete na osnovu te konstrukcije“, prepričava Radojčin.

Ostatak se nije mnogo razlikovao od aviona koji ga je opčinio u Parizu – rebra, odnosno konstrukcija krila aviona, bila su izrađena od drveta, krila su bila obložena platnom, a iskoristio je i točkove motocikla, navodi se na sajtu Muzeja vazduhoplovstva.

Žice kojima su krila bila pričvršćena za konstrukciju letelice bile su zapravo klavirske strune, rekao je Petar Nedeljković, vodič u Muzeju vazduhoplovstva, u intervjuu za dokumentarni film Ivan Sarić.

Model aviona Sarić 1 — Replika aviona Sarić 1 koji se čuva u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu

Iako je koristio mnoge resurse koji su mu u to vreme bili dostupni, neke priče su ipak plod mašte ljudi koji su decenijama prepričavali Sarićev let, napominje Milan Radojčin.

„Ima mnogo priča o tome da je sedište aviona zapravo bila baštenska stolica, a rezervoar kanta za mleko – to ipak nije bilo tako.

„Bio je vrlo profesionalan – pretpostavka je istoričara da je napravio repliku sedišta sportskog automobila koja se tada pravila od pruća, a rezervoar nije bio kanta za mleko, iako je podsećao na nju i moguće je da je inspiraciju dobio od tog predmeta“, kaže ovaj pilot.

Pripreme za let u Subotici

Od javljanja ideje za konstruisanje aviona u glavi Ivana Sarića do izvođenja istorijskog leta na subotičkom vašarištu prošlo je oko godinu dana, iako se trajanje tog peroda ne može odrediti sa sigurnošću, pošto ne postoji precizna dokumentacija o njegovom konstruktorskom poduhvatu.

„Koliko je bio genijalan kao konstruktor, toliko je bio nemaran što se tiče dokumentacije – nije mnogo razmišljao o nama koji bismo danas iz toga mogli nešto da naučimo“, kaže uz osmeh Milan Radojčin.

Mogao je taj period biti i kraći, ali je jedna bizarna, a umalo i kobna, nezgoda odložila prvi aero-miting u istoriji Subotice.

Kako je rad na letelici privodio kraju, trebalo je testirati napravu koju je konstruisao – tada nije bilo prilike za Ivana Sarića da konsultuje neke iskusnije letače i kostruktore, pa je ostao prepušten sebi.

„Tada nije bilo pilotskih škola, već je on sam napravio avion i učio da leti na njemu – bio je i konstruktor i pilot i mehaničar“, napominje u izjavi za BBC na srpskom Zlatomir Grujić, predsednik Udruženja peznionisanih vojnih letača i padobranaca Srbije (UPVLPS) i autor knjige Vek srpske avijacije.

Većinu stvari o njemu saznajemo iz nekih posrednih saznanja – ali je sigurno da neko ko nikad pre nije leteo nije mogao da po vetrovitom vremenu izvede gotovo savršen let za to vreme, napominje ovaj Milan Radojčin.

Let balonom je magično iskustvo.

Ipak, jedan pokušaj probnog leta sačuvan je od zaborava, iako se ne može jasno utvrditi da li tok događaja tog dana možemo svrstati među predanja ili istinitu priču.

Novinar Miroslav Antelj prepričava da je Sarić pošao da vežba letenje u pratnji dve pomoćnice čiji je zadatak bio da pridržavaju zadnji kraj aviona dok se motor ne zagreje kako bi letelica mogla da uzleti.

„One su bile u širokim haljinama koje su deo bunjevačke nošnje i, kada je Sarić upalio motor, elisa sve brže okretala, a haljine su se zbog strujanja vazduha podigle.

„Ispostavilo se da te devojke nisu nosile donji veš, pa su brže-bolje pustile zadnji kraj aviona kako bi spustile haljine , a avion je pao na prednji deo i elisa se polomila“, priča Antelj.

Zbog toga je Ivan Sarić izgubio nekoliko meseci pošto je morao da popravlja avion pre prvog zvaničnog leta, dodaje on.

Prvi let – istorija u provinciji

Kada su pripreme privedene kraju, jedan od pionira vazduhoplovstva na ovom prostoru isplanirao je događaj na kojem će pružiti sugrađanima događaj za pamćenje.

Sarić je napravio „dobar marketing za to vreme“, plakati kojima su pozivani stanovnici Subotice da dođu na tadašnje vašarište bili su svuda po gradu, kaže Milan Radojčin.

Miroslav Antelj dodaje i da je od Gradske kuće u Subotici, koja je tada bila u izgradnji, postavio zastavice sve do vašarišta, koje je trebalo da služe kao putokaz.

„Bilo je tu i opstrukcija – on je ujutru postavio te zastavice, a već par sati kasnije su one bile polomljene i uklonjene“, tvrdi ovaj novinar.

Gledaoci su pristizali i iz drugih mesta – vašarište se nalazilo blizu pruge koja je spajala Suboticu sa Segedinom i na mitingu je bilo pridošlica sa teritorije današnje Mađarske.

Reklamni plakat za prvi let Ivana Sarića iz Muzeja vazduhoplovstva – njegovo ime se na mađarski jezik prevodilo kao Janoš

Na kraju se na severu Bačke okupilo oko sedam hiljada gledalaca koji su došli da vide prvi avionski let na ovom prostoru, piše na sajtu Muzeja vazduhoplovstva.

Neki izvori, poput onih koji su citirani u tekstu objavljenom na sajtu subotica.com, navode i da je vreme tog dana bilo prilično vetrovito.

Sarić je uspeo da poleti bez problema, napravio je dva kruga na visini od 30 do 50 metara, a prečnik kruga bio je oko pet kilometara, napominje Antelj, autor dokumentarnog filma o Ivanu Sariću.

Sedam godina posle prvog leta braće Orvila i Vilbura Rajta iz Sjedinjenih Američkih Država i godinu dana posle Luja Blerioa iz Francuske, Subotičanin je izveo prvi avionski let na teritoriji današnje Srbije.

Neki poštovaoci Sarićevog dela smatraju da je njegovo dostignuće veće od svih pređašnjih avionskih letova.

„Braća Rajt i Luj Blerio su katapultirali svoje avione i onda su održavali visinu, dok je Sarić snagom motora sam uzleteo i obišao dva kruga – u neku ruku možemo reći da je prvi pravi bezbedan let sa uzletom i sletanjem izveo baš Sarić“, smatra Antelj.

Pre toga, avijatičari poput Brazilca Santoša Dimona i Francuza Luja Blerioa nisu uspevali da se bezbedno spuste, već su im letovi bili nestabilni i padali su pri sletanju, dodaje on.

Bunjevački činovnik blistavog uma i trofejni biciklista

Ivan Sarić je rođen u Subotici 27. juna 1876. godine, a umro je 23. avgusta 1966. godine.

Živeo je u Austrougarskoj, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevini Jugoslaviji, Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, a poslednje godine proveo je u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji – iako je čitav život proveo u Subotici.

Otac mu je bio Bunjevac (Srbin katoličke veroispovesti), a majka vojvođanska Nemica, dok će se Sarić čitavog života izjašnjavati kao Bunjevac.

Bio je uspešan biciklista, osvajao je medalje i priznanja na takmičenjima od Subotice, Beograda i Novog Sada, sve do Beča i Budimpešte, a učestvovao je i u automobilskim i motociklističkim trkama širom Evrope.

Zbog toga ga je jednom prilikom posetio i Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, Aleksandar I Karađorđević, a dolaska njegovog visočanstva u dom Sarića dobro se seća Ivanova unuka, Piroška Petrović.

„Sariću, šta si ti?“, upitao ga je kralj, aludirajući na njegovo poreklo, prepričala je mnogo godina kasnije njegova unuka u intervjuu sa Miroslavom Anteljom.

Ivan je odgovorio da je Bunjevac, a kralju Aleksandru nije bilo jasno na šta misli.

„Vaše visočanstvo, ja sam Srbin katoličke vere“, objasnio je Ivan Sarić, prema navodima njegove unuke Piroške.

Sarić je završio trgovačku školu i ceo radni vek proveo je kao gradski činovnik u Subotici, ali njegova interesovanja se tu ne završavaju.

Pored konstruisanja aviona, Sarić je izumeo i prototip dvocilindričnog helikoptera koji se čuva u Muzeju vazduhoplovstva.

Postoji priča, iako se ne može sa sigurnošću dokazati, da je Sarić izumeo i moderne svećice za motore.

„On je imao svećicu od azbestnog platna kada je počeo da pravi prvi avion, ali bi ona sagorela svaki put kada motor dostigne određenu temperaturu.

„Razmišljao je i došao do ideje da napravi keramičku svećicu koja bi bila otporna na zagrevanje, onakvu kakva se i danas koristi“, kaže Antelj.

Ovaj novinar tvrdi da se Sarić novim pronalaskom pohvalio rođaku u Nemačkoj i da mu čak poslao patent koji je kasnije iskorišćen, ali Subotičanu nisu pripale zasluge za ovo otkriće.

„Kao što je on prekopirao avion Luja Blerioa i unapredio ga, tako je neko i njegovu svećicu“, poručuje kroz smeh Antelj.

Nigde svoj, svugde ničiji

Posle velikog uspeha 1910. godine, entuzijasta iz Subotice napravio je i letelice Sarić 2 i Sarić 3.

Od trocilindričnog motora marke Anzani koji je korišćen na prvom modelu, Sarić je samostalno napravio petocilindrični motor koji je upotrebio za izgradnju aviona Sarić 2.

„Bio je jedinstven po tome što je sam konstruisao motor za tu letelicu, ne samo kod nas, već i mnogo šire“, priča Milan Radojčin.

On dodaje da je onda napravio i dvokrilni avion Sarić 3, koji je mogao da bude konkurentan i u vojnoj upotrebi.

Usledio je početak Prvog svetskog rata, a Ivan Sarić je kao činovnik u austrougarskoj administraciji mobilisan kako bi se borio na strani Centralnih sila.

Sarić je kao pripadnik slovenskog naroda na neki način bojkotovao vojsku i rat – bio je pacifista po ubeđenju i nije želeo da učestvuje u tome, kaže Radojčin.

Rad na vazduhoplovnim projektima bio je obustavljen.

Ubrzo je i shvatio da se avioni mogu koristi za nanošenje zla, pa je odlučio da spali svoje letelice i sklonio se po strani, priča Miroslav Antelj.

Začeci vazduhoplovstva u Srbiji

Uprkos važnosti Ivana Sarića za vazduhoplovstvo na ovom prostoru, važno je napomenuti da on nije usamljeni pionir srpskog vazduhoplovstva, iako mnogi smatraju da jeste, napominje Zlatomir Grujić.

„On je samo jedan od utemeljivača ove oblasti na prostorima današnje Srbije, ali je i pre njega bilo onih koji su leteli i konstruisali svoje letelice“, dodaje on.

Kapetan Kosta Miletić iz Aranđelovca bio je prvi školovani vazduhoplovac iz Srbije pošto je obrazovanje sticao u Rusiji od 1901. do 1902. godine, a 1902. godine počeo je i da pilotira balonom, piše u autorskom tekstu Zlatomira Grujića u Aero magazinu.

Doktor Vladimir Aleksić je u Pančevu još 1908. godine počeo sa izgradnjom jedrilice, a naredne godine obavio je i prvi let, navodi se u tekstu Miodraga Šašića objavljenom u listu Politika.

Sarić je, ipak, bio prvi srpski konstruktor motornih aviona i na njemu je sam naučio da leti – u tome je njegova veličina, poručuje Grujić, autor knjige Vek srpske avijacije.

„Pored njega, postojala je grupa momaka koju su činili Bane Nušić (poznat u istoriji i kao Strahinja Ban i sin pisca Branislava Nušića), braća Aleksandar i Jovan Deroko i još nekoliko momaka iz beogradske gimnazije – oni su pravili modele aviona, ali ne i prave avione“, prepričava ovaj stručnjak za vazduhoplovstvo.

Za godinu koja označava početak vazduhoplovstva u Srbiji uzima se 1912. godina kada je osnovana Vazduhoplovna komanda srpske vojske.

„Tada Srbija dobija prvih šest pilota školovanih u Francuskoj i formira avijacijsku jedinicu koja će učestvovati u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu“, ističe Zlatomir Grujić.

Najistaknutiji među njima bio je Mihajlo Petrović koji je prvi srpski pilot koji je samostalno upravljao avionom i prvi Srbin koji je dobio licencu od Međunarodne vazduhoplovne federacije (FAI).

„On je bio i prva pilotska žrtva među Srbima – poginuo je 1913. godine u operacijama kod Skadra tokom Prvog svetskog rata“, kaže Grujić.

Tih devet prvih letača i konstruktora su pravi pioniri vazduhoplovstva kod nas, zaključuje on.

Rat se završio 1918. godine, a Vojvodina je pripojena novoformiranoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Za Ivana Sarića i njegov rad na razvoju vazduhoplovstva ova promena nije donela boljitak.

„Jugoslavija je 1923. godine već imala vazduhoplovnu industriju, ali Sarića nije bilo tu“, ističe Zlatomir Grujić, autor knjige Vek srpske avijacije.

Subotički zaljubljenik u avione se našao u nezavidnoj situaciji – nije potpuno pripadao novoj državi, kao što je i u staroj bio stranac.

„Posle rata je na neki način bio skrajnut kao bivši pripadnik austrougarske vojske i to je trajalo sve do kraja Drugog svetskog rata – ni u tom ratu nije želeo da se stavlja na bilo koju stranu.

„Umesto da koriste njegova znanja, oni su ga sklonili – mogao je mnogo da doprinese vazduhoplovstvu između dva rata“, tvrdi Radojčin.

Odluka da provede miran činovnički vek u rodnoj Subotici, odričući se konstruktorskih ambicija, je delom bila i Sarićeva.

„Posle rata je ostao u senci zato što je bio skroman i mudar, nije hteo da se nameće.

„Najteže je biti prorok u sopstvenom selu“, kaže Miroslav Antelj.

U vazduhoplovnim krugovima se nije pojavljivao sve do pedesetih godina prošlog veka.

Tada je Sarić uz pomoć subotičkih zanatlija od originalne metalne konstrukcije i novih delova napravljenih po uzoru na orininalni model Sarić 1, konstruisao repliku tog aviona i poklonio ga Muzeju vazduhoplovstva.

Ovoj instituciji Ivan Sarić je ostavio još neke predmete poput bicikla, pilotske kape i drugih rekvizita za konstruisanje i letenje.

U muzeju je 2010. godine otvorena izložba pod nazivom Vek avijacije u Srbiji – Ivan Sarić (1910-2010), a eksponati se i dalje čuvaju u ovom surčinskom zdanju.

Kako danas pamtimo Ivana Sarića?

Pre nekoliko godina, Zlatomir Grujić zaputio se u fotografsku radnju sa nekoliko starih fotografija Ivana Sarića.

„Tamo je radio jedan Mađar iz Subotice i kada je video slike uzviknuo je: `Ah, pa to je trener`.

„Kada sam ga upitao o kakvom treneru je reč, on mi je objasnio da su Sarića u Subotici nazivali tako, jer je trenirao mnoge sportove poput biciklizma, gimnastike i drugih i bio je vrlo dobar u njima“, prepričava Grujić.

On dodaje da Sarića više pamte u odnosu na neke druge pionire srpskog i jugoslovenskog vazduhoplovstva, te da mu se društvo odužilo za ono što je učinio za razvoj ove sfere nauke i tehnologije.

Srednja tehnička škola u Subotici nosi naziv po Ivanu Sariću, kao i aerodrom i aeroklub u njegovom rodnom gradu.

U beogradskom naselju Mirijevo postoji ulica po prvom srpskom konstruktoru aviona.

U parku u subotičkoj ulici Cara Dušana podignut je osamdesetih godina prošlog veka spomenik Ivanu Sariću.

Ipak, Milan Radojčin, član aerokluba koji nosi Sarićevo ime smatra da bi Subotičani trebalo češće da se sete jednog od najznamenitijih žitelja grada sa severa Vojvodine.

„Kada se obeležavalo 110 godina od njegovog prvog leta, naš klub je nekako uspeo da izdejstvuje od grada da se renovira spomenik Ivanu Sariću, koji je podignut prilično kasno, sredinom osamdesetih“, tvrdi on.

Kako kaže, grad gotovo ništa ne radi kako bi se sačuvalo sećanje na Sarića i borba se uglavnom svodi na trud članova aerokluba.

„Mi svake godine obeležavamo godišnjicu prvog leta i sa ponosom nosimo njegovo ime“, ističe ovaj Subotičanin.

Kako prolazi vreme i dolaze nove generacije, sećanje na prvog subotičkog letača sve više bledi, upozorava Radojčin

„Danas da pitate mlade u Subotici ko je bio Ivan Sarić, uglavnom neće imati pojma ili će vam reći da je to `onaj biciklista`, pošto na spomeniku stoji pored bicikla.

„Sudbina Ivana Sarića se svodi na to da dok je aerokluba, dotle će biti i njega“, dodaje on.