Američka potpredsednica Kamala Haris vozi se na talasu povoljnih rezultata anketa i energičnih mitinga otkako je postala kandidatkinja Demokratske stranke za predsednicu.

Ali mimo dobrih vibracija, kakvo je njeno stanovište po pitanjima koja su važna za Amerikance?

Iako tek treba da objavi sveobuhvatnu platformu, vreme koje je provela kao kalifornijska senatorka i pravobraniteljka, njena kandidatura za predsednicu iz 2020. godine i naknadna uloga u Beloj kući daju nagoveštaje o njenim stavovima po velikom broju političkih pitanja.

Tokom godina, neki od njenih stavova su se menjali, a čak i ljudi bliski njoj priznaju da je ponekad imala problema da definiše samu sebe.

Ali prihvativši kandidaturu na konvenciji Demokratske stranke u Čikagu, uložila je veliki trud da vlastitu viziju za Ameriku suprotstavi republikanskom protivniku Donaldu Trampu.

Evo njenih stavova po ključnim pitanjima.

Ekonomija

Kao senatorka, Haris je zagovarala veliki broj naprednih političkih stavova, među kojima plaćeno porodično odsustvo, dostupno stanovanje i besplatnu školarinu za porodice sa niskim i srednjim primanjima.

Kao potpredsednica, bila je Bajdenova partnerka u donošenju krupnih ekonomskih zakona – redovno nazivanih „Bajdenomija“ – u koje su spadala krupna ulaganja u infrastrukturu i zelenu energiju.

Ali budući da inflacija i visoke kamatne stope nastavljaju da opterećuju američke novčanike, ankete su pokazale da je ekonomija i dalje najviše na umu mnogih glasača.

Haris je do sada objavila vlastiti ekonomski plan, u koji spada hipotekarna pomoć za prve kupce domova, poreski kredit za roditelje novorođenih beba i zabrana podizanja cena u prodavnicama kao pomoć u borbi protiv inflacije.

U govoru povodom prihvatanja nominacije, rekla je na demokratskoj konvenciji da će njeni planovi stvoriti „ekonomiju prilika u kojoj će svako dobiti šansu da se takmiči i šansu da uspe.“

Imigracija

Stav Kamale Haris o granici se tokom vremena menjao.

Tokom 2020. godine, dok je vodila kampanju da bude kandidatkinja demokrata za predsednicu SAD, zastupala je prilično napredne stavove, kao što je obećanje da će zatvoriti pritvorske centre za imigraciju.

Sledeće godine, Bajden je zatražio od Kamale Haris da u svojstvu potpredsednice povede diplomatsku inicijativu u vezi sa imigracionom pitanjima na američkoj južnoj granici.

Mnogi republikanci su je okarakterisali kao „caricu granice“, ali je ona dobila konkretan zadatak da sarađuje sa zemljama Centralne Amerike kako bi se rešili „koreni razloga“ zašto ljudi beže u SAD.

U sklopu tog napora, 2023. godine je saopštila da je pomogla da se sakupi oko tri milijarde dolara, uglavnom iz privatnih kompanija, kako bi se uložilo u zajednice u regionu, u nadi da će to pružiti prilike koja će učiniti imigraciju u SAD manje privlačnom.

Ranije ove godine, pomogla je u naporima da se usvoji tvrdokorni dvopartijski granični sporazum koji bi podrazumevao stotine miliona dolara za izgradnju graničnog zida.

Ali Tramp je pomogao da se osujeti taj sporazum, optuživši Bajdenovu graničnu politiku za izazivanje „smrti, razaranja i haosa u svakoj američkoj zajednici“.

Haris je u govoru prihvatanja nominacije na demokratskoj konvenciji rekla da će „vratiti dvopartijski granični predlog zakona koji je Tramp osujetio. I pretvoriću ga u zakon.“

Abortus

Haris odavno podržava pravo žena na abortus.

Odigrala je ključnu ulogu u Bajdenovoj kampanji da pravo na abortus postane centralno pitanje izbora 2024. godine, i odavno se zalaže za zakone koji bi garantovali reproduktivna prava širom zemlje.

Taj stav se nije promenio.

„Kad Kongres bude usvojio zakon za povratak reproduktivnih sloboda, kao predsednica Sjedinjenih Američkih Država, ja ću potpisom to pretvoriti u zakon“, rekla je na mitingu tokom kampanje 2024. godine u Atlanti, u Džordžiji.

To obećanje je ponovila u govoru prihvatanja nominacije na konvenciji Demokratske stranke.

Haris je bila prva potpredsednica koja je posetila neku kliniku za abortus i putovala je po čitavoj zemlji nakon što je američki Vrhovni sud 2022. godine poništio sudsku odluku Ro protiv Vejda da bi govorila o sve većem broju zabrana abortusa u SAD – često predstavljajući suštinu ovog pitanja kao pitanje lične slobode.

Moćne zastupničke grupe za slobodu izbora, kao što su Emiliz List i Reproduktivna prava za sve, zvanično su podržale Haris otkako je otpočela predsedničku kandidaturu.

NATO i pomoć Ukrajini

Iako je veći deo njene ranije karijere bio usredsređen na saveznu državu Kaliforniju, otkako se 2017. godine preselila u Vašington kao senatorka, Haris je postala aktivnija na svetskoj sceni.

Kao senatorka je odlazila u Avganistan, Irak i Izrael.

Kao potpredsednica sastala se sa 150 svetskih vođa i posetila 21 zemlju.

Protekle godine je prisustvovala Minhenskoj konferenciji za bezbednost i održala govor u podršci zapadnom bezbednosnom savezu NATO u kom je osudila izolacionizam.

Takođe se zarekla da će podržati Ukrajinu u njenom ratu protiv Rusije „dok god to bude bilo potrebno“.

Haris je zastupala SAD u junu na „mirovnoj konferenciji“ koju je sazvala Ukrajina u Švajcarskoj, gde je potvrdila podršku Vašingtona.

U govoru na demokratskoj konvenciji istakla je da se sastala sa predsednikom Vladimirom Zelenskim pet dana pre nego što je Kremlj izdao naređenje za invaziju na Ukrajinu kako bi ga „upozorila na plan Rusije da napadne“.

Rekla je da je tada „pomogla u mobilisanju globalne reakcije“.

U govoru se takođe zarekla da će osigurati da „Amerika – a ne Kina – osvoji trku za 21. vek“ i da „ojačamo naše globalno liderstvo, a ne da ga se odreknemo“.

Rat Izraela i Hamasa

Haris se odavno zalaže za rešenje o dve države i poziva na okončanje rata u Gazi.

Kao predsednica, u govoru na konvenciji stranke rekla je da će osigurati da je „Izrael bezbedan, da su taoci oslobođeni, da se patnja u Gazi okonča i da palestinski narod može da ostvari pravo na dostojanstvo, sigurnost, slobodu i samoopredeljenje“.

Služeći kao potpredsednica, bila je otvorenija prema kritikovanju Izraela tokom rata Izraela i Gaze od Bajdena.

Bila je jedna od prvih članica administracije koja je pozvala na „momentalnu obustavu vatre“, izrazila zabrinutost zbog „humanitarne katastrofe Palestinaca“ i pozvala Izrael na okončanje sukoba.

Održala je, kako sama kaže, „otvorene i konstruktivne“ razgovore sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom kad je ovaj u julu posetio Vašington.

Ispričala je kako je Netanjahuu poručila da je „ozbiljno zabrinuta“ zbog žrtava u Gazi i da je način na koji se Izrael brani važan.

„Vreme je da se ovaj rat privede kraju“, rekla je u razgovorima licem u lice u Beloj kući.

Nije, međutim, podržala embargo Izraelu na oružje kao što su neki iz američke levice tražili.

Na konvenciji je rekla da će „uvek braniti pravo Izraela na odbranu“ i da će „uvek osigurati da Izrael ima sposobnost da se odbrani“.

Porez

Dok je bila senatorka 2017. godine, Haris je podržala veliki broj naprednih poreskih programa, ko-sponzorišući predlog zakona sa Bernijem Sandersom da se proširi socijalno osiguranje za starije građane povećanjem poreske stope na investicije.

Kao predsednička kandidatkinja 2019. godine, podržala je korporativnu poresku stopu od 35 odsto, skok u odnosu na 21 odsto.

To je bilo agresivnije od predloga predsednika Bajdena, koji je takođe podržala, za povećanje na 28 odsto.

Zvaničnik njene kampanje rekao je za BBC da će potpredsednica nastaviti da podržava predlog Bajdena da se ne poveća porez Amerikancima koji zarađuju manje od 400.000 dolara.

Haris je u govoru prihvatanja nominacije na demokratskoj konvenciji rekla da će „usvojiti smanjenje poreza za srednju klasu od koje će imati koristi više od 100 miliona Amerikanaca“, iako detalji tog plana ostaju prilično oskudni.

Zdravstvo

Kao javna pravobraniteljka Kalifornije, Haris i njeno tužilaštvo često su koristili zakone za borbu protiv monopola kako bi sprečili da osiguranja, bolnice i farmaceutske kompanije podižu troškove pacijentima.

Kad je postala američka senatorka i kasnije 2020. godine kandidatkinja za predsednicu, zastupala je naprednije stavove od Bajdena, podržavajući proširenje Medikera i javno finansirane programe zdravstva.

Mediker je zdravstveno osiguranje koje finansira američka vlada a pokriva troškove starijih od 65 godina i mlađih osoba sa invaliditetom.

Haris je prethodno podržavala Mediker za sve, politiku koja omogućava svim Amerikancima pristup tom sistemu.

Bio je to stav koji je postao popularan među mnogim naprednim demokratama tokom Bajdenovog predsedničkog mandata.

Tokom istog tog perioda, podržala je i eliminisanje privatnog zdravstvenog osiguranja, ali je potom delimično to povukla, objavivši plan tokom predsedničke kampanje 2020. godine koji bi omogućio SAD-u da nudi zdravstveno osiguranje finansirano od vlade u periodu od 10 godina, ali ne bi do kraja eliminisao kompanije za privatno osiguranje.

To nije slučaj sada.

Njena kampanja je za BBC rekla da se, kao predsednica, ona ne bi zalagala za sistem jednog finansijera.

Dok je bila potpredsednica, Bela kuća je smanjila troškove lekova na recept, ograničila cenu insulina na 35 dolara, omogućila Medikeru da pregovora oko cene lekova i ograničila troškove iz džepa pacijenata za lekove pokrivene Medikerom.

Kriminal

Haris je započela pravničku karijeru krivičnim gonjenjem zlostavljača dece i seks trafikanata pre nego što je izabrana za okružnu tužiteljku u San Francisku, a potom kalifornijsku javnu pravobraniteljku.

Njene kancelarije povećale su stopu osuđivanja, naročito nasilnih kriminalaca, mada je taj istorijat doveo do kritika napredne levice, koja ju je povremeno nazivala „policajkom“.

U međuvremenu, desnica ju je optužila da je suviše meka po pitanju kriminala, iako je njen istorijat kontradiktoran.

Kao tužiteljka, odbila je da traži smrtnu kaznu za nekoga ko je ubio policajca, ali se kao kalifornijska javna pravobraniteljka borila za pravo savezne države da nastavi da ga upotrebljava.

Haris je takođe iskoristila vlastitu prošlost kao tužiteljke da se predstavi kao ogroman kontrast svom protivniku, koji je osuđen po 34 tačke optužnice u slučaju potplaćivanja za ćutanje tokom nezakonitog uticanja na izbore 2016. godine.

Pomenula je njegovu osudu i u govoru prihvatanja nominacije na demokratskoj konvenciji: Tramp je „proglašen krivim za prevaru od porote koju su činili obični Amerikanci. I, odvojeno, proglašen je mogućim počiniteljem seksualnog zlostavljanja.“

Klima

Haris se odavno zalaže za stroge zakone za zaštitu životne sredine.

Kao tužiteljka, Haris je branila klimatske zakone Kalifornije i tužila naftne kompanije zbog zagađivanja životne sredine.

Pozvala je i na politiku borbe protiv klimatskih promena preko „Zelenog nju dila“ u predsedničkoj kampanji 2020. godine – čije su neke mere ostvarene pod aktuelnom administracijom.

Tokom predsedničke debate na CNN-u 2019. godine, rekla je da se „ne dovodi u pitanje da je za zabranu frekinga“, tehnike izvlačenja gasa i nafte iz škriljaca.

Promenila je taj stav otkako je ušla u predsedničku trku 2024. godine.

Kao potpredsednica, pomogla je da se usvoji Zakon o smanjenju inflacije, koji je usmerio stotine milijardi dolara u obnovljivu energiju i poreski kredit za električna vozila i programe popusta.

Prošle godine je u govoru napomenula da to predstavlja „najveću klimatsku investiciju u istoriji naše zemlje“ i istakla potrebu za zaštitom od ekstremnih vremenskih prilika.

Samo je kratko pomenula klimu u govoru prihvatanja nominacije: „Sloboda da se udiše čist vazduh, pije čista voda i živi slobodno od zagađenja koje izaziva klimatsku krizu.“

Zakoni o oružju

Haris tokom čitave političke karijere ima istorijat podrške regulativi za bezbednost od vatrenog oružja i uspešno je odbranila kalifornijske zakone o oružju kad su se suočili sa pravnim osporavanjem kao javna pravobraniteljka ove savezne države.

Kao potpredsednica, vodila je Kancelariju za prevenciju nasilja vatrenim oružjem Bele kuće, a ranije ove godine najavila je otvaranje resursnih centara za podršku primeni zakona o „crvenim zastavama“ – sa ciljem da se vatreno oružje drži podalje od onih koji bi mogli da naude sebi i drugima.

Ohrabrila je savezne države da koriste 750 miliona dolara iz federalnih fondova koje je administracija Bajden-Haris učinila dostupnim za programe intervencija na krize.

Pogledajte video: Zašto Amerikanci predaju oružje