Dan pošto je kosovska predsednica Vjosa Osmani za 18. decembar raspisala vanredne izbore za gradonačelnike četiri opštine na severu Kosova, Srpska lista, koja je do sada imala većinu, saopštila je da njeni predstavnici neće učestvovati.
Ova lista ubedljivo je osvajala većinu glasova u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom – Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku na prethodnim izborima, a njeni predstavnici blisko sarađuju sa vlastima u Beogradu.
„Srpska lista neće uzeti učešće na ovim izborima, kao ni građani koji podržavaju našu stranku, a kojih je više od 95 odsto na ovim prostorima“, piše u saopštenju ove stranke.
Odluka ove političke partije poslednja je u nizu izjava predstavnika partija kosovskih Srba, od kojih su neke zatražile odlaganje izbora.
Dok na severu Kosova vlada i neizvesnost oko toga kako će izbori biti organizovani bez podrške Srba, za mnoge građane, ova tema nije prioritet – mnogo važnija im je bezbednost.
„Iako možda ne zvuči 18. decembar daleko, nama jeste, jer je svaki dan jako dug i potencijal za eskalaciju svakog dana postoji“, kaže Milica Rakić Andrić iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa za BBC na srpskom.
- Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba
- Izbori na severu Kosova raspisani za 18. decembar
- Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“
Kosovska predsednica Vjosa Osmani raspisala je vanredne izbore za na severu Kosova, pošto su gradonačelnici iz redova Srpske liste, odbornici, poslanici u Skupštini Kosova, sudije, tužioci i pripadnici Kosovske policije regiona sever podneli ostavke 5. novembra.
Predstavnici Srba odlučili su da napuste kosovske institucije jer je Vlada Kosova uvela opomene i najavila kazne od 150 evra za sve koji ne žele da promene srpske registarske oznake za gradove na Kosovu u one sa oznakama Republike Kosovo.
Bezbednost pre izbora
Izbori su ljudima u Severnoj Mitrovici trenutno „nebitna stvar“, jer imaju mnogo hitnijih i ozbiljnijih problema, kaže Rakić Andrić.
„Izbori su za nas ‘selo gori, a baba se češlja’ tema, ne mogu da jednostavnije od toga kažem“, opisuje ona.
Trenutno na severu Kosova nema policije i saobraćajnih patrola, a obustavljen je rad na većini predmeta za koje su u sudovima bile zadužene sudije Srbi.
„Bile su tuče u Leposaviću – nemate koga da pozovete da obustavi te vrste incidenata, ogrebe vam neko auto – isto“, kaže ona.
Specijalne jedinice kosovske policije su u blizini prelaza između Kosova i Srbije, Jarinje i Brnjak.
I dalje rade jedino vatrogasci i čuvari u zatvorima, ali i oni su najavili ostavke.
Ljudi su svesni, dodaje Rakić Andrić, da svakog trenutka može da dođe do „neprimerenog kontakta“ nekog iz srpske zajednice i kosovske policije i da to izazove ozbiljne sukobe.
„To su za nas mnogo ozbiljniji problem, nego to da li će i ko izaći na izbore, jer nismo sigurni da možemo da doguramo do 18. decembra bez dodatnih eskalacija“, kaže Rakić Andrić.
U gradu i dalje rade komunalne službe, pošta i organizuju se kulturne manifestacije, koje su „u okviru srpskog sistema“.
„Izbori bez Srba osuđeni na propast“
Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije saopštila je da „jednostranom odlukom o održavanju nekakvih vanrednih izbora u četiri srpske opštine na severu Kosova i to uoči velike slave Svetog Nikole, vlasti u Prištini nastavljaju da nad Srbima sprovode pravno i institucionalno nasilje“.
Time se krši, između ostalog, i tačka 11 Briselskog sporazuma, saopštili su.
Ta tačka predviđa da se opštinski izbori u severnim opštinama 2013. organizuju uz posredovanje OEBS-a u skladu sa kosovskim zakonom i međunarodnim standardima.
„Izbori za srpske opštine, bez Srba i srpskog naroda, nemaju nikakvog smisla i kao takvi osuđeni su na propast.
„Nikakvim ucenama i pretnjama neće Priština uspeti da zaplaši Srbe koji su napustili prištinske institucije, jasno poručivši da je jedini put za povratak formiranje Zajednice srpskih opština i ukidanje protivpravnih i jednostranih odluka o tablicama“, dodaje se u saopštenju ove kancelarije.
Dok je Srpska lista već odlučila da na izborima neće učestvovati, ni predstavnici ostalih srpskih stranaka nisu preterano radi da izađu na izbore.
„O tome da li ćemo izaći na te izbore zavisi od mnogo okolnosti.
„Za nas Srbe zavisi od raspoloženja u našoj zajednici, pa i od stavova zvaničnog Beograda“, rekao je predsednik Partije kosovskih Srba Aleksandar Jablanović, prenosi Radio KiM.
Sličnu poruku je imao i Nenad Rašić, lider Progresivno demokratske stranke, zatraživši odlaganje.
Šta su sve izazovi za održavanje izbora?
Predsednica Kosova Vjosa Osmani najavila je da će se obratiti međunarodnim partnerima sa zahtevom za praćenje izbora i što veće međunarodno učešće u ovom izbornom procesu.
Naglasila je da će bezbednosne institucije preduzeti sve mere kako bi se građani, bez obzira na etničku pripadnost, osećali zaštićeno, sigurno i ostvarili ustavna prava glasa.
„Zadužuje se CIK da preduzme sve neophodne radnje za organizovanje i održavanje izbora za gradonačelnika opština: Severna Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan, u skladu sa ovom odlukom i zakonom na snazi“, navedeno je u odluci predsednice Kosova.
Međutim, bez povratka Srba u institucije na severu Kosova biće veoma teško održati izbore, objašnjava Milica Rakić Andrić.
Pitanja je nekoliko, kaže ona: ko će da obezbeđuje izbore, ako nema policajaca i ko će da ih organizuje, imajući u vidu da su i predstavnici opštinskih izbornih komisija podneli ostavke.
Nije jasno ni gde bi se održavali izbori, jer su birališta do sada uglavnom bila u srpskim školama i institucijama koje rade pod ingerencijom Beograda.
Raspisivanje izbora, a da nema indicija da će na njima učestvovati Srbi, pogrešan je korak Vjose Osmani, smatra Nedžmedin Spahiu, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Prištini.
On kaže da bi na izborima Priština potrošila „pola miliona evra budžeta Kosova za nešto što je osuđeno na propast“.
„Ukoliko želi da opštine sa srpskom većinom vode nesrbi, Albanci ili bilo ko drugi, nema potrebe da se za to ide na izbore“, kaže Spahiu za BBC na srpskom.
Da li će se izbori uopšte održati i dalje je pod znakom pitanja, dodaje.
Sličnog je stava i Rakić Andrić.
„Ako Srbi ne izađu, a to je preko 90 odsto glasača upisanih u birački spisak (…) na šta će onda da liči taj izborni proces.
„Ja mislim da će doći do odlaganja izbora“, kaže Rakić Andrić.
Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
