Italija i kriminal: Deca koja napuštaju sicilijansku mafiju

Klaudija Karamana obavlja funkciju dve godine, a njen rad već privlači neželjenu pažnju.

Pre godinu dana poslato joj je anonimno pismo sa rukom nacrtanim krstom na kućnu adresu.

Zatim je, u martu ove godine, grupa nasilnika noću upala u njenu kancelariju i napravila premetačinu.

Radi sopstvene zaštite, Karamana je sada dobila policijsku pratnju.

• Kako su se mafijaške porodice iz Italije proširile na svet
• Italijanski mafijaš uhvaćen posle 16 godina, radio kao pica majstor u Francuskoj
• Ko je „sinjore Nedodirljivi“ – vođa bitke protiv mafijaškog klana Ndrangeta

Ona je preuzela ulogu javne tužiteljke u sudu za maloletnike u Palermu u julu 2021.

Mnoge njene istrage bile su usredsređene na decu mafijaških bosova i trgovaca drogom.

U nekim slučajevima, ona je tražila da se sklone iz porodica i smeste u prihvatilišta.

Ove intervencije su pretvorile Karamanu u metu razjarenih mafijaških klanova.

Ali, prema njenim rečima, odvajanje dece od roditelja zločinaca ponekad je jedini način da ostanu bezbedni.

„Ne shvatamo olako ovu odluku“, kaže Karamana za BBC u kancelariji u Palermu.

„Naprotiv – to je poslednje rešenje, kada nema drugih.“

Karamanin rad na Siciliji je još jedan pokušaj da se deca zaštite od uvlačenja u opasnost organizovanog kriminala.

Pridružuje se projektu Liberi di Scegliere (Slobodan izbor) u regionu Kalabrije, koji je započeo 2012. godine i bio je tema filma Sinovi Ndrangete, objavljenog 2019.

Samo relativno mali broj dece i tinejdžera je sklonjeno u okviru ovih programa – oko 80 maloletnih osoba i 30 porodičnih jedinica u Kalabriji od 2012.

Ali projekti su izazvali širu diskusiju o dobrobiti dece u mafijaškim porodicama – i šta država treba da učini da im pomogne.

Neki kritičari brinu da će trauma života odvojenog od porodice biti gora od rizika da ostanu tamo gde jesu.

„Javno mnjenje je prilično podeljeno“, kaže Ombreta Ingrasi, istraživačica sa Univerziteta u Milanu, specijalizovana za sociologiju porodica organizovanog kriminala.

Čak i u Palermu, gde su ljudi dobro svesni opasnosti od odrastanja u mafiji, neki smatraju da porodičnu zajednicu treba sačuvati po svaku cenu.

Karamanu je posebno iznenadila javna kritika lokalnog sveštenika u Palermu, koji je sasvim jasno stavio do znanja da smatra da je detetu mesto sa majkom i ocem.

„Želela sam da razgovaram s njim lično“, kaže Karamana, „da mu objasnim da to nije oblik kazne“.

Ona naglašava da se deca ne sklanjaju bez valjanog razloga: „Nikada se neću umoriti od tvrdnji da se to dešava samo u neizbežnim situacijama, kao što je kada je roditelj diler droge, a dete se uključi u zločin“.

Odrastanje uz mafiju

Ono što se obično naziva „mafijom“ zapravo pokriva mnogo različitih klanova u Italiji – od kojih su najozloglašeniji Ndrangeta u Kalabriji, Kamora u Kampaniji i Koza nostra na Siciliji.

Odrastanje u ovim organizacijama oblikuje živote dece od samog početka.

„Postoji mit da mafija ne uključuje žene ili decu, ali to nije tako“, kaže Franko Nikastro, novinar na Siciliji koji je decenijama pisao o mafijaškoj kulturi.

„Deca su pripremljena za zločinački život. To je deo njihovog vaspitanja.“

Oba roditelja mogu, na primer, da obrazuju decu o mafijaškoj kulturi i njenim vrednostima, kao što je omerta (kodeks ćutanja, što znači, ne sme se govoriti o organizaciji ili njenim aktivnostima).

U mnogim porodicama se može očekivati da sin prati oca u organizaciji, dok se od kćerke može očekivati da se uda u drugu mafijašku porodicu, jačajući strateške saveze.

Otac može biti direktnije uključen u kriminalne aktivnosti od majke, ali oba roditelja imaju tendenciju da igraju ulogu u prenošenju zločina.

„Majka ponekad može opravdati nasilje i objasniti zašto je ono značajno ili važno“, kaže Ana Serđi, profesorka kriminologije na Univerzitetu u Eseksu, koja je analizirala uticaj sklanjanja u Kalabriji.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

U istraživanju, Serđi navodi slučaj mladog tinejdžera koji je pomogao ocu da sakrije pištolje i drugo oružje, i, prema rečima suda, smatra se da je to aktivnost oca i sina, nešto što je „vreme provedeno sa ocem, deo njihovog posebnog odnosa“.

Mafijaška kultura takođe može oblikovati dete na druge dugotrajne načine.

To može doprineti, na primer, visokom nivou izostajanja sa nastave i napuštanja škole u određenim delovima Italije.

Nikastro ističe da je prema podacima iz 2022. godine, najmanje 21 odsto dece školskog uzrasta u Palermu ili napustilo školu ili ne pohađa redovno nastavu.

„Veoma je zabrinjavajuće“, kaže on. „Ne verujem da se takve brojke mogu naći u bilo kom drugom delu zapadnog sveta.

U adolescenciji, kaže on, mnoga od ove dece već učestvuju u kriminalnim aktivnostima kao što je dilovanje droge.“

Napuštanje škole može biti posebno štetno jer su nastavnici možda jedini koji mafijaškoj deci nude drugačiju viziju, kaže Nikastro, ukazujući na reči sicilijanskog autora iz 20. veka Đezualda Bufalina.

„Rekao je da možete pobediti mafiju sa armijom učitelja, jer oni mogu da poučavaju vrednostima koje dete ne bi naučilo od svoje porodice ili od društva oko sebe“, kaže on.

„Treba početi od ranog detinjstva.“

Postoje i fizičke opasnosti. U 2022. godini bilo je najmanje 18 slučajeva da su deca na Siciliji primljena u bolnicu zbog predoziranja lekovima koje su pronašli u porodičnoj kući, prema izveštajima lokalnih novina.

Jedan slučaj je imao samo 13 meseci.

Kako odrastaju, neke ljude može privući izvesnost života koji je pred njima, sugeriše Serđi – sa unapred određenim ulogama i tesno povezanim porodičnim i društvenim odnosima.

„Gledajući spolja, možemo reći da nema slobode. Ali ja bih rekla da je to malo komplikovanije od toga. Može se činiti da se kompromis isplati.“

Oni tada mogu da ovekoveče ciklus sa svojom decom.

Ingrasi, čija knjiga Rod i organizovani kriminal u Italiji istražuje ulogu žena u mafiji, naglašava da se žene koje se nadaju bekstvu često suočavaju sa istim izazovima kao i druge žrtve zlostavljanja.

„Prilično je važno kontekstualizovati iskustvo ovih žena koje beže od porodica koje ih psihički i fizički zlostavljaju, jer moraju da veruju državi i potreban im je pristup uslugama za žene“, kaže ona.

„U južnoj Italiji postoji svega nekoliko centara za žene žrtve nasilja.“

Otkrila je da mnogi ljudi koji su odrasli u mafijaškoj kulturi ne mogu zamisliti alternativni život.

„Oni misle da je to normalno.“, kaže ona.

Ona se priseća jedne sagovornice koja je bila iskreno zbunjena nekim njenim pitanjima, kao da je porodična trgovina drogom tipičan posao.

„Govorila je kao da nisam normalna.“

Oni koji žele da odu mogu se otuđiti od porodica koje ne odobravaju njihovu nelojalnost.

Mogu se suočiti sa pretnjama nasiljem ili smrću ako postoji rizik da će obavestiti ostale članove.

Sloboda izbora

Prema italijanskom zakonu, dete može biti odvojeno od porodice kada postoje čvrsti dokazi da roditelji ne ispunjavaju zakonske uslove da obezbede odgovarajuću negu i obrazovanje, tako da njihovo ponašanje ugrožava dobrobit deteta.

Navođenje deteta na krivična dela je jedan takav primer.

Ovo je bila pravna osnova Liberi di Scegliere, koju je u Kalabriji u južnoj Italiji osnovao predsednik regionalnog omladinskog tribunala, sudija Roberto Di Bela.

„Ključna stvar je dati ovoj deci šansu za iskupljenje, da im pokažemo da je drugačiji život moguć“, kaže Đorđo De Čeki, nacionalni koordinator projekta.

U jednom slučaju prikazanom u istraživanju Serđijeve, na primer, devojčica u ranim tinejdžerskim godinama je sklonjena iz porodice Ndrangeta i preseljena van Kalabrije.

„Čini se da je ovo rešenje jedino izvodljivo da se izbegne osveta“, zaključio je sud, „da se devojčica spase od neizbežne sudbine i da joj se u isto vreme omogući da iskusi različite kulturne, emocionalne, psihološke kontekste“.

Sud se nadao da će joj to omogućiti da se „oslobodi roditeljskog uslovljavanja“.

De Čeki naglašava da je svaki slučaj jedinstven i da sud razmatra mnoge faktore pre nego što donese odluke.

Sud može, na primer, odlučiti da ukine roditeljska ovlašćenja jednom roditelju, a ne drugom, ako neko pokaže veću spremnost za promenu.

Analiza presuda suda Serđijeve pokazala je da su očevima najčešće ukidana roditeljska ovlašćenja, dok su majke obično dobile drugu šansu ako su bile spremne da pruže detetu život bez zločina.

U svim slučajevima, majkama je bilo dozvoljeno da održavaju neki kontakt sa detetom.

Ako postoje rođaci koji nisu deo mafije, sud može pokušati da smesti decu kod njih.

Najvažnije je da se deci nudi psihološka i obrazovna podrška koja će ih usmeriti ka boljem putu u životu.

• Sicilijanski zavet ćutanja kao oružje najtraženijeg mafijaškog bosa
• Čovek na spisku za odstrel najmoćnije italijanske mafije
• Mafijaš uhapšen u Italiji – odali ga snimci kuvanja na Jutjubu

Suočavanje sa kritičarima

Karamana radom u Palermu pokušava da zauzme pažljiv i saosećajan pristup.

Razdvajanje dece od roditelja je poslednje rešenje.

„Svako dete ima pravo da živi u svojoj nuklearnoj porodici osim ako je to u suprotnosti sa pravom da odrasta fizički i psihički zdravo“, kaže ona.

U skoro svakom slučaju pokušavaju da majci ponude zaštitu i sigurnost da ode sa detetom.

„Pitamo te žene: šta želite za svoje dete? Alternative su često zatvor ili smrt“, kaže Karamana.

„Ako majka odbije, proveravamo da li u krugu porodice postoji neko od poverenja ko se ogradio od kriminalnog života“, dodaje ona.

„I pre nego što se nastavi, situaciju pažljivo prate socijalna služba i policija.“

Čak i ako je dete udaljeno iz porodične kuće, roditelji će često imati pravo na posete, pod uslovom da dete pristane da ih vidi.

A odluke suda mogu biti poništene, a porodica ponovo spojena, ako roditelji prekinu veze sa mafijom.

Ovo možda zvuči neverovatno – ali oba programa su videla izuzetne priče o uspehu dece i čitavih porodica koje su se oslobodile.

„Za svako dete koje ne izabere put koji mi želimo, postoji barem još jedno koje želi“, kaže Serđijeva, na osnovu analize suda za maloletnike u Kalabriji.

De Čeki ukazuje na porodicu mafijaškog bosa koji je bio u zatvoru zbog teških zločina.

I njegov sin je osuđen, dok je ćerka smeštena u hraniteljsku porodicu.

Mogla je to da bude srceparajuća priča, a sin je ipak nastavio da uči u zatvoru i nakon odsluženja roka odlučio je da živi poštenim životom, dok je ćerka postala punoletna bez uvlačenja u zločin.

„Čak je i njena majka odlučila da promeni život i da prati decu u ovom mučnom, ali neophodnom procesu obnove“, kaže De Čeki.

Ćerka sada ima posao, a sin razmišlja da studira pravo.

Čak i otac, koji se u početku protivio odluci suda, sada ceni „preporod“ porodice, kaže De Čeki.

„Videli smo mnogo ovakvih porodica“, dodaje on – ljudi koji su dobili priliku da izaberu novi način života daleko od kriminala.

„Zato u svakom građanskom društvu dostojnom tog imena uvek mora biti otvoren alternativni put.“

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]