Upozorenje: ovaj članak sadrži detalje koje bi neki čitaoci mogli smatrati uznemirujućim.
Dok Pilar Galang šepa sa štapom u prostoriji punoj drugarica osamdesetogodišnjakinja u uspavanom filipinskom gradu, odjednom se trudi da se seti zašto nosi omiljenu cvetnu haljinu.
Ova osmogodišnjakinja upućuje pogled snaji Mariji Kilantang, što je znak za osveženje pamćenja.
Ove dve žene su na još jednom okupljanju nekadašnjih seksualnih robinja iz Drugog svetskog rata, takozvanih „žena za utehu“, koje je japanska carska vojska prisilno odvodila u vojne bordele u Južnoj Koreji, Filipinima, Tajvanu, Kini i Indoneziji.
Dvadesetak žena u farmerskom selu Mapaniki su među poslednjim preživelim na Filipinima.
Japanci su ih kao tinejdžerke otimali iz domova, vukli po prašnjavim putevima i zatvarali u crvenoj kući gde su ih više puta silovali.
- Junak Drugog svetskog rata i suočavanje Japana sa prošlošću
- Tragom žena koje su pobegle iz nacističkog marša smrti
- Hirošima i Nagasaki: Žene koje su preživele atomske bombe
Sada u kasnim osamdesetim i ranim devedesetim godinama, nastavljaju da se bore za javno izvinjenje i japansku kompenzaciju, što im je izmicalo decenijama.
One prepričavaju traume onima koji su spremni da slušaju, nadajući se da ih svet neće zaboraviti čak i kada njihova sopstvena sećanja izblede.
Bilo ih je blizu 200.000, uglavnom Korejki, a u Južnoj Koreji ih je trenutno devet.
Poslednja preživela na Tajvanu umrla je u maju.
Odbijanje Japana da se suoči sa ratnom prošlošću i plati odštetu je izvor tenzija sa susedima.
U mirovnom sporazumu sa Japanom iz 1951. godine, Filipini su pristali da se odreknu zahteva za ratnu odštetu.
Iako bivše seksualne robinje kažu da to neće priznati, Filipini, čiji je glavni izvor razvojne pomoći Japan, nisu voljni da se suprotstave Tokiju.
„Nadamo se da ćemo ostvariti pravdu pre nego što umremo.
„Ostalo nas je samo nekoliko i sve smo u poznim godinama“, kaže Kilantang, liderka grupe i najotvorenija među njima.
Jednog sparnog popodneva, grupa koja sebe naziva Malaya Lolas ili Slobodne bake na filipinskom, okupila se kao što su to radile decenijama kako bi otpevale sopstvenu priču u sporim akapela stihovima.
„Plakale smo. Molile smo se za malo saosećanja. Njihova zverska srca su samo žudela za zadovoljstvom. Sa 14 godina sam otrovana“, pevaju Malajske Lole.
Kilantang zbija šale kako bi opustila drugarice bake: pevanje pred publikom se ne razlikuje od karaoka, kaže ona.
Nema anksioznosti koju žvakanje betel oraha ne može umiriti.
Zatim se Kilantang uozbiljila.
Imala je osam godina kada je silovana u onoj crvenoj kući usred polja pirinča.
Sve do danas, ona dobija bljeskove sećanja kada ugleda tu kuću sa druge strane autoputa.
Oronula, i dalje stoji i sada privlači lovce na duhove i istoričare.
Toliko ruševnih građevina iz Drugog svetskog rata ostalo je u selu baka, koje se nalazi u gradu Kandaba, dva sata vožnje severno od glavnog grada Manile – iako je sada poznato po pačjim jajima i farmama tilapije (riba), a ne po mračnoj ratnoj prošlosti.
Kilantang kaže da mnoge svakodnevne stvari vraćaju sećanja na taj period.
Kada vidi zemlju natopljenu kišom, seća se vremena tokom zatočeništva kada su njen jedini izvor vode za piće bili duboki vodeni tragovi bivola koji su orali pirinčana polja.
„Ono što nosimo priličan je teret.
„Imala sam toliko snova kada sam bila dete“, kaže ona.
Dodaje i da joj je to iskušenje oduzelo detinjstvo, dobro obrazovanje i srećan porodični život jer joj je otac umro tokom rata.
„Mogla sam da nosim lepu odeću kao devojčica. Umesto toga, stalno smo se selili sa mesta na mesto, neprestano se plašeći Japanaca.“
Ipak, sebe smatra srećnicom jer se udala za farmera i osnovala porodicu.
Mnoge druge Filipinke, žene za utehu, pretrpele su diskriminaciju u zajednicama i porodicama.
- „Mi za njih nismo bili ljudi – mi smo za njih bili gamad“
- Priča o vojvođanskoj Nemici koja je preživela ustaške logore
- Japan obeležava 75 godina od predaje u Drugom svetskom ratu
Koliko god da je Maksima dela Kruz želela da prisustvuje popodnevnom okupljanju, nije mogla jer je vezana za krevet.
Sa 94 godine, ona je među najstarijima u grupi.
Gleda kako spori dani u gradu Mapanikiju prolaze sa prozora njenog doma.
Kada je bila mnogo mlađa, bila je među najaktivnijim aktivistkinjama Malajskih Lola.
„Bila sam na toliko protesta. Bila sam u Japanu, Hong Kongu, čak i u Evropi.
„Advokati koji nam pomažu doveli su nas na sva ova mesta. Još se sećam svega, ukorenjeno u mislima čak i ako je moje telo sada slabo“, kaže ona.
Posle rata, dela Kruz kaže da je bila primorana da radi i da nije mogla da ide u školu jer je morala da pomaže na farmi roditelja.
Kada se udala sa 16 godina, jasno se seća kako je porodica delila jedno celo pile umesto svadbene gozbe.
„Bilo bi lepo da nam je Japan dao nešto za naše dnevne troškove“, kaže ona.
Podsećanje na prošlost je uvek katarzično za Malajske Lole, kaže njihova advokatica Virdžinija Suarez.
„Ovo je tako oslobađajuće za njih, da ispričaju priču u pesmi. Ne možete da ćutite kada ste pretrpeli ono kroz šta su prošle. To bi bilo dodatno mučenje“, dodaje Suarez.
Japan je insistirao da svaki pokušaj Filipinki da traže odštetu mora da podrži njihova vlada.
Žalba Malajskih Lola da prisile vladu da to učini stigla je čak do Vrhovnog suda, ali bezuspešno.
Slučaj su iznele UN-ovom Komitetu za eliminaciju diskriminacije žena (Cedav), koji je u martu ove godine presudio da Manila mora da obešteti bake i da im se izvini za decenije patnje i diskriminacije.
„Ovo je simboličan trenutak pobede za ove žrtve koje su prethodno bile ućutkane, ignorisane, otpisane i izbrisane iz istorije na Filipinima“, kaže Marion Betel, članica Cedava.
Suarez, advokatica Malajskih Lola, rekla je da su vladine agencije oslobodile hiljade pezosa kao pomoć njenim klijentkinjama od presude Cedava.
Ali, dodaje ona, one nikada neće prestati da vode kampanju za izvinjenje Japana.
„Izvinjenje je zaista važno za Lole jer je to priznanje nepravde.
„Japan je počinio veoma težak greh protiv njih. Svet to ne treba da zaboravi i oni treba da plate za to“, kaže ona.
Za Kilantang, borba će trajati sve dok ljudi budu slušali.
„Mi smo veoma bliska grupa prijateljica i imamo mnogo ljudi koji nam pomažu. Želimo pravdu. Sve dok nas ljudi pozivaju, mi ćemo nastaviti da pevamo.“
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
