*Tekst se dopunjuje najnovijim informacijama
Hiljade ljudi u Minsku upalilo je sveće i položilo cveće na mestu gde je poginuo jedan od demonstranata, dok Lideri Letonije, Litvanije i Estonije pozvali su Belorusiju da održi „slobodne i poštene“ izbore nakon osporenih predsedničkih izbora.
U zajedničkom saopštenju, trojica premijera pozvali su na održavanje novih izbora uz učešće međunarodnih posmatrača.
Masovni protesti su izbili nakon što je predsednik Aleksandar Lukašenko proglasio pobedu sa ogromnom većinom glasova 9. avgusta.
Rezultati izbora su naišli na osudu uz brojne optužbe o nameštanju.
- Lukašenko protiv Putina: Kraj prijateljstva ili burna izborna kampanja
- Desetine hiljada ljudi na protestu opozicije u Belorusiji
- Šta opisuje odnose Srbije i Belorusije
U petak su se ministri inostranih poslova Evropske unije složili da pripreme nove sankcije za beloruske zvaničnike odgovorne za „falsifikovanje“ glasova. SAD su takođe osudile izbore kao nepoštene.
Centralna izborna komisija kaže da je Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, osvojio 80,1 odsto glasova, a glavna kandidatkinja opozicije Svetlana Tihanovskaja 10,12 odsto.
Ali Tihanovskaja insistira na tome da je dobila podršku u rasponu od 60 do 70 odsto tamo gde su glasovi bili pravilno prebrojani.
Glavna predstavnica opozicije je pozvala na mirne proteste širom zemlje tokom vikenda, nakon što je primorana da pobegne u susednu Litvaniju.
Video: Priče ljudi koji čekaju ispred zatvora u Minsku
Šta su rekli baltički lideri?
U zajedničkom saopštenju u subotu, premijeri baltičkih republika – Letonije, Litvanije i Estonije – izrazili su „duboku zabrinutost zbog nasilnog sukoba… i političke represije opozicije koju sprovodi vlast“.
Lideri su rekli da predsednički izbori nisu „ni slobodni ni pošteni“ i pozvali su na „transparentno“ glasanje uz „učešće međunarodnih posmatrača“.
„Premijeri pozivaju beloruske vlasti da se suzdrže od nasilja nad mirnim demonstrantima [i] puste sve političke zatvorenike i one koji su pritvoreni“, dodaje se u saopštenju.
Šta se poslednje dešavalo na protestima?
Pristalice opozicije su su se okupile u subotu na sahrani muškarca koji je umro tokom demonstracija u Minsku prošle nedelje.
Hiljade ljudi su mahali zastavama, upalili sveće i položili cveće na mestu blizu metro stanice gde je Aleksandar Tarajkovski preminuo. Drugi su držali fotografije povređenih demonstranata, dok su se vozači pridružili trubeći sirenama.
Za nedelju je planiran „Marš za slobodu“ u centru grada, nedelju dana nakon osporenih izbora.
Prethodno je Tihanovskaja pozvala je na mirne proteste širom zemlje tokom vikenda, nakon što je primorana da pobegne u susednu Litvaniju.
„Nemojte stajati po strani“ izjavila je, predloživši formiranje veća koje će raditi na prenosu vlasti.
U međuvremenu, državni mediji su preneli da je Lukašenko u subotu razgovarao o situaciji sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Lukašenko je rekao da mora da razgovara sa Putinom, jer protesti više nisu „pretnja samo za Belorusiju“.
Šta se prethodno dešavalo na protestima?
Hiljade ljudi su se uključile u proteste koji su izbili 9. avgusta posle proglašenja rezultata izbora, ali je ubrzo došlo do sukoba policije i demonstranata.
Kako je preneo BBC ruski servis, demonstranti su pokušavali da naprave barikade, ali su ih je policija odmah razbijala.
Pojedini mediji preneli su da su pojedinci bacali Molotovljeve koktele na policiju.
Pripadnici specijalne policije su takođe zaustavljali automobile, razbijali ih pendrecima i hapsili vozače. Na kraju su vozači postali aktivni pomoćnici demonstranata, praveći gužvu.
U utorak tokom dana, više novinara je uhapšeno, materijal im je oduzet, a kamere razbijene.
У метро «Пушкинская» уничтожили стихийный мемориал. Минчане несут цветы вновь
«Такое не должно происходить. Люди не должны гибнуть, не должна литься кровь. Мы мирно выходим. Я смотрю эти все видео (разгонов) и просто плачу, — говорит девушка с цветами». pic.twitter.com/38oUPb1chG
— TUT.BY (@tutby) August 12, 2020
Internet, čije je ometanje počelo na dan izbora, od srede ujutro nesmetano radi, prenele su beloruske informativne agencije.
Oko 6.700 ljudi je uhapšeno tokom protesta. Uplakani članovi porodica okupljali su se ispred zatvora, u nadi da će se susresti sa voljenima ili saznati bilo kakvu informaciju o njima.
Mnogi privedeni su progovorili o mučenjima koja su pretrpeli od pripadnika bezbednosti.
Svedočenja su se umnožila kako je vlast počela da oslobađa ljude iz pritvora, kao i iz ozloglašenog Okrestina kaznenog zavoda u Minsku.
Amnesti Internešnal je saopštio da priče iz pritvora svedoče o „rasprostranjenom mučenju“. Državna televizija je pokazala da su neki zatvorenici sa modricama postrojeni i upitani da li žele da nastave sa „revolucijom“.
Najmanje 200 demonstranata je ranjeno, od kojih su neki zadobili teže povrede. Policija je u utorak uveče napala i ekipu BBC novinara.
Pogledajte video o protestima u Minsku
Zvaničnici su potvrdili da su dve osobe umrle tokom nemira. Jedan demonstrant umro je tokom protesta u Minsku u ponedeljak, a belorusko ministarstvo unutrašnjih poslova je navelo kako mu je eksplozivna naprava eksplodirala u ruci.
Drugi muškarac je preminuo nakon što je u sredu uhapšen u gradu Gomel na jugoistoku zemlje.
Njegova majka kaže da je imao problema sa srcem i da je satima držan u policijskom kombiju, ali i da nije učestvovao u protestima i da je uhapšen dok je išao da se vidi sa devojkom.
Beloruska policija koristila je bojevu municiju u sukobu sa demonstrantima u gradu Brestu na jugozapadu zemlje, potvrdilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
U nekoliko državnih fabrika organizovani su štrajkovi radnika protiv nasilja nad demonstrantima.
Tokom dana, žene na protestima formirale su „ljudski lanac“ u Minsku i drugim gradovima Belorusije kako bi osudile nasilno suzbijanje demonstracija i zahtevale kraj policijske brutalnosti i oslobađanje svih pritvorenih demonstranata.
„Sobe za mučenje“
Neki od oslobođenih pritvorenika su podelili slike preko aplikacije Nekta, na kojima se vide njihove modrice i natečena tela, uključujući povrede leđa i zadnjice, koje im je navodno nanela policija.
Organizacija Amnesti Internešnal saopštila je da su ljudi koji su uhapšeni opisali da su bili skinuti goli, pretučeni i da im se pretilo silovanjem.
„Bivši zatvorenici rekli su nam da su jedinice za pritvor postale odeljenja za mučenje, gde su demonstranti primorani da leže u prljavštini, dok ih policija tuče palicama,“ rekla je Mari Straters, direktorka Amnestija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.
U audio snimku koji je podelio novinar BBC, čuli su se krici iz zatvora Okrestina u glavnom gradu Minsku.
Grupa od pet stručnjaka UN za ljudska prava saopštila je da je reakcija snaga bezbednosti na mirne proteste bila oštra, uz često korišćenje prekomerne, nepotrebne i neselektivne sile, prenosi novinska agencija AFP.
„Izgleda da su vlasti zainteresovane za brzo razbijanje protesta i hapšenje što većeg broja ljudi“, rekli su u zajedničkoj izjavi.
Ministar unutrašnjih poslova Jurij Karajev preuzeo je odgovornost za ljude koji su povređeni tokom protesta, kao i da želi da se izvini onima koji su pretrpeli nasilje.
UN osuđuje nasilje policije
Ujedinjene nacije su prethodnog dana osudile upotrebu nasilja koje sprovodi vlast.
Visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašele rekla je da je prijavljeno da su policajci primenjivali prekomernu silu, koristili gumene metke, vodene topove i šok-bombe.
„Izveštaji pokazuju da je u poslednja tri dana privedeno više od 6.000 ljudi, uključujući prolaznike, kao i maloletnike, što ukazuje na trend masovnih hapšenja i predstavlja jasno kršenje međunarodnih standarda ljudskih prava“, izjavila je Bašele.
„Još više su uznemirujuće prijave o zlostavljanju tokom i nakon pritvora“, dodala je ona, pozivajući na puštanje svih koji su nezakonito pritvoreni.
Kakve su reakcije stranih zvaničnika?
Šef spoljne politike Evropske unije Đuzep Borelj rekao je da su Belorusi pokazali „želju za demokratskim promenama“ u izbornoj kampanji.
Ministri spoljnih poslova EU sastali su se u petak kako bi pripremili uvođenje sankcija Belorusiji.
Zvaničnici Litvanije, Poljske i Letonije su saopštili da su spremni da posreduju, pod uslovom da beloruske vlasti zaustave nasilje nad demonstrantima, oslobode pritvorene demonstrante i formiraju nacionalni savet sa članovima civilnog društva. Upozorili da su alternativa sankcije.
Američki državni sekretar Majk Pompeo složio se da izbori „nisu bili slobodni i pošteni“, dodavši da bi narodu „trebalo dati slobode koje zahtevaju“.
Sjedinjene Američke Države izrazila su „duboku zabrinutost“ zbog nedavnih izbora i zatražili od beloruskih vlasti da „poštuju pravo građana na mirna okupljanja i da se suzdrže od primene sile“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen ocenila je za zlostavljanje i represiju nema mesta u Evropi.
Pojedine evropske zemlje uputile su reči podrške demonstrantima, a predsednik susedne Ukrajine Vladimir Zelenski istakao je da su sumnje u rezultate izbora „direktan put u nasilje, sukobe i burne reakcije javnosti“.
U međuvremenu, predsednik Rusije Vladimir Putin čestitao je Lukašenku na pobedi, uprkos nedavnim optužbama beloruskog predsednika da Rusija podržava opoziciju.
Čestitke na pobedi Lukašenku su uputili još predsednici Azerbejdžana, Moldavije, Kazahstana, Kine, Kirgistana Tadžikistana i Uzbekistana.
- Lukašenko protiv Putina: Kraj prijateljstva ili burna izborna kampanja
- Ko su najubedljiviji pobednici izbora u Evropi ove godine
Šta se desilo sa opozicijom?
Kada je Tihanovskaja u ponedeljak uveče otišla u Republičkoj izbornoj komisiji da uloži žalbu na rezultate, bila je pritvorena sedam sati. U utorak ujutro stigla je u Litvaniju.
Bila je domaćica sve dok nije ušla u izbornu trku nakon što je njen suprug, poznati beloruski bloger Sergej Tihanovski, završio u zatvoru i bio sprečen da učestvuje u izborima.
Bila je jedna od tri žene koje su sakupile resurse da bi predvodile opoziciju. Veronika Cepkalo pobegla je iz Belorusije na dan izbora, a Marija Kolesnjikova ostaje u zemlji.
Iz izbornog štaba Tihanovskaje je za nezavisni beloruski portal tut.by rečeno da su je iz zemlje izvele vlasti Belorusije, u sklopu dogovora o puštanju njenog menadžera kampanje na slobodu.
„Svetlana nije imala izbora, važno je da je na slobodi i da je živa“, rekla je njena saradnica Olga Kovaljkova.
Iako nije imala političke ambicije, Svetlana Tihanovskaja se kandidovala za predsednicu:
U utorak su objavljena dva snimka obraćanja Tihanovske – u poslednjem, za koji se činilo da je snimljen tokom pritvora i napuštanja zemlje, kaže da je precenila svoju snagu.
Na snimku se vidi kako spuštene glave, nervozno čita tekst dok poziva svoje pristalice da se „pridržavaju zakona“ i da se drže dalje od uličnih protesta.
„Mislila sam da me je kampanja ojačala, da mi je dala toliko snage da mogu da izađem na kraj sa svime“, rekla je Tihanovskaja.
„Ipak, izgleda da sam ista ona slaba žena kao što sam i bila“.
Kakva je politička situacija u Belorusiji?
Šezdesetpetogodišnji Lukašenko, kojeg mnogi nazivaju poslednjim diktatorom u Evropi, prvi put je pobedio na izborima 1994. godine.
Na prethodnim predsedničkim izborima 2015. godine, Lukašenko je pobedio sa 83.5 odsto glasova.
Tada nije bilo ozbiljnih protivkandidata niti posmatrača koji bi pratili glasanje.
Predsednik Lukašenko je ovog puta odbacio politički izazov opozicione kandidatkinje, opisavši je kao „sirotu malu devojčicu“ i „marionetu“ kojom manipulišu stranci.
Uoči izbora, Tihanovskaja je rekla za BBC da ne veruje da će ovi izbori biti fer i pravično sprovedeni.
„Ipak još uvek verujem da će naš predsednik shvatiti da je njegovo vreme prošlo.
„Ljudi ga više ne žele“, rekla je ona.
Šta se još dešavalo pre izbora?
Prošlog meseca je uhapšeno više od 30 ruskih državljana koji su optuženi za zaveru i organizovanje nasilnih protesta protiv vlasti zajedno sa opozicioni političarima.
Rusija je odbacila optužbe, saopštivši da je ovih 33 ljudi – navodno članova tajne plaćeničke grupe – prolazilo kroz Belorusiju na putu za Tursku.
I pored, naizgled, razdora u odnosima između Moskve i Minska, neki analitičari smatraju da bi Rusija želela Lukašenkovu pobedu, ali manjeg obima, da bi ga prisilila ne snažniju povezanost sa Kremljom.
U subotu su uhapšena trojica ruskih opozicionih aktivista na putu za Belorusiju da bi posmatrali izbore, saopštila je grupa Otvorena Rusija.
- Jedina zemlja u Evropi koju ne brine korona virus
- Zašto samo u Belorusiji igraju fudbal u doba korone
- Jedina zemlja u kojoj je održana vojna parada za Dan pobede
Bes protiv Lukašenkove vlade delom je motivisan i potezima vlasti tokom epidemije virusa korona.
Lukašenko neprestano umanjuje opasnost virusa i savetuje stanovnike zemlje da piju votku i koriste saune u borbi protiv bolesti.
U Belorusiji, zemlji u kojoj živi 9,5 miliona stanovnika, zabeleženo je skoro 70.000 slučajeva zaraze, dok je 600 ljudi preminulo.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
