Austrijska krajnje desničarska Slobodarska partija osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima, ali neće moći sama da napravi vladu.
„Otvorili smo vrata nove ere“, rekao je lider Slobodarske partije Herbert Kikl pristalicama, koji su slavili istorijsku pobedu.
Kiklova partija osvojila je 29,2 odsto glasova, prema zvaničnim preliminarnim rezultatima, skoro tri više od od konzervativne Narodne stranke (26,5 odsto), ali daleko od potrebne većine u parlamentu.
Pobeda Slobodarske partije poslednja je u nizu izbornih uspeha krajnje desnice u Evropi.
Kikl se zahvalio glasačima na „optimizmu, hrabrosti i poverenju“.
Slobodarska partija je osvojila 58 od ukupno 183 mesta u parlamentu, Narodna stranka 52, a socijaldemokrate 41 mandat.
Liberalna stranka Neos osvojila je devet odsto glasova, a Zeleni osam.
- Ljubiteljka Putina: Bivša austrijska ministarka koja se preselila u Rusiju
- Uspon krajnje desnice na istoku Nemačke još nije završen
- Makron predstavio novu, desničarsku vladu
Slobodarska partija nikada do sada nije zabeležila ovakav izborni rezultat.
Generalni sekretar Slobodarske partije Mihael Šnedlic rekao je da su „Austrijanke i Austrijanci ispisali istoriju“, iako je odbio da kaže s kim bi mogli da naprave koalicionu vladu.
Analiza glasanja pokazala je da su ljudi starosti od 35-59 godina najverovatnije glasali za krajnju desnicu, i neznatno više žena nego muškaraca.
Slobodarska partija se smatra krajnje desničarskom, sa ozloglašenim, nacističkim nasleđem.
Tokom kampanje, lider Slobodarske partije poručivao je da će biti folkskancelar (narodni kancelar) i da će od Austrije napraviti tvrđavu.
Kiklov termin folkskancelar, koji je korišćen za opisivanje nacističkog lidera Adolfa Hitlera 1930-ih, zabrinula je neke Austrijance.
Za njih je to neugodan podsetnik na poreklo Slobodarske partije koju su 1950-ih osnovali bivši nacisti.
Kada je izborna pobeda Slobodarske partije postala izvesna, manja grupa demonstranata pojavila se ispred parlamenta noseći antinacističke transparente.
Oko 6,3 miliona Austrijanaca imalo je pravo glasa na izborima na kojima su dominirala pitanja migracija, azila, kao i inflacija i rat u Ukrajini.
Zabeležena je visoka izlaznost – blizu 75 odsto.
Slobodarska partija je tokom kampanje insistirala upravo na ovim pitanjima i uspešno iskoristila zabrinutost birača oko migracija, rastuće inflacije, rata u Ukrajini i ljutnje zbog načina na koji se vlast suočila sa pandemijom kovida-19.
- Zakon o obaveznoj vakcinaciji stupio na snagu – šta kažu Austrijanci
- Austrija uvela lokdaun za nevakcinisane – kakve su kazne za kršenje pravila
Kao i druge evropske stranke krajnje desnice, Slobodarska partija kombinuje oštru retoriku o imigraciji i islamu sa obećanjima da će ograničiti ono što smatra mešanjem Brisela u nacionalna pitanja.
Kikl je blisko povezao njegovu stranku sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, samozvanim šampionom „neliberalne demokratije“ i izrazio je pomirljiviji ton kada je u pitanju Rusija.
Lider Slobodarske partije nazvao je šeficu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen „ratnom huškačicom“ i protivi se sankcijama Rusiji, uvedenih zbog njene invazije na Ukrajinu.
Pravljenje vlade biće veliki izazov
Pre pet godina, Slobodarska partija je izašla iz koalicione vlade sa konzervativnom Narodnom strankom zbog korupcionaškog skandala.
Pod vođstvom Jerga Hajdera 1999. godine, Slobodarska partija je iznenadila evropske političare zauzevši drugo mesto na izborima i pridruživši se vladi koju su predvodili konzervativci.
Kada je 2018. ušla u vladajuću koaliciju, Herbert Kikl je bio ministar unutrašnjih poslova, sve do korupcionaške afere.
Sada kao lider, vatreni Kikl je odveo stranku ka njenom najboljem izbornom rezultatu do sada.
Međutim, formiranje koalicione vlade će se verovatno pokazati komplikovanim za Kikla, koji nije omiljenim političar među drugim strankama.
Socijaldemokrate, Zeleni i liberalni Neos još pre izbora su isključili bilo kakvu saradnju sa krajnjom desnicom.
„Nema koalicije sa krajnjom desnicom“, rekla je za BBC ministarka za klimatske akcije Zelenih Leonora Gevesler uoči izbora.
„Nećemo u koaliciju sa strankom koja negira klimatske promene, koja radi samo na podeli našeg društva i širenju straha i teorija zavere“.
Jedina moguća koalicija koju Kiklova stranka može da formira je sa Narodnom strankom, iako bi kamen spoticanja moglo da bude to što Slobodarska partija želi da Kikl bude kancelar, a to je Narodnoj stranci neprihvatljivo.
Sadašnji kancelar Karl Nehamer iz Narodne stranke rekao je ranije da je „nemoguće formirati vladu sa nekim ko obožava teorije zavere“.
Kada je Slobodarska partija Gerta Vildersa pobedila na izborima u Holandiji prošlog novembra, on je odustao od namere da postane premijer kako bi tri druge stranke pristale da formiraju koaliciju.
Međutim, Kikl želi da vodi zemlju, obećavajući Austrijancima da će delovati kao njihov „sluga i zaštitnik“.
Politički analitičar Tomas Hofer rekao je za BBC da nije izvesno da će austrijski predsednik Aleksander Van der Belen dati Kiklu „direktan mandat za formiranje koalicije“.
Narodna stranka, odnosno sadašnji kancelar Nehamer, u teoriji bi mogli da sklope koaliciju sa socijaldemokratama, i da u vladu uključe liberalnu stranku Neos ili Zelene.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
