Izbori u Americi: Šta će se desiti ako Tramp bude osuđen zbog „isplate za ćutanje“

Trideset četiri tačke optužnice, 12 porotnika, jedan često razdraženi sudija i parada svedoka.

Posle skoro pet nedelja, i tužilaštvo i odbrana su završili sa izlaganjem na istorijskom suđenju Donaldu Trampu zbog „isplate za ćutanje“.

Sa završnim rečima će se krenuti u utorak, a potom će početi zasedanje porote.

Nakon toga, niko nema predstavu kada će se porota vratiti i šta će odlučiti.

Ali ako bude proglašen krivim makar i po jednoj tački optužnice – što je samo jedan od mogućih ishoda – Tramp će postati prvi bivši predsednik sa krivičnom presudom i prvi kandidat velike partije koji se kandiduje za Belu kuću kao osuđeni kriminalac.

Evo nekoliko važnih pitanja za razmatranje ako bude proglašen krivim.

• Tramp i afera sa porno zvezdom: Koliko je jak slučaj protiv njega
• Izbori u Americi: Vrhovni sud odlučio, Donald Tramp ostaje u izbornoj trci za predsednika
• Zašto je Tramp toliko popularan među republikancima

Šta će se dešavati ako bude proglašen krivim?

Tramp se nalazio na slobodi uz kauciju tokom čitavog trajanja suđenja.

Ako bude proglašen krivim, verovatno će i dalje moći da napusti sudnicu kao slobodan čovek sve dok sudija Huan Merčan ne zakaže ročište za izricanje presude.

Sudija mora da uzme u razmatranje nekoliko faktora prilikom izricanja presude, među kojima su Trampove godine (77), činjenica da ranije nije bio osuđivan i verovatno njegova kršenja sudske zabrane odavanja informacija.

Presuda bi mogla da podrazumeva novčanu kaznu, uslovnu kaznu ili čak možda i zatvorsku kaznu.

Tramp će se gotovo sigurno žaliti na presudu ako bude proglašen krivim, što je proces koji bi mogao da potraje mesecima ili čak možda i duže.

Njegov pravni tim će se potom suočiti sa Apelacionim odeljenjem na Menhetnu a verovatno i Apelacionim sudom.

Sve ovo znači da je malo verovatno da će Tramp napustiti sudnicu sa lisicama na rukama, a očekuje se da će ostati na slobodi uz kauciju i dok bude trajao njegov žalbeni postupak.

Šta bi mogao da bude osnov za žalbu?

Dokazi zvezde filmova za odrasle Stormi Danijels, čiji se navodni seksualni odnos sa Trampom nalazi u samom središtu ovog slučaja, mogao bi da bude jedan od razloga.

„Nivo detalja koje je iznela Danijels nije stvarno bio neophodan za pričanje ove priče“, kaže Ana Kominski, profesorka sa Njujorškog pravnog fakulteta.

„S jedne strane, njeni detalji je čine kredibilnim svedokom, a kao tužilac, vi želite da pružite dovoljno detalja da porota poveruje u ono što ona ima da kaže. S druge strane, postoji granica, gde bi to moglo da postane irelevantno i puno predrasuda.“

Trampov pravni tim je dvaput tražio poništenje sudskog procesa tokom svedočenja Stormi Danijels, što je sudija oba puta odbio.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Da li bi Tramp mogao da završi u zatvoru?

Moguće je, mada izuzetno malo verovatno, da Tramp završi iza rešetaka u slučaju da bude proglašen krivim.

Trideset četiri tačke optužnice su sve za prestupe klase E u Njujorku, što je najniži stepen u ovoj državi.

Svaka optužnica nosi maksimalnu zaprećenu kaznu od četiri godine zatvora.

Postoji nekoliko razloga zašto bi sudija Merčan mogao da se odluči za nižu kaznu, među njima i Trampove godine, činjenica da ranije nije bio osuđivan, kao i da se optužnica odnosi na nenasilan zločin.

Takođe je moguće da će sudija uzeti u obzir prirodu slučaja koji nema presedan, možda odabravši da izbegne da strpa bivšeg predsednika i aktuelnog predsedničkog kandidata iza rešetaka.

A tu je i pitanje praktičnosti.

Tramp, kao i svi bivši predsednici, ima pravo na doživotnu zaštitu Tajne službe.

To znači da bi neki agenti morali da ga štite i u zatvoru.

A čak i kad bi se to desilo, verovatno bi bilo izuzetno teško voditi zatvorski sistem sa bivšim predsednikom kao jednim od zatvorenika u njemu.

Bio bi to ogroman rizik po sigurnost i skupo bi koštalo da on ostane bezbedan.

„Zatvorskim sistemima su najvažnije dve stvari: bezbednost ustanove i smanjenje troškova“, kaže Džastin Paperni, direktor zatvorske konsultantske firme Vajt kolar advajs.

Sa Trampom bi se to „pretvorilo u cirkusku predstavu… a nijedan upravnik to ne bi dozvolio“, kaže on.

• Donald Tramp: Sedam ključnih pitanja koje objašnjavaju pravne probleme bivšeg predsednika SAD
• Predsednik i porno zvezda: Zašto je priča o Trampu i Stormi Danijels važna
• Tramp neće dati ni cent Ukrajini, kaže mađarski premijer

Da li bi i dalje mogao da se kandiduje za predsednika?

Da.

Američki Ustav postavlja relativno malo uslova pred predsedničke kandidate: moraju da imaju najmanje 35 godina, da su „rođeni“ američki državljani i da su živeli u SAD najmanje 14 godina.

Ne postoje pravila koja sprečavaju učešće u izbornoj trci za kandidate sa krivičnim dosijeima.

Ali ako bude osuđen, to bi i dalje moglo da utiče na novembarske predsedničke izbore.

Anketa Blumberga i Morning konsalta sa početka godine pokazala je da bi 53 odsto glasača u ključnim „kolebljivim“ saveznim državama odbilo da glasa za republikanaca koji je osuđivan.

Druga anketa, sa Univerziteta Kvinipiak iz ovog meseca, pokazala je da bi šest odsto Trampovih glasača bilo manje sklono da glasa za njega – što je od ogromnog značaja u jednoj tako tesnoj trci.

Može li on da pomiluje samog sebe?

Ne.

Predsednik može da pomiluje samo one koji su počinili federalne prekršaje.

Slučaj o isplati za ćutanje u Njujorku pitanje je savezne države, što znači da je izvan Trampovog domašaja ako ponovo postane predsednik.

Isto važi za Trampov slučaj u Džordžiji, gde je optužen za kriminalnu zaveru da obori vlastiti tesni poraz od predsednika Džoa Bajdena u ovoj saveznoj državi tokom predsedničkih izbora 2020. godine.

Taj slučaj je trenutno zatrpan žalbama.

Moć pomilovanja nije jasna u Trampova dva federalna slučaja – jednom koji se tiče navodnog neovlašćenog rukovanja poverljivim dokumentima, a drugi koji se tiče zavere da obori rezultate izbora iz 2020. godine.

U prvom, sudija sa Floride kog je imenovao Tramp odložio je suđenje na neodređeno, rekavši da bi zakazivanje ročišta pre rešavanja pitanja u vezi sa dokazima bilo „nesmotreno“.

Drugi tekući federalni slučaj takođe je odložen dok se ne reši Trampova žalba.

Malo je verovatno da će se ijedan od ovih slučajeva održati pre novembarskih izbora, ali čak i kad bi se to desilo, stručnjaci za ustavno pravo ne mogu da se slože oko toga da li predsednička ovlašćenja za pomilovanje obuhvataju njega samog.

Tramp bi mogao da bude prvi koji će to probati.

Dodatno izveštavanje: Medlin Halpert i Kejla Epstin

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]