Džo Bajden je jedini čovek koji stoji između Donalda Trampa i njegovog novog četvorogodišnjeg mandata u Beloj kući.
Bivši potpredsednik iz vremena Baraka Obame formalno je izabran za kandidata Demokratske stranke na novembarskim predsedničkim izborima.
Za njegove pristalice, on je stručnjak za inostranu politiku sa višedecenijskim iskustvom u Vašingtonu, elokventni javni govornik sa pitkim šarmom koji ume da dotakne običnog građanina i čovek koji je hrabro prošao kroz strašne lične tragedije.
- Bajden se slučajno „kandidovao“ za predsednika Amerike
- Sve o optužbama protiv Džoa Bajdena za seksualni napad
- Hilari Klinton ne ulazi u trku za predsednika
Za kritičare, on je figura iz vrha establišmenta sklona gafovima od kojima vam se diže kosa na glavi (i koji ima zabrinjavajuću sklonost ka njuškanju ženske kose).
Poseduje li on ono što je potrebno da se Tramp izbaci iz Bele kuće?
Brzi govornik
Bajdenu nije strano učestvovanje u predizbornim kampanjama – njegova vašingtonska karijera počela je u američkom Senatu 1973. godine, a prva predsednička kampanja datira iz 1987. godine.
Istovremeno je veoma prirodan u privlačenju glasača i „tempirana bomba“, uvek samo jednu rečenicu udaljen od potpune katastrofe.
Kad se zaneo govoreći pred masom, to je okončalo njegovu prvu predsedničku kampanju (ovo mu je treća) pre nego što je ona i počela.
Na mitinzima je tada počeo da tvrdi: „Moji preci su radili u rudnicima uglja severoistočne Pensilvanije“ i da je besan što nikad nisu dobili priliku u životu koju su zaslužili.
Ali niko od njegovih predaka nije bio rudar – tu rečenicu ukrao je (baš kao i nekoliko drugih) iz govora britanskog političara Nila Kinoka, čiji su rođaci stvarno bili rudari.
- Džon Bolton: Deset najbombastičnijih tvrdnji iz njegove knjige o Donaldu Trampu
- Tramp optužio Gugl za pristrasnost
- Fejsbuk i Tviter stroži prema Trampovim objavama
I to je bila samo prva od mnogih slavnih „Džoovih bombi“.
Hvaleći se o sopsvenom političkom iskustvu 2012. godine, rekao je zbunjenoj masi:
„Narode, mogu da vam kažem da sam poznavao osam predsednika, trojicu od njih intimno“, slučajno sugerišući da je imao seks s njima umesto da su samo bili bliski prijatelji.
Kao potpredsednik u vreme Obame, 2009. godine je uznemirio ljude rekavši im da postoji „trideset odsto šanse da ćemo uraditi sve pogrešno“ što se tiče ekonomije.
I možda je imao sreće što je bio odabran za desnu ruku prvog crnačkog predsednika pošto ga je bizarno opisao kao „prvog mejnstrim Afroamerikanca koji je artikulisan, bistar, čist i lep momak.“
Uprkos tom komentaru, Bajdenova podrška među crnim glasačima bila je veoma visoka u aktuelnoj predsedničkoj kampanji, ali njegovo nedavno pojavljivanje u emisiji crnog radio voditelja Charlamagne Tha God brzo se pretvorilo u katastrofu kad je ustvrdio:
„Ukoliko imate problem da shvatite da li ste za mene ili za Trampa, onda niste crnac.“
Samo ta jedna rečenica izazvala je pravu medijsku buru, a njegov tim očajnički je morao da pokuša da izvadi fleke zbog očigledne ideje da glasove Afroamerikanaca uzima zdravo za gotovo.
Lako je videti zašto je novinar NY Magazina prošle godine napisao da se „čini da su Bajdenove govorničke improvizacije nešto što čitava njegova kampanja želi da spreči po svaku cenu.“
Veteran putujućih kampanja
Ali postoji i pozitivna strana njegovih govorničkih veština – u svetu robotskih političara koji ispaljuju pažljivo osmišljene zvučne floskule, on deluje kao stvarna osoba od krvi i mesa.
On kaže da zbog uspomene na mucanje iz detinjstva ne voli da čita sa idiota i da više voli da govori napamet, iz srca.
Bajden je sposoban da improvizovanim govorom pretvori miting američkih radnika u pomahnitalu svetkovinu i da se baci u masu posle toga – rukujući se, tapšući po leđima i praveći selfije kao nekakva sedokosa rok zvezda.
„On ih sve okupi u jedan veliki zagrljaj, verbalno, a ponekad i fizički“, rekao je za časopis Njujorker bivši američki državni sekretar i predsednički kandidat Džon Keri.
„Ništa od toga nije pretvaranje.“
Ali tačno u kolikoj meri ume da bude da nežan i prisan u međuvremenu je postalo problem.
- Tramplomatija – šta se krije iza nove američke strategije prema Kini
- Spajk Li: „Demonstranti nisu prosto rođeni besni“
- Zašto se Trampova nećaka obrušila na američkog predsednika
Optužbe
Prošle godine je osam žena izašlo u javnost i optužilo Bajdena za neprimereno pipkanje, grljenje ili ljubljenje.
Američki informativni kanali puštali su iznova snimke njegovog suviše prisnog pristupa prilikom pozdravljanja sa ženama na javnim događanjima – što ponekad, čini se, uključuje njuškanje njihove kose.
Kao odgovor na to, Bajden je obećao da će „više povesti računa“ u budućim interakcijama.
Međutim, u martu ove godine, Tara Rid je navela da ju je on silom pritisnuo uza zid i seksualno napastvovao pre 30 godina, dok je radila kao asistentkinja i bila deo osoblja njegove kancelarije.
Bajden je negirao tu tvrdnju, a iz njegovog štaba izdali su saopštenje u kojem tvrde: „To se apsolutno nije desilo.“
Demokrate koje brane pretendenta na predsedničku poziciju naglasiće i da je više od deset žena javno optužilo predsednika Trampa za razne incidente seksualnog napastvovanja.
Ali da li uopšte možete da svedete takvu vrstu incidenta na puku igru brojki i nadgornjavanja?
Otkako je „eksplodirao“ pokret #MeToo, demokrate – uključujući Bajdena – insistiraju na tome da društvo mora da veruje ženama i od svakog pokušaja da se ublaže optužbe protiv njega mnogim aktivistima biva neprijatno.
I have lost everything my job, my housing and my reputation I have been called every vile name imaginable & presented as a monster by the media for daring to speak about Joe Biden and what happened in 1993.
I have lost all that & more but I am free. pic.twitter.com/evmsmyvgqw— taratweets (Alexandra Tara Reade) (@ReadeAlexandra) June 1, 2020
U jednom skorašnjem televizijskom intervjuu, Rid je rekla: „Njegovi surogati na društvenim mrežama govore strašne stvari o meni i direktno upućene meni.“
„On sam to nije radio, ali postoji određena doza licemerja kad kampanja kaže da je potpuno bezbedna – jer nije bila bezbedna.“
Bajdenov štab je negirao tu tvrdnju.
Izbegavanje istih grešaka
Iako je u prošlosti bio problematičan, Bajdenove pristalice se nadaju da će njegov stil – manje udaljen i rezervisan, topliji u kontaktima sa običnim ljudima – sprečiti da upadne u istu zamku kao mnogi pređašnji demokratski predsednički kandidati.
On ima ogromno iskustvo u Vašingtonu – proveo je više od tri decenije u Senatu i osam godina kao Obamin potpredsednik – ali ova vrsta pozamašnog CV-ja nije uvek od pomoći.
- Tramp protiv društvenih mreža: „Rat“ koji se zahuktava
- Tviter prvi put označio Trampov post upozorenjem za proveru informacija
- Tramplomatija – šta se krije iza nove američke strategije prema Kini
Al Gor (osam godina u Predstavničkom domu, osam godina u Senatu, osam godina kao potpredsednik), Džon Keri (28 godina u Senatu) i Hilari Klinton (osam godina kao Prva dama, osam godina u Senatu) nisu uspeli da pobede manje iskusne republikanske kandidate u skorašnjim predsedničkim trkama.
Bajdenovi simpatizeri se nadaju da njegov prizemniji karakter znači da ga neće snaći ista sudbina.
Amerikanci su više puta pokazali da su skloni glasanju za kandidata koji tvrdi da nije vašingtonski insajder, već da umesto toga ide u Belu kuću da bi protresao politički establišment.
A to je gotovo nemoguće tvrditi za Bajdena, pošto je proveo skoro 50 godina u samom vrhu politike.
A njegov dugi istorijat mogao bi da se iskoristi protiv njega samog.
Dugi istorijat
Bajden je učestvovao u svakom krupnom političkom događaju u poslednjih nekoliko decenija ili se makar izjašnjavao o njemu, a te odluke možda neće izgledati povoljno u sadašnjoj političkoj klimi.
Sedamdesetih je stao uz južnjačke segregacioniste koji su se protivili praksi vožnje dece autobusom u škole u drugim kvartovima da bi se rasno integrisale državne škole.
Ovo je uporno korišćeno protiv njega u napadima tokom ove kampanje.
- Nije lako biti prvi čovek Amerike – predsednici i mentalno zdravlje
- Koje zemlje vole najviše Trampa, a koje najmanje i gde je Srbija
Republikanci ističu kako je Robert Gejts, Obamin ministar odbrane, izjavio da je Bajdena „nemoguće ne voleti“, ali da je „grešio u vezi sa skoro svakim krupnim pitanjem inostranih poslova i nacionalne bezbednosti u protekle četiri decenije.“
Demokratski kandidat može da očekuje još mnogo ovoga kako se kampanja bude zahuktavala.
Porodična tragedija
Nažalost, jedan od razloga zašto Bajden deluje manje udaljeno od većine političara jeste zato što je na vlastitoj koži osetio jednu stvar koja se tiče svih nas – smrt.
Dok se pripremao da položi zakletvu, nedugo nakon što je pobedio na prvim izborima za Senat, njegova supruga Nejlija i ćerka Naomi poginule su u saobraćajnoj nesreći u kojoj su povređena i njegova dva sina Bo i Hanter.
Bo je kasnije, 2015. godine, umro od tumora na mozgu, u 46. godini.
Zbog toga što je izgubio toliko dragih ljudi tako mlad, mnogi Amerikanci saosećaju sa Bajdenom – uprkos njegovoj političkoj moći i bogatstvu, i njega dotiču isti životni užasi sa kojima se i sami susreću.
Ali deo njegove porodične priče veoma je drugačiji, onaj koji se tiče njegovog drugog sina Hantera.
Moć, korupcija i laži?
Hanter je postao pravnik i lobista pre nego što se njegov privatni život otrgao kontroli.
Njegova prva žena navela je u zahtevu za razvod da je koristio droge, alkohol i posećivao striptiz klubove i da je izbačen iz rezervnih snaga američke mornarice pošto je bio pozitivan na kokain.
- Džonson, Klinton, Tramp (i Nikson): Svi članovi „ozloglašenog“ kluba
- Džordž Buš stariji – poslednji predsednik „najveće američke generacije“
On je priznao časopisu Njujorker da je jednom dobio na poklon dijamant od kineskog energetskog tajkuna, kog su kasnije istraživale pekinške vlasti zbog optužbi za korupciju.
Sve javniji način na koji Hanter kombinuje privatni život (prošle godine se oženio sa drugom ženom, nedelju dana nakon što ju je upoznao) sa zarađivanjem velike sume novca doneo je negativne napise u novinama o ocu.
Mnogi Amerikanci mogu da saosećaju sa nekim ko je imao problema za zavisnošću, ali činjenica da je za to vreme bio na veoma dobro plaćenim položajima ističe koliko drugačiji život može da bude za pripadnike političke elite kao što su Bajdenovi.
Opoziv
Jedan tako dobro plaćeni posao bio je u Ukrajini, što je dovelo do toga da predsednik Tramp izvrši pritisak na predsednika ove zemlje da pokrene istragu protiv Hantera zbog navoda o korupciji.
Taj telefonski poziv doveo je do skorašnjeg pokretanja inicijative za Trampov opoziv i (neuspeli) pokušaj da se skine za funkcije, što je bila politička zbrka zbog koje Bajden verovatno žali što je u nju uopšte bio umešan.
Inostrani poslovi
Inostrani skandal posebno je štetan po Bajdena, jer je jedna od njegovih jačih strana diplomatsko iskustvo. Prethodno je bio predsedavajući Odbora Senata za inostrane odnose i hvalio se da je „upoznao svakog velikog svetskog lidera u poslednjih 45 godina“.
Iako ovo umiruje glasače i stvara sliku da ima dovoljno iskustva da bude predsednik, teško je predvideti kako će njegov istorijat u ovoj oblasti zapravo proći kod njih.
Kao i većina njegovih političkih aktivnosti, i ono se može opisati kao umereno.
Glasao je protiv Zalivskog rata 1991. godine, potom za invaziju na Irak 2003. godine, ali je postao kritičar američkog učešća tamo.
Prirodno oprezan, savetovao je Obamu protiv pokretanja napada specijalnih snaga u kom je ubijen Osama Bin Laden.
Da ironija bude veća, čini se da lider Al Kaide nije imao neko posebno veliko mišljenje o samom Bajdenu.
Dokumenti do kojih je došla i objavila CIA otkrivaju da je Bin Laden naredio njegovim ubicama da napadnu Obamu, ali ne i tadašnjeg potpredsednika, jer je smatrao da je „Bajden potpuno nespreman za tu ulogu, što će odvesti SAD u krizu.“
Bajdenovi stavovi nemaju prođu kod mnogih mladih aktivista Demokratske stranke, kojima se više dopadaju izraziti antiratni stavovi političara kao što su Berni Sanders ili Elizabet Voren.
Istovremeno, on je suviše miroljubiv za mnoge Amerikance koji su se radovali atentatu dronom predsednika Trampa na iranskog generala Kasema Sulejmanija u januaru.
Veći deo njegovog političkog programa sledi istu liniju, za koju je malo verovatno da će zapaliti mnoge demokratske aktiviste, ali je dovoljno umerena, nada se on, da dopre do neopredeljenih glasača.
A u novembru ljudi ne moraju da idu na glasačke mesta zažareno, samo da glasaju za njega.
Sve ili ništa
U istraživanjima javnog mnjenja, Bajden je u trci za Belu kuću konstantno na oko deset procenata iza predsednika Trampa, ali izbori u novembru su još daleko, a svakako još predstoje mnoge gorke bitke.
Dva kandidata su se već sukobila oko podrške protestima zbog policijskog nasilja nad crnim Amerikancima i vladine reakcije na pandemiju korona virusa.
Čak su i maske za lice postale političko pitanje, sa Bajdenom koji se često trudi da bude viđen kako je nosi, dok je Tramp zauzeo suprotan stav.
Ali pored ponekad sitničavog prepucavanja i pokušaja spasavanje imidža političke kampanje, ovde su ulozi mnogo veći.
Ukoliko Bajden pobedi, biće to kruna jedne duge i uzbudljive političke karijere.
Ako izgubi, to će dati još četiri godine čoveku za kog on misli da je „potpuno, temeljno nekvalifikovan da bude predsednik Sjedinjenih Američkih Država“ – neko kome prosto „ne može da se veruje“.
Pre nekoliko godina, razmišljajući o tome da li da uđe u predsedničku trku 2016. godine, Bajden je izjavio: „Mogu da umrem kao srećan čovek što nisam bio predsednik.“
To više nije slučaj.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
