Milica Đurđević Stamenkovski – liderka je Srpskog pokreta Zavetnici osnovanog 2012. godine

„Srbija se dramatično pomerila udesno“, ocenio je u izbornoj noći Aleksandar Vučić, predsednik i lider najveće Srpske napredne stranke, saopštavajući premiliminarne rezultate glasanja.

Tri desno orijentisane političke grupacije – koalicija Nada okupljena oko Demokratske stranke Srbije, Dveri Boška Obradovića i stranka Zavetnici – osvojile su ukupno 35 mandata od 250 u Skupštini Srbije, podaci su Republičke izborne komisije posle obrađenih 96 odsto glasova.

Iako je Srbija i dosad bila orijentisana više ka desnici, nego ka centru i levici, rezultati izbora pomalo su iznenađujući za sociologa Srećka Mihajlovića.

„Vodeća partija je stranka desnice.

„Sad su toj opciji priključene i dve ili tri ekstremnije desne stranke sa brojem glasova koji deluju pomalo iznenađujuće“, kaže Mihajlović, glavni istraživač agencije Demostat.

To je pokazatelj razumevanja aktuelne političke situacije da naprednjaci koji su postigli više izbornih pobeda od 2012. godine – „nisu dovoljno desno“, dodaje za BBC na srpskom.

„Zato imamo pojavu tih stranaka koje su još ekstremnije u tom desnilu“, kaže sociolog.

Jačanje desničarskih partija je i regionalni i evropski trend, kome posebno pogoduju periodi krize poput situacije sa Ukrajinom ili pandemije, kaže politikološkinja Marija Đorić.

Šta zagovara desnica?

Desno orijentisane stranke ističu značaj nacionalnog identiteta, porodičnih vrednosti, Crkve, a često u migrantima i manjinskim grupama vide opasnost za zajednicu.

Na drugoj strani političkog spektra je levica koja se zalaže za socijalnu zaštitu i ljudska i manjinska prava.

Ipak, treba obazrivo koristiti termine ekstremna i umerena desnica, upozorava politikološkinja.

„Umerena desnica je legitimna pojava, poput umerene levice.

„Problem je kad nasilje počne da se koristi kao osnovni metod delovanja – verbalno ili u praksi i tada možemo govoriti o ekstremnim varijantama“, ocenjuje istraživačica Instituta za političke studije koja je posebno izučavala pojave ekstremne desnice i levice.

Zasad su sve tri potencijalno parlamentarne stranke – DSS, Dveri i Zavetnici – na pozicijama umerene desnice.

„Jačanje svake vrste ekstremizma ne bi bilo dobro za demokratiju u Srbiji“, dodaje Marija Đorić.

Zašto jača desnica?

1. Ukrajina

Proglašavajući pobedu na predsedničkim i vanrednim parlamentarnim izborima u nedelju, 3. aprila, Vučić je rekao da je „uticaj ukrajinske krize bio ogroman na rezultate“ i da se „Srbija dramatično pomerila udesno“.

Dodao je i da će lista koju je predvodio to imati u vidu prilikom formiranja vlade i da „neće ulaziti u saradnju sa onima koji su na neodgovoran način zloupotrebljavali navijačko opredeljenje našeg naroda“.

Da su rat u Ukrajini i trenutni odnosi u svetu uticali na rezultate izbora, saglasan je i Srećko Mihajlović.

„Ta obnova blokovske podele je veoma ekstremistička i nalikuje više na podele u osvit Drugog svetskog rata, nego na one hladnoratovske“, kaže Mihajlović.

To se prelilo i na javno mnjenje Srbije.

Kada je reč o blokovskim podelama povodom rata u Ukrajini, istraživanje Demostata iz marta ove godine pokazalo je da tačno polovina ispitanika misli da Srbija treba da bude neutralna i po cenu sankcija, nestašica i svega onoga što podseća na devedesete godine.

Druga polovina ispitanika bi da se svrsta na jednu od strana.

Među njima je 21 odsto onih koji misle da „Srbija treba jasno i glasno da stane na stranu Rusije“, a 13 odsto smatra da „Srbija treba jasno i glasno da stane na stranu Evropske unije i Ukrajine“.

Na ovo pitanje nije odgovorilo 16 odsto anketiranih.

„I glasači naprednjaka su na sličan način podeljeni, sve to je uticalo na ovakvo izjašnjavanje građana Srbije koje je sad samo nešto jasnije i ekstremnije i verovatno će tako u narednom periodu i ostati“, ocenjuje istraživač.

Sve tri desno orijentisane stranke koje će verovatno u skupštinske klupe u predizbornoj kampanji su otvoreno podržavale Rusiju.

Osudili su što su predstavnici Srbije u UN glasali za rezoluciju kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.

Pogledajte video: Podeljena Srbija – skupovi podrške Rusiji i Ukrajini

Rat u Ukrajini – Proruski i proukrajinski protesti u podeljenom Beogradu

2. Korona virus i migrantska kriza

Prethodne dve godine kovida, ali i migrantska kriza 2014. mogući su faktori koji su birače okrenuli udesno.

Pandemija je bila podstrek pre svega zbog straha za opstanak pojedinca, nacije, čovečanstva.

„Delimično su tome doprinele i takozvane `teorije zavere` koje su običnog čoveka činile nesigurnim, te je pronalazio utočište u nacionalno orijentisanim političkim opcijama“, kaže Đorić.

U okviru regionalnog programa Međunarodnog republikanskog instituta, ona je prošle godine radila istraživanje o glavnim generatorima ekstremne desnice u Srbiji.

„I pandemija i migranti otvaraju strah za opstanak nacije (2/5 ispitanika smatra da je pandemija ugrozila opstanak nacije) koja može biti napadnutna: prvi neprijatelj je pandemija (koja je nevidljiva golim okom), dok su migranti i te kako vidljivi, te su zato i bili na meti pojedinih ekstremista“, navodi Đorić nalaze istraživanja.

Za razliku od ekstremista, koji migrante percipiraju kao glavne neprijatelje, značajan broj ljudi – 44 odsto – ima indiferentan stav prema migrantima, dok čak 14 procenata ima pozitivno mišljenje.

Oko 36 odsto ne bi volelo da ih vidi stalno naseljene u Srbiji, a ostatak ispitanika ne zna odgovor.

„Interesantno je da se prvi put posle toliko godina pitanje Kosova i Metohije gurnulo po strani u kontekstu ekstremne desnice.

„Međutim, to ne znači da je zaboravljeno, jer se uvek po pravilu aktuelizuje kada se stavi na dnevni red i moja uverenja su da će to još dugo biti tako“, ističe Đorić.

Istraživanje je pokazalo da bi šest odsto ispitanika bilo spremno da učestvuje u oružanom sukobu po pitanju Kosova, dodaje.

3. Evropski trendovi

Srpski glasači naklonjeni desnici deo su regionalnih i evropskih tokova.

Pokazuju to i upravo završeni izbori u Mađarskoj, gde je desničarski Fides Viktora Orbana sačuvao vlast, ali i predstojeći izbori u Francuskoj gde desnica sve više dobija na snazi.

„Uobičajeno je da desnica jača u uslovima društvenih kriza jer na taj način se po prirodi, glasači okreću sopstvenoj naciji, državi i tradicionalnim `proverenim` vrednostima, što su osnovni postulati desnice“, ocenjuje Đorić.

Beograd, 3. april 2022. — Pokret Nada Miloša Jovanovića može biti odlučujuća snaga u beogradskoj politici

Skretanje Evrope udesno se ogleda u rasizmu koji deo Evropljana pokazuje sve češće, ističe i sociolog Mihajlović.

„Razlika između odnosa Evrope i Amerike prema migrantima koji nisu bele boje, pokazala se sad belodano.

„Jedan je odnos prema Ukrajincima, bele boje, drugi je odnos prema onima koji dolaze sa Bliskog ili Dalekog istoka, a videla se i razlika prema izbeglicama Romima iz Ukrajine“, ističe Mihajlović.

Takvi trendovi dovode do toga da na izborima širom Evrope pobeđuju ili sve bolje prolaze nacionalističke i populističke stranke.

„Srbija je deo toga, možda u poslednjih tridesetak godina jedan ekstremniji deo, jer je bila izložena testovima koji su pokazali tu njenu stvarnu orijentaciju.

„Onda kad je Evropa bivala izložena tim testovima videlo se da desnica prelazi onaj magični broj 13 do 15 odsto ekstremno desno orijentisanih građana“, ističe Mihajlović.

Procentni zbir glasova koje su dobili desničari u Srbiji, ne računajući SNS, kreće se oko 13 odsto.

U te `testove` ubrajaju se i ratovi devedesetih.

„Najveće pogonsko gorivo za ekstremizam na Balkanu bili su bratoubilački ratovi na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

„To je uticalo na jačanje ekstremne desnice ali i religijski zasnovanog ekstremizma“, navodi Đorić.

Najbolji odgovor na svaku vrstu ekstremizma je osvešćivanje problema, tolerancija prema različitosti i međusobno uvažavanje, za šta je potrebno još mnogo rada na političkoj kulturi na Balkanu, ističe ona.

Šta jačanje desnice znači za Vučića?

Rezultate izbora u Srbiji važno je sagledati u celosti i uzimajući u obzir lokalne prilike, smatra Džejms Ker Lindzi, profesor sa Londonske škole ekonomije.

„Lako je reći da se samo radi o tome da Srbija ide ka političkoj desnici i prihvatanju autoritarizma.

„Međutim, Vučić je istinski popularan jer završava stvari“, napominje Ker Lindzi u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„Mnogi Srbi vide poboljšanje sopstvenog životnog standarda, završavaju se veliki i važni infrastrukturni projekti, ljudima se to sviđa“, navodi on.

Istovremeno, Srbija ima „užasnu opoziciju“, koja nema pravu viziju za zemlju, dodaje.

„Njihova jedina parola je da nisu Vučić.

„Problem je što narod želi Vučića“, ističe profesor.

Vučić je na predsedničkim izborima osvojio, prema preliminarnim rezultatima, oko 59 odsto glasova, a njegova stranka je osvojila skoro polovinu mandata u Skupštini i izvesno je da će formirati Vladu.

Vučićeva stranka ima na raspolaganju nekoliko opcija za formiranje vlade.

„Srbija će morati da se opredeli kako i na koji način ide u budućnost.

„Nemam nikakve sumnje i iluzije da će se razgovarati sa svim političkim faktorima, čak i sa onima koje deluju da su najudaljeniji od nas jer nas čekaju ne laka vremena. Mesta u vladi neće biti za one koji se bave lagodnom politikom“, naglasio je Vučić u nedelju, 3. aprila.

Šta dalje?

Ono što može predstavljati ozbiljan problem za Srbiju jeste pravac u kom ide Srbija, smatra Ker Lindzi.

„Po mnogo čemu, to je pravi izazov sa kojim se Vučić suočava“, navodi on.

Srbija trpi velike pritiske širom Evrope zbog poteza prema Rusiji oko Ukrajine.

Iako se pridružila rezoluciji UN kojom se osuđuje ruska agresija, među retkim je evropskim zemljama koja Moskvi nije uvela sankcije.

„Ovo nanosi pravu štetu ugledu zemlje.

„Istovremeno, mnogi su zabrinuti da je (Vučić) previše autoritaran“, ocenjuje Ker Lindzi.

Dok predsednik Srbije mnogo radi na tome da zemlju ojača ekonomski, sada treba da se usredsredi na promenu političkog izgleda zemlje, navodi britanski profesor.

„To podrazumeva da bude otvoreniji za kritike“.

U narednom mandatu, trebalo bi da se posveti rešavanju važnih političkih tema, navodi Ker Lindzi u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„Ako želi da Srbija zaista zauzme mesto u centru Jugoistočne Evrope, on treba da preduzme zaista korake da se zemlja okrene ka Evropi i distancira od Rusije.

„Ako to ne učini, biće talac sopstvenog neuspeha“, zaključuje Ker Lindzi.

Pogledajte video: Skup u Beogradu u znak podrške Rusiji i Putinu