Izbori u Americi 2024: Ko je Kamala Haris, prva žena potpredsednica SAD i hoće li zameniti Bajdena u trci za predsednika

Posle povlačenja Džozefa Bajdena iz predsedničke trke, sada je u prvi plan izbila 59-godišnja Kamala Haris, prva žena potpredsednica Amerike.

Pojedine istaknute demokrate, poput Gevina Njusoma, guvernera koji se takođe pominje kao mogući kandidat Demokratske stranke, već su joj dali podršku.

Skorašnje ankete pokazuju da bi Haris mogla da bolje nego Bajden na izborima protiv Donalda Trampa, republikanskog kandidata, mada bi se suočila sa veoma tesnom trkom.

Anketa urađena za CNN objavljena 2. jula pokazala je da ako bi se Haris kandidovala za predsednicu, 45 odsto glasača bi podržalo nju, a 47 odsto bi glasalo za Trampa.

• Bajden odustao od izbora za predsednika SAD
• Ko može da zameni Bajdena kao demokratskog predsedničkog kandidata
• Koliko je teško ženama u američkoj politici

Ako Kamala Haris dobije podršku da bude kandidat Demokratske stranke i pobedi Donalda Trampa na izborima, postala bi prva žena predsednik u istoriji SAD.

Ali to ne bi bilo prvi put da ima predsednička ovlašćenja.

Još 2021. godine, kada je Bajden stavljen pod anesteziju za rutinsku kolonoskopiju, Haris jedržala poluge vlast u rukama čitavih 85 minuta.

Tokom’te ‘vladavine’, Haris je obavljala predsedničke dužnosti iz kancelarije u zapadnom krilu Bele kuće.

U to vreme, sekretar za štampu Bele kuće Džen Psaki rekla je da prenos ovlašćenja u takvim okolnostima nije bez presedana i da je deo procesa utvrđenog u Ustavu SAD.

„U slučaju razrešenja predsednika sa funkcije ili njegove smrti ili ostavke, potpredsednik postaje predsednik“, piše u Ustavu SAD.

Privremena tranzicija vlasti je detaljno opisana u trećem odeljku amandmana, koja je sačinjena posle ubistva predsednika Džona Kenedija 1963. godine.

Mešutim, dok se demokrate okupljaju oko Kamale Haris, potrebno je mnogo toga da se desi pre nego što ona bude formalno izabrana za kandidata stranke za novembarske izbore.

Na predizborima u stranci, Bajden je već osvojio 3.896 delegata – mnogo više nego što mu je bilo potrebno da obezbedi nominaciju Demokratske stranke.

Ali sada kada je odustao od izbora, oni više nisu u obavezi da ga podrže na konvenciji stranke u avgustu u Čikagu, već mogu da podrže nekog drugog.

Ako se Demokratska stranka do tada ne okupi oko novog kandidata, to bi moglo da znači da će prvi put od 1968. godine konvencija biti otvorena i neizvesna.

Da bi obezbedio partijsku nominaciju, kandidatu je potrebno 1.976 glasova delegata.

„Ovo je svet žena“

Razne poznate ličnosti, glumice i pevačice, već su javno izrazile podršku Kamali Haris.

Glumica Džejmi Li Kertis opisala je Haris kao „proverenu i ženu kojoj se veruje“.

„Žestoki je zagovornik ženskih prava i obojenih ljudi“, napisala je glumica i dodala da je poruka Kamale Haris „poruka nade i jedinstva za Ameriku u njeno vreme velike nacionalne podele“

Pevačica Keti Peri objavila je video poruku na Instagramu u kojoj peva „Ovo je svet žena i treba da si srećna što živiš u njemu“.

Oskarovka i pevačica Barbra Strejsend na društvenoj mreži Iks pohvalila je Bajdena:

„Bajden će ući u istoriju kao čovek koji je postigao značajna dostignuća u četvorogodišnjem mandatu.

„Trebalo bi da budemo zahvalni što je on podržavao našu demokratiju“, napisala je.

Kako je Kamala Haris dospela u politiku?

Kamala Haris je ušla u istoriju na predsedničkim izborima 2020. kada je postala prva žena, prva crnkinja i prva Azijatkinja potpredsednica SAD.

U novembru 2021. na vlasti je kao vršilac dužnosti predsednika provela 75 minuta dok je Bajden prošao lekarski pregled.

Rođena je u Ouklendu, u saveznoj državi Kaliforniji, od dvoje roditelja imigranata – majke Indijke i oca sa Jamajke.

Posle razvoda roditelja, Kamalu Haris je prevashodno odgojila njena samohrana majka, Šjamala Gopalan Haris, istraživačica raka i aktivistkinja borbe za građanska prava.

Kamala Haris kaže da je njena majka prihvatila crnu kulturu Ouklenda, uvevši u nju dve ćerke – Kamalu i njenu mlađu sestru Maju.

„Moja majka je bila savršeno svesna da odgaja dve crne ćerke“, napisala je ona u autobiografiji Istine koje nosimo.

„Ona je znala da će njena nova domovina doživeti Maju i mene kao crne devojke i čvrsto je rešila da se postara da izrastemo u samouverene, ponosne crnkinje.“

• Kako biti antirasista
• Važi li zakon i za policajce: „Neverovatno koliko im sudovi gledaju kroz prste“

Haris je pohađala Univerzitet Hauard, jednom od najeminentnijih istorijski crnih koledža, koji je opisala kao jedno od najformativnijih iskustava u njenom životu.

Tamo se zainteresovala za politička pitanja poput aparthejda u Južnoj Africi i rasnih odnosa u Americi.

Posle četiri godine provedenih na Hauardu, Haris je stekla diplomu iz prava na Kalifornijskom univerzitetu u Hejstingsu i započela karijeru u kancelariji Okružnog javnog tužioca u Alamedi.

Radila je u raznim kancelarijama okružnih tužilaštava u Kaliforniji, a 2010. je izabrana za državnog tužioca ove američke države.

Šest godina kasnije izabrana je i za američkog senatora Kalifornije.

Haris je 2020. bila u kampanji za nominaciju za predsedničkog kandidata demokrata, ali je odustala od trke u ranoj fazi.

Međutim, Džozef Bajden ju je, pošto je nominovan, odabrao da zajedno učestvuju u izborima.

„Kamala je pametna, čvrsta, iskusna, dokazani borac“, rekao je Bajden.

Zajedno su pobedili dotadašnjeg predsednika Donalda Trampa i potpredsednika Majka Pensa.

Identitet Kamale Haris kao žene i nebele osobe možda je odigrao važnu ulogu u njihovoj pobedi, jer je njihov listić osvojio 90 odsto glasova među crnkinjama.

Šta je Kamala Haris uradila kao potpredsednica?

Pored toga što je potpredsednica Sjedinjenih Država, Kamala Haris je takođe predsednica američkog Senata i ima odlučujući glas kada su glasovi o zakonima izjednačeni.

Ona je postavila rekord koristeći to pravo 32 puta – više nego bilo koja druga potpredsednica u istoriji SAD.

Bajden je o njenoj ulozi rekao: „Kamala će biti poslednji glas u prostoriji, dovodeći u pitanje pretpostavke i postavljati teška pitanja.“

Stekla je visok ugled obilazeći zemlju od 2022. nadalje kako bi branila reproduktivna prava pošto je Vrhovni sud ukinuo pravo na abortus iz procesa Rou protiv Vejda.

Presuda iz 1973. učinila je abortus pravom širom Amerike..

Međutim, njen rejting kao potpredsednice bio je nizak tokom obavljanja ove funkcije, sa 51 odsto Amerikanaca koji nisu zadovoljni njenim učinkom i svega 37 odsto koji odobrana, prema anketama koje je sproveo sajt FiveThirtyEight.

Specijalna BBC dopisnica iz SAD Keti Kej kaže da je to verovatno zato što joj je Bajden kao glavni zadatak na mestu potpredsednice poverio smanjenje imigracije preko južne američke granice i da ona uglavnom nije uspela da reši taj problem.

Istorijat odnosa prema kriminalu i policiji

Kandidatura Kamale Haris za predsedničke izbore 2020. dovela je njena dostignuća kao glavne kalifornijske tužiteljke u žižu javnosti.

Uprkos levičarskim sklonostima po pitanjima gej braka i smrtne kazne, doživljavala je stalne napade od naprednjaka zato što nije dovoljno napredna i bila predmet izuzetno oštre uredničke reči profesorke prava sa Univerziteta u San Francisku Lare Bazelon.

Objavivši taj tekst na samom početku kampanje Kamale Haris, Bazelon je napisala da je Haris uglavnom izbegavala da učestvuje u borbi naprednih snaga po pitanjima kao što su reforma policije, reforma zakona o drogama i nepravedne presude.

Kao samoproklamovana „napredna tužiteljka“, ona je pokušala da istakne levičarskije delove sopstvenog nasleđa.

To su zahtev da neki agenti kalifornijskog ministarstva pravde nose telesne kamere, činjenica da je to bila prva državna agencija koja ih je usvojila i pokretanje baze podataka koja je omogućila javni pristup kriminalističkoj statistici – ali i dalje nije uspela da stekne podršku.

„Kamala je pandur“ postao je uobičajeni refren tokom njene kampanje, upropastivši njene napore za pridobijanje liberalnije demokratske baze tokom unutarpartijskih izbora za predsedničkog kandidata.

U televizijskim emisijama ona je pozivala na promene policijske prakse širom SAD-a, na Iksu je pozivala na hapšenje policajaca koji su ubili Brionu Tejlor, 26-godišnju Afro-Amerikanku iz Kentakija, a često je govorila i o potrebi da se razobliči sistemski rasizam.

Haris je često izjavljivala da je njen identitet čini jedinstveno spremnom da predstavlja one sa margina.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]