Izbori 2022, Srbija i Hrvatska: Od Možemo do Moramo – „zelena levica“ kao nova politička opcija regiona

Kada su u izbornoj noći objavljeni preliminarni rezultati parlamentarnih i beogradskih izbora, u štabu koalicije Moramo čula se pesma.

„Moramo ovde život da živimo zajedno, gradom da uvek hodamo ponosno, punim plućima dišemo duboko“, pevali su nasmejani predstavnici te koalicije pred kamerama.

Koalicija Moramo – čiji su nosioci Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute i Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića – prvi put je izašla na parlamentarne izbore i dobila glasove koji im obezbeđuju 12 narodnih poslanika, uz 13 odbornika u Skupštini grada Beograda.

„Smatram da je to dobar početak promena, ali i veliko priznanje za sve što smo radili“, kaže za BBC na srpskom Dobrica Veselinović, lider pokreta Ne davimo Beograd.

„Siguran sam da ćemo u narednom periodu pokazati da politika može drugačije da izgleda“, dodaje.

• Ko je stari, a ko novi zeleni u srpskoj politici
• Izbori 2022: Da li je Srbija otišla udesno i zašto
• Šta su promenili izbori u Srbiji

Koalicija koja sebe opisuje kao „zeleno-levu“ ovakav rezultat ostvarila je na izborima u kojima se Srbija „dramatično pomerila udesno“, kako je predsednik Aleksandar Vučić rekao posle ubedljive pobede i osvajanja drugog mandata.

U parlament su ušle tri desničarske opcije – Nada, Dveri i Zavetnici.

„Srbija jeste otišla udesno kada je reč o pitanjima identiteta i nacionalnim pitanjima, a Moramo je na potpuno drugoj strani i njihov rezultat iz te perspektive jeste uspeh“, kaže Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.

Na ulasku u institucije među prvima im je čestitao Tomislav Tomašević, gradonačelnik Zagreba i jedan od lidera koalicije Možemo, koja blisko sarađuje sa Moramo i Ne davimo Beograd.

Čestitam kolegama iz @MORAMO2022 na ulasku u Skupštinu Srbije, te posebno @dobrinacelnik na odličnom rezultatu u Beogradu! Rezultat pokazuje da u politici ima mjesta za drugačiji način upravljanja: odgovoran, participativan, pravedan i zelen.

— Tomislav Tomašević (@ttomasevichr) April 4, 2022

Koalicija Možemo, koja takođe zastupa „zeleno-levu“ politiku, poslednjih godina ostvarila je velike uspehe u Hrvatskoj – na parlamentarnim izborima 2020. osvojili su sedam odsto glasova, da bi godinu dana kasnije preuzeli vlast u Zagrebu.

„Mi smo nove političke snage sa drugačijim sklopom vrednosti – demokratiju ne vidimo kao prepreku u ostvarivanju političkih interesa, već kao osnovu svega“, kaže Sandra Benčić iz Možemo.

Zoran Pusić, predsednik Gradskog odbora za ljudska prava u Zagrebu, koji dugo prati politike Srbije i Hrvatske, kaže da Hrvatska ima „veliko socijaldemokratsko biračko telo“, ali koje je često razočarano tradicionalnim političkim opcijama.

„Često imaju osećaj da su svi isti – čak i oni kojima veruju prave kompromise, pa zarad kratkoročnih interesa i ostanka na vlasti pokušavaju da privuku glasove desnice.“

„Mislim da se situacija prilično dobro može oslikati i u Srbiji, nije velika razlika“, dodaje.

Pogledajte video: Kako je proteklo glasanje u dijaspori – priče iz Nemačke i Velike Britanije

Moramo: Slučaj Srbija

„Čiji grad? Naš grad“, orilo se svaki put beogradskim ulicama tokom mnogobrojnih protesta pokreta Ne davimo Beograd.

Reč je o pokretu nastalom 2014. godine, a koji je upravo na taj način postao prepoznatljiv – po skupovima protiv projekta Beograd na vodi i isticanju urbanističkih problema u glavnom gradu, nizu ekoloških protesta, pre svega zbog zagađenja vazduha u Beogradu.

Veliki protesti protiv izgradnje rudnika Rio Tinto doveli su do ujedinjenja beogradskog pokreta, sa Ekološkim ustankom – pokretom poznatim po zaustavljanju izgradnje mini-hidroelektrana na Staroj planini, i strankom Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, dugogodišnjeg gradonačelnika Šapca.

Istraživanja su u avgustu 2021. godine pokazivala da su ekološki problemi dobili politički značaj u Srbiji.

Tako je političko more Srbije pozelenelo i nastaje Moramo kao „zeleno leva opcija“.

• Tri pitanja bez odgovora o slučaju Savamala
• Rio Tinto u Srbiji – šta do sada znamo i šta piše u dokumentaciji
• Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate

Na parlamentarnim izborima osvojili su 4,62 odsto glasova, a u glavnom gradu nešto više od deset, što u praksi znači da će imati predstavnike na oba nivoa zakonodavne vlasti.

„To im donosi institucionalne pozicije, finansiranje, kao i platformu sa koje mogu dalje da grade poziciju“, smatra Spasojević.

Dobrica Veselinović je u prvom obraćanju tokom izborne noći, preliminarne rezultate nazvao „praskozorjem novog političkog doba“.

Kako navodi, reč je o novom pristupu politici koji je ljudima potreban, što se videlo i po rezultatima Možemo u Zagrebu.

„Mislim da Ne davimo Beograd i Moramo to predstavlja – ljude koji nikada do sada nisu bili na funkcijama, a godinama su se borili protiv raznih nepravdi“, ističe Veselinović.

Politikolog Spasojević smatra da se zbog rezultata Moramo ne može tvrditi da je došlo do „temeljne promene na političkoj sceni“, ali da jeste „stvoreno nešto novo“.

Zbog toga ulazak Moramo u institucije vidi kao poseban uspeh.

„Kreirali su poziciju koja do sada nije postojala – nisu nasledili Demokratsku stranku, Liberalno demokratsku partiju ili nešto slično.

„Jednostavno su napravili nešto novo i pokazali da postoji publika za tu poziciju“, ističe.

Ulazak u parlament, dodaje, znači da će ih građani „u punom smislu upoznati, jer mnogi i dalje verovatno ne znaju ko su oni i šta hoće“.

Ipak, Spasojević smatra da je pred Moramo i dosta neizvesnosti, kao i da pre svega moraju da „kreiraju jasnu ideološku poziciju“.

„Ne treba zanemariti da je reč o koaliciji tri organizacije i da je diskutabilno kako će oni raditi u institucijama i kakvi će biti njihovi odnosi – to su sve velika pitanja.“

Sandra Benčić dodaje da je uspeh Možemo posebno značajan imajući u vidu „veliku gužvu na radikalnoj desnici“ u Srbiji.

„To su stranke zakucane u prošlosti, a koje imaju podršku samo zato što (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić drži Srbiju u teškoj medijskoj blokadi.

„Ali postoji jak deo progresivne Srbije koji može bolje i koji bira budućnost, ne prošlost“, navodi poslanica koalicije Možemo u hrvatskom Saboru.

Kako kaže, Moramo će kroz borbu u parlamentu ima šansu da „pokaže šta je zelena levica“, što će im doneti „jači moment na sledećim izborima“.

Možemo: Slučaj Hrvatska

Tokom izborne kampanje za opšte izbore u Srbiji 3. aprila, u Beograd je svratila i Benčić.

„Bili smo pre mesec i nešto dana kolege i ja kako bismo dali podršku koaliciji Moramo“, navodi.

Benčić je mesto u Saboru rezervisala na parlamentarnim izborima 2020. godine, kada su predstavnici njene koalicije prvi put tamo kročili.

Među njima je tada bio i Tomislav Tomašević, koji će godinu dana kasnije ubedljivo pobediti Miroslava Škora – predstavnika desnice – u trci za gradonačelnika Zagreba.

U drugom krugu Tomašević je dobio čak 63, 87 odsto glasova, iako je koalicija Možemo osnovana tek 2019. godine.

Kako je onda došlo do tako brzog uspona?

• Šta je Zagrebu ostalo od Milana Bandića
• Milan Bandić za BBC: „Nema za mene penzije dok sam živ“
• Tomislav Tomašević za BBC: „Mnogo ljudi nam se javilo da smo im probudili nadu i optimizam“
• Tri decenije od dana kada je Hrvatska odlučila da napušta Jugoslaviju

Pusić jedan od razloga za to vidi u razočaranosti birača.

Kako navodi, Socijaldemokratska partija (SDP) – iz čijih redova dolazi Zoran Milanović, predsednik Hrvatske – često je gubila izbore, iako Hrvatska ima birače koji mogu za njih da glasaju.

Zašto to onda nisu radili?

Zato što je SDP, smatra Pusić, svaki put neposredno pred izbore pokušavala da privuče glasove sa desnice, često i ekstremne.

„Dakle, oni nisu gubili od Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) – iz čijih redova dolazi Andrej Plenković, premijer Hrvatske – nego od vlastitih birača koji su bili razočarani, pa su tokom izbornog dana ostali kod kuće.“

Upravo je to jedan od razloga popularnosti novih pokreta poput Možemo i Moramo, smatra Pusić.

„Političarima ostanak na vlasti bude važnije od principa zbog kojih su ljudi glasali za njih i upravo zbog toga birači sledeći put na izborima ostanu kod kuće“, smatra.

Međutim, Pusić navodi da je na lokalne izbore u Zagrebu 2021. godine uticalo još nešto – smrt Milana Bandića, dugogodišnjeg gradonačelnika.

Bandić je na čelu hrvatske prestonice bio od 2005. do 2021. godine, kada je preminuo.

„Bio je populista i privukao bi mnoge glasače da je bio tu, tako da je teško reći kako bi ti izbori u tom slučaju izgledali“, smatra Pusić.

On ističe da je period Bandićeve vlasti bio na sve lošijem glasu zbog brojnih afera, tako da je glas za Možemo ujedno bio i „antikorupcijski glas“.

„Sve je to animiralo ljude da izađu na izbore“, ističe.

I Spasojević kao jedan od razloga uspeha Možemo vidi u „dugotrajnoj krizi socijaldemokrata“, a ističe i da u Srbiji postoji „kriza tradicionalnih opozicionih partija“.

„Doduše, koalicija Možemo se oslonila na prethodni talas, kad se pojavio Živi zid pojavio, tako da im je na neki način bio pripremljen teren, ali su ga mnogo bolje iskoristili od njih“, navodi.

Živi zid je populistička politička stranka u Hrvatskoj, koja je veliku pažnju stekla na predsedničkim izborima 2014. godine.

Tada je Ivan Velibor Sinčić, njihov kandidat za predsednika, završio treći, odmah iza Iva Josipovića i Kolinde Grabar Kitarović, koja je odnela pobedu u drugom krugu.

Živi zid danas nema značajnu političku podršku u Hrvatskoj.

Pogledajte video: Kako je novi predsednik Čilea doneo slavu jednom hrvatskom ostrvu

Kakvi su dometi Možemo i Moramo

Eho beogradskih izbora ne jenjava ni nekoliko dana po zatvaranja birališta.

Opozicija je u prvi mah verovala da ima većinu za smenu vladajuće koalicije Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS), optužujući ih za brojne nepravilnosti prilikom glasanja.

Prema rezultatima Gradske izborne komisije, SNS ima 48 mandata u Skupštini grada, a SPS osam, što bi im u teoriji bilo dovoljno za minimalnih 56 odbornika.

Ta tesna većina donela bi im vlast u Skupštini Beograda, koja ima 110 odbornika – a od kojih će biti i 13 ljudi iz Moramo.

• Ko je ko na beogradskim izborima i ko bi mogao da bude gradonačelnik
• „Ide glas“: Prvi put sa mladima na izbore u Srbiji
• Mogu li lekari da izleče srpsku politiku

Veselinović kaže da je „pun energije i optimizma“ po pitanju političke budućnosti.

„Mnogi su mislili da promene u Zagrebu nisu moguće, pa su kolege iz Možemo pokazale suprotno“, ističe.

„Znam da ćemo tek da rastemo i zajedno sa građanima da menjamo prioritete u politici – tek ćemo u narednom periodu krenuti da radimo i gradimo bolju budućnost za sve“, dodaje.

Spasojević smatra da i Možemo i Moramo „sigurno da mogu“ doneti promene.

„U Hrvatskoj se ta promena i desila“, ističe.

„Čak i da na sledećim izborima oni upadnu u krizu, napravili su ogroman rezultat i ta pobeda u Zagrebu je zaista bila veličanstvena“, dodaje.

Kada je reč o koaliciji Moramo, kaže, ovo je početak neke nove pozicije.

„Ali mnogo je lakše strankama koje su u parlamentu da u parlamentu i ostanu.

„Videćemo koliko će rasti – ima tu dosta šansi, ali i dilema, tako da će svakako biti zanimljivo u narednim mesecima.“

Sandra Benčić se za to vreme sprema za dalju saradnju Moramo i Možemo.

Kako navodi, njihove dve političke opcije predstavljaju „transformaciju iz dugotrajnog perioda političke i društvene stagnacije u Hrvatskoj i Srbiji, a kojima su se političke elite protivile“.

„Sarađujemo, razmenjujemo priznanja, iskustva i međusobno šaljemo političku podršku, već vidim da će ta saradnja ubuduće biti još veća i na parlamentarnom nivou.

„I mi i oni smo sada parlamentarne stranke“, ističe.

Pogledajte video: Sve što niste mogli da vidite u izbornoj noći

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]