Imati krokodila ljubimca u zadnjem dvorištu zvuči kao preterana australijska bajka – kao jahanje kengura do škole ili postojanje mesožderske verzije koale.

Ali u australijskoj Severnoj teritoriji (ST), to je realnost.

Trevor Salivan ima 11 reptila koji dele njegov tropski dom u Bačeloru, na oko sat vremena vožnje od Darvina.

Među njima je i Veliki Džek, nazvan po igrački Džek u kutiji zbog zabrinjavajuće sklonosti ka iskakanju.

Uprkos njegovim vratolomijama, ovaj ogromni grabljivac je obožavan, pridruživši se Salivanovom domaćinstvu istog dana kada je rođena i njegova ćerka pre 22 godine.

„Od tada je deo naše porodice… moja ćerka ga zove bratom.“

Na posedu od 80 jutara je i Kriket, još maleni stvor, i Šah, koji je – na potpuno drugom kraju skale – star više od jednog veka i životinja koja je proživela život.

„Verovatno je doživeo dva svetska rata i možda federaciju u Australiji [1901. godine]“, kaže Salivan za zver dugu 4,7 metara.

On tvrdi da je Šah jednom ubio čoveka, bio korišćen za naučna istraživanja, bio zamalo otrovan na smrt u ptičjem parku, i izgubio polovinu donje vilice na krokodilskoj farmi i Kvinslendu – i sve to pre nego što se doselio kod Salivana pre nekoliko godina.

Ovaj šezdesetogodišnjak se ozari svaki put kad priča za BBC o krokodilima: „Ne postoji ništa kao oni… krokodili su Harli Dejvidsoni među ljubimcima.“

Ali dok čudni region izlazi na birališta u subotu, pravo na posedovanje krokodila kao ljubimca pretvorilo se u pomalo neočekivano izborno pitanje – koje zapravo vrlo pristaje životu na Teritoriji.

Troškovi života, stanovanja i kriminal primarne su teme za mnoge glasače, ali Salivan je jedan od mnogih čija su srca ostala slomljena nakon što je vladajuća Laburistička partija pokrenula inicijativu za zabranu krokodila kao ljubimaca.

To je jedno od poslednjih mesta u zemlji gde je ova praksa dozvoljena, ali vlada tvrdi da je zabrinuta za blagostanje i ljudi i reptila.

Opozicija u vidu Seoske liberalne stranke, međutim, zarekla se da će podržati praksu i obećala reviziju „zbrzane“ odluke ako bude bila izabrana.

mladunče krokodila — Tromesečni krokodil

Oko 250.000 ljudi naziva Severnu teritoriju domom, ali relativno mali broj njih su vlasnici krokodila.

Kabinet ministra za životnu sredinu saopštio je da ne mogu da objave pravi broj zato što je vlada u prelaznom periodu do izbora, ali prethodne procene su došle do brojke od oko stotinak vlasnika dozvola.

Mnogi od zatočenih krokodila odgajaju se otkako su se izlegli, dok je drugima pronađen novi dom sa farmi ili nakon što su pravili probleme u divljini.

Regulativa odavno diktira stroge uslove u vezi sa tim gde i pod kojim uslovima mogu da se drže ove životinje.

Na primer, sveže izlegli stvorovi mogu da žive u urbanim sredinama samo dok su dugi 60 centimetara – obično sa oko godinu dana – nakon čega moraju da budu predati vlastima ili presele na posed izvan granica grada.

Prema tim pravilima, međutim, od vlasnika se nije zahtevalo da imaju bilo kakvu specijalnu obuku ili znanje o držanju ovih životinja.

Tom Hejs kaže da je vlasništvo nad krokodilom – ili „spasavanje“ – deo privlačnosti Teritorije, i jedan od faktora koji je privukao njegovu mladu porodicu u region Darvina, iz Kvinslenda, početkom ove godine.

Ovaj 40-godišnjak odrastao je putujući do Severne teritorije sa ocem, ribareći na reci Meri uz džinovske krokodile, usadivši mu ljubav prema ovim grabljivcima i, na kraju, san da poseduje i vlastitog jednog dana.

„Ja nisam samo tamo neki lik koji želi krokodila za roštilj sa ortacima za vikend“, kaže ovaj majstor za tetovaže i samozvani konzervacionista za BBC.

„Želeo sam da imam mesto na koje mogu da dovedem ove stare sirotane i gde oni mogu da se ižive do mile volje – srećni, nahranjeni… Da ne moraju da brinu da će ih ljudi upucati.“

Bio je u procesu usvajanja mega krokodila kad je vlada ovo australijskog regiona najavila da neće više izdavati nove dozvole za držanje reptila kao ljubimaca.

Hejs je ostao neutešan, a krokodil kog se nadao da će usvojiti u opasnosti da će biti uspavan.

Ministarka za životnu sredinu Severne teritorije Kejt Vorden rekla je da je ta odluka doneta „nakon javnih konsultacija“ i „uzevši u obzir ličnu bezbednost i blagostanje samih životinja“.

Postojeće dozvole će ostati važeće, ali dozvole za transfer neće biti izdavane.

„Ne zaboravimo da su oni u samom vrhu lanca grabljivaca i verovatno ne spadaju među one koji se baš najbolje ponašaju dok se drže u zatočeništvu“, rekla je Vorden novinarima, dodavši da je bilo slučajeva da su krokodili napadali vlasnike u regionu.

Nova pravila dovode Severnu teritoriju u sklad sa svim drugim državama i teritorijama u Australiji – sem, neobično, Viktorije, koja je daleko od udobne klime za morsko (slanovodnog) krokodila.

Aktivisti za prava životinja, koji su se zalagali za ovu promenu, kažu da je to velika pobeda.

Iako možda neki ljudi koji drže krokodile „imaju dobre namere“, potrebe nijedne divlje životinje ne mogu biti do kraja zadovoljene u zatočeništvu, tvrdi Olivija Čarlton, iz Svetske zaštite životinja.

„Ne postoji način da se rekonstruiše prostor i sloboda koje bi ovi krokodili imali u divljini, naročito imajući u vidu da žive i do 70 godina“, saopštila je.

Čarls Gilijam iz RSPCA, rekao je da opasna priroda krokodila takođe izuzetno otežava vlastima da regulišu program i osiguraju da reptili imaju prihvatljiv standard života i medicinske nege.

„Znam samo jednog veterinara koji je spreman da radi sa krokodilima“, naveo je on kao primer.

Severna teritorija je dom najveće populacije morskih krokodila na svetu

Ali vlasnici krokodila kažu da nisu imali pojma da se sprema ova promena i uznemireni su zbog onoga što bi sada moglo da se desi sa njihovim ljubimcima.

„Ne mislim da provodite mnoge noći na kauču, gledajući TV i mazeći se sa njegovim četiri i po metra dugim krokodilom… ali i dalje postoji emocionalna veza između vas“, kaže Hejs.

Oni optužuju vladu da je prikrila promenu u širem Planu za rukovođenje krokodilima kako bi izbegla prave konsultacije po ovom pitanju.

Portparolka opozicije za životnu sredinu Džo Hersi kaže da „Seoska liberalna partija podržava prava Teritorijanaca na posedovanje krokodila kao ljubimaca prema važećem sistemu dozvola“ i obećala je da će stranka preispitati pravila ako bude bila izabrana.

I Hejs i Salivan kažu da postoji široka podrška zahtevima za veću obuku i obrazovanje vlasnika dozvola.

Ali oni kažu da je staranje o ovim reptilima iznenađujuće lako i odbacuju argumente da je njihovo držanje kao ljubimaca štetno.

„U prirodi oni imaju parče teritorije i onda moraju da se bore za njega da bi ga zadržali.

„Večito love hranu, večito teraju neprijatelje ili pokušavaju da namire potrebe svoje devojke i život im je prilično težak“, kaže Salivan.

„U zatočeništvu, ako imaju dobar ograđeni prostor, dovoljno vode, sunca i malo hlada, i redovno dobijaju hranu, oni to naprosto obožavaju.

„Kroz moj posed teče reka i ja zapravo imam neprestano divlje krokodile koji pokušavaju da uđu i pridruže se mojoj družini.“

izbori u Australiji — Glavna ministarka Eva Loler i liderka opozicije Lia Fonikijaro nadmeću se za vlast nad Teritorijom

Odluka da se okonča ova praksa došla je u naročito lošem trenutku za Salivana.

On je oglasio svoj dom i menažeriju na prodaju prošle godine, da bi mogao da se pridruži partnerki na Novom Zelandu.

„To vam je pomalo kao priča o Viliju Vonki – želim da neka mlada deca, pravilnih shvatanja, preuzmu posed pun divljih životinja.“

Ali to mu je ostavilo zagonetku koja praktično pripada u matematičke udžbenike: ako imate 80 jutara zemlje i 11 krokodila na tržištu, ali nijednu dozvolu za transfer, koje je rešenje za tu pitalicu?

„Nema šanse“ da će dozvoliti eutanaziju krokodila, kaže on.

„Moraću da ostanem na posedu dok ne umrem ili dok se nešto ne promeni.“

On sve nade polaže u izbor vlade sa CLP-om, dodavši da misli da je to pitanje koje će motivisati glasače.

Ali se Hejs, sa druge strane, nada da nije tako.

Postoje važnija pitanja u igri koja bi trebalo da prelome glasove, objašnjava on, a optimističan je po pitanju toga da će obe partije da se dozovu pameti.

„Ko god bude došao na vlast moraće da se pozabavi time… Ovo je direktan atak na način života na Teritoriji.“

Pogledajte video: Kako Aboridžini pokušavaju da zaštite sveto mesto