*Tekst se dopunjuje najnovijim informacijama
Novi štrajkovi najavljeni su u Belorusiji posle vikenda obeleženog do sada nezapamćenim talasom masovnih protesta na kojima se zahtevala ostavka predsednika Aleksandra Lukašenka zbog spornih izbora.
Opozicioni političari pozvali su na štrajk dok širom zemlje raste bes zbog policijskog nasilja nad demonstrantima okupljenim zbog, kako kažu, nameštenih rezultata predsedničkih izbora 9. avguta,
Na „Maršu za slobodu“ u centru Minska okupilo se u nedelju više desetina hiljada ljudi – prema nekim procenama i do 200,000 – dok je nekoliko sati ranije u obraćanju manjem skupu od nekoliko hiljada ljudi, Lukašenko je protivnike nazvao „pacovima“.
Pozvao je svoje pristalice da brane zemlju i nezavisnost.
- Lukašenko protiv Putina: Kraj prijateljstva ili burna izborna kampanja
- Desetine hiljada ljudi na protestu opozicije u Belorusiji
- Šta opisuje odnose Srbije i Belorusije
Suparnički skupovi održani su nakon što je Rusija pristala da ponudi bezbednosnu pomoć u slučaju spoljnih vojnih pretnji Belorusiji. Lukašenko je dva puta razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom vikenda.
Dugogodišnji beloruski lider je izrazio zabrinutost zbog NATO vojnih vežbi koje se održavaju u susednoj Poljskoj i Litvaniji u tiradi protiv zapadne vojne alijanse.
NATO – koji je poslao četiri bojne jedinice predvođene Britanijom, Kanadom, Nemačkom i Sjedinjenim Državama u baltičke zemlje posle ruske aneksije Krima u Ukrajini – odbacio je navode o gomilanju snaga u regionu.
Centralna izborna komisija kaže da je Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, osvojio 80,1 odsto glasova, a glavna kandidatkinja opozicije Svetlana Tihanovskaja 10,12 odsto.
Tihanovskaja insistira na tome da je dobila podršku u rasponu od 60 do 70 odsto tamo gde su glasovi bili pravilno prebrojani.
Ogroman broj ljudi na antirežimskim demonstracija izašao je na ulice beloruske prestonice
Šta se dešava u Minsku?
Izveštaji lokalnih medija ukazuju da je u provladinom skupu učestvovalo oko 31.000 ljudi, mada je Ministarstvo unutrašnjih poslova procenilo da ih je bilo oko 65.000.
U obraćanju pristalicama, Lukašenko je rekao da ne voli mitinge i da mu ne treba niko da ga brani. Rekao je da nije njegova greška što je morao da zatraži njihovu pomoć.
Odbijajući apele za ponavljanje predsedničkih izbora, rekao je da će Belorusija „umreti kao država“ ako se to dogodi.
„Došli ste ovde da biste prvi put u četvrt veka mogli da branite svoju zemlju, svoju nezavisnost, žene, sestre i decu“, rekao je.
On je dodao da će opozicija „izgmizati kao pacovi iz rupe“ ako se ovog puta ne suzbije.
„Ovo će biti početak vašeg kraja – spustićete se na kolena kao u Ukrajini i drugim zemljama i moliti se, Bog zna kome“.
Pojavili su se navodi da su radnici iz državnog sektora bili prisiljeni da prisustvuju ili rizikuju da izgube posao. Danima su radnici u državnim fabrikama organizovali šetnje i mnogi su se pridružili uličnim protestima protiv predsednika.
Dok je predsednik govorio, oko 220.000 ljudi koji protestuju protiv Lukašenka okupili su se u blizini Stele – obeliska i memorijalnog centra posvećenog herojima Drugog svetskog rata u centru prestonice, prenosi sajt Tut.bi.
Odgovorili su na poziv Tihanovskaje za održavnje mitinga tokom vikenda. Glavna predstavnica opozicije je pobegla u Litvaniju nakon što je prijavila žalbu izbornoj komisiji i provela sedam sati u pritvoru.
Marija Kolesnikova, bivša članica tima Tihanovskaje, obratila se prisutnima.
„Neverovatni ste, volim vas“, rekla je, pre nego što se obratila zvaničnicima, službenicima bezbednosnih snaga i sudijama.
„Ljudi, ovo je poslednja šansa. Stavite na stranu dobra i naroda. Mi smo većina. Mi smo moć.“
Demonstranti su uzvikivali anti-režimske parole u znak prkosa
Deo demonstranata se zaputio ispred pritvornih jedinica posle protesta. U Minsku, kako prenosi Sputnjik Belorusija, ljudi su se okupili ispred jedinice gde je zatvoren bloger Sergej Tihanovski, suprug Svetlane Tihanovske.
Pristalice opozicije su izašle na ulice i u drugim gradovima.
Kakva je politička situacija?
Lukašenko je rekao da je predsednik Putin obećao da će pružiti ono što je nazvao „sveobuhvatnom pomoći“ u slučaju spoljnih vojnih pretnji Belorusiji.
Prema saopštenju iz Kremlja, lideri su „rekli da su sigurni da će svi problemi biti rešeni u bliskoj budućnosti“, ali se nije pominjala ponuda pomoći Rusije. Naglašeno je da je do razgovora došlo na inicijativu beloruske strane.
Dan ranije, ministri inostranih poslova Evropske unije složili su se da pripreme nove sankcije za beloruske zvaničnike odgovorne za „nasilje, represiju i falsifikovanje“ glasova. SAD su takođe osudile izbore kao nepoštene.
U međuvremenu, i premijeri baltičkih republika – Letonije, Litvanije i Estonije – su u zajedničkom saopštenju izrazili „duboku zabrinutost zbog nasilnog sukoba… i političke represije opozicije koju sprovodi vlast“.
Trojica premijera su pozvali su na održavanje novih izbora uz učešće međunarodnih posmatrača i puštanje svih „političkih zatvorenika i onih koji su pritvoreni“.
Video: Priče ljudi koji čekaju ispred zatvora u Minsku
Šta se poslednje dešavalo na protestima?
Na ulicama Belorusije se poslednjih dana oseća euforija.
Hiljade ljudi u glavnom gradu Minsku su u subotu upalili sveće i položili cveće na mestu blizu metro stanice gde je Aleksandar Tarajkovski preminuo tokom demonstracija prošle nedelje. Drugi su držali fotografije povređenih demonstranata.
Ljudi mašu opozicionom zastavom – bele boje sa crvenom prugom – i nose cveće i balone kako bi pokazali da je njihov pokret miran. Vozači trube sirenama automobila u znak podrške.
„[Mi] možemo da dišemo slobodu prvi put u životu! Neverovatan je osećaj“, rekao je Andrej (33).
Mnogi se osećaju ushićeno i optimistično zbog ideje da novi početak očekuje Belorusiju nakon 26 godina vladavine predsednika Lukašenka.
„Sigurni smo da će se sve promeniti. Verujemo u našu pobedu. Zato ćemo svakog dana izlaziti na ulicu,“ rekla je Jekaterina, koja se u subotu pridružila protestima u centru Minska.
Ljutnja je ovde pobedila strah. Sada ljudi slobodno izlaze kako bi mirno protestovali. Ali pre samo nekoliko dana, žestoki sukobi policije i demonstranata širili su teror među Belorusima.
Policijsko nasilje je podstaklo gnev među narodom. Umesto noćnih protesta sa sukobima, ljudi tokom dana izlaze na ulice. Pokret su u početku vodile žene, a sada se raširio u ostatku zemlje.
Velike fabrike najavile su štrajk u znak protesta protiv policijske brutalnosti. Na sastanku radnika poznate fabrike BelAZ, koja proizvodi kamione i autobuse, radnici su uzvikivali „Odlazi“ – zahtevajući od Lukašenka da odstupi sa funkcije.
„Zahtevamo slobodne izbore“, rekao je Pavel, radnik fabrike. „Zahtevamo promenu vlasti, tražimo slobodu, demokratiju i mir u našim domovima“, dodao je, dok mu je glas zadrhtao od emocija.
- Belorusija: Pet stvari koje možda ne znate o ovoj zemlji
- Potreseni nasiljem, ljudi u Belorusiji se oslobađaju straha
Šta se još dešavalo prošle nedelje?
Hiljade ljudi je izašlo na ulice 9. avgusta posle proglašenja rezultata izbora, ali je ubrzo došlo do žestokih sukoba policije i demonstranata.
Demonstranti su pokušavali da naprave barikade, ali su ih je policija odmah razbijala. Pojedini mediji preneli su da su neki demonstranti bacali Molotovljeve koktele.
Pripadnici specijalne policije su zaustavljali automobile, razbijali ih pendrecima i hapsili vozače.
Najmanje 200 demonstranata je ranjeno, od kojih su neki zadobili teže povrede. Dvoje ljudi je umrlo tokom protesta.
Oko 6.700 je uhapšeno. Uplakani članovi porodica okupljali su se ispred zatvora, u nadi da će se susresti sa voljenima ili saznati bilo kakvu informaciju o njima.
Mnogi privedeni su progovorili o mučenjima koja su pretrpeli od pripadnika bezbednosti, nakon što je vlast počela da oslobađa ljude iz pritvora, kao i iz ozloglašenog Okrestina kaznenog zavoda u Minsku.
У метро «Пушкинская» уничтожили стихийный мемориал. Минчане несут цветы вновь
«Такое не должно происходить. Люди не должны гибнуть, не должна литься кровь. Мы мирно выходим. Я смотрю эти все видео (разгонов) и просто плачу, — говорит девушка с цветами». pic.twitter.com/38oUPb1chG
— TUT.BY (@tutby) August 12, 2020
Amnesti Internešnal je saopštio da priče iz pritvora svedoče o „rasprostranjenom mučenju“. Državna televizija je pokazala da su neki zatvorenici sa modricama postrojeni i upitani da li žele da nastave sa „revolucijom“.
Jedan demonstrant, Aleksandar Tarajkovski, umro je tokom protesta u Minsku u ponedeljak, a belorusko ministarstvo unutrašnjih poslova je navelo kako mu je eksplozivna naprava eksplodirala u ruci.
Međutim, Telegram kanal Euroradio i novinska agencija AP objavili su u subotu video snimke trenutka smrti Tarajkovskog. Sudeći po ovim snimcima, aktivista je hodao ka specijalcima sa podignutim rukama, a nijedan predmet u njegovim rukama nije vidljiv. Kada se dovoljno približio, vidi se bljesak iz pravca pripadnika policije, nakon čega aktivista pada na zemlju.
Drugi muškarac je preminuo nakon što je u sredu uhapšen u gradu Gomel na jugoistoku zemlje.
Njegova majka kaže da je imao problema sa srcem i da je satima držan u policijskom kombiju, ali i da nije učestvovao u protestima i da je uhapšen dok je išao da se vidi sa devojkom.
Pogledajte video o protestima u Minsku
Beloruska policija koristila je bojevu municiju u sukobu sa demonstrantima u gradu Brestu na jugozapadu zemlje, potvrdilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Nakon toga, žene na protestima formirale su „ljudski lanac“ u Minsku i drugim gradovima Belorusije kako bi osudile nasilno suzbijanje demonstracija i zahtevale kraj policijske brutalnosti i oslobađanje svih pritvorenih demonstranata.
„Sobe za mučenje“
Neki od oslobođenih pritvorenika su podelili slike preko aplikacije Nekta, na kojima se vide njihove modrice i natečena tela, uključujući povrede leđa i zadnjice, koje im je navodno nanela policija.
Organizacija Amnesti Internešnal saopštila je da su ljudi koji su uhapšeni opisali da su bili skinuti goli, pretučeni i da im se pretilo silovanjem.
„Bivši zatvorenici rekli su nam da su jedinice za pritvor postale odeljenja za mučenje, gde su demonstranti primorani da leže u prljavštini, dok ih policija tuče palicama,“ rekla je Mari Straters, direktorka Amnestija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.
U audio snimku koji je podelio novinar BBC, čuli su se krici iz zatvora Okrestina u glavnom gradu Minsku.
Grupa od pet stručnjaka UN za ljudska prava saopštila je da je reakcija snaga bezbednosti na mirne proteste bila oštra, uz često korišćenje prekomerne, nepotrebne i neselektivne sile.
„Izgleda da su vlasti zainteresovane za brzo razbijanje protesta i hapšenje što većeg broja ljudi“, rekli su u zajedničkoj izjavi.
Ministar unutrašnjih poslova Jurij Karajev preuzeo je odgovornost za ljude koji su povređeni tokom protesta, kao i da želi da se izvini onima koji su pretrpeli nasilje.
- Lukašenko protiv Putina: Kraj prijateljstva ili burna izborna kampanja
- Ko su najubedljiviji pobednici izbora u Evropi ove godine
Šta se desilo sa opozicijom?
Kada je Tihanovskaja u ponedeljak uveče otišla u Republičkoj izbornoj komisiji da uloži žalbu na rezultate, bila je pritvorena sedam sati. U utorak ujutro stigla je u Litvaniju.
Bila je domaćica sve dok nije ušla u izbornu trku nakon što je njen suprug, poznati beloruski bloger Sergej Tihanovski, završio u zatvoru i bio sprečen da učestvuje u izborima.
Bila je jedna od tri žene koje su sakupile resurse da bi predvodile opoziciju. Veronika Cepkalo pobegla je iz Belorusije na dan izbora, a Marija Kolesnjikova ostaje u zemlji.
Iz izbornog štaba Tihanovskaje je za nezavisni beloruski portal tut.by rečeno da su je iz zemlje izvele vlasti Belorusije, u sklopu dogovora o puštanju njenog menadžera kampanje na slobodu.
„Svetlana nije imala izbora, važno je da je na slobodi i da je živa“, rekla je njena saradnica Olga Kovaljkova.
Iako nije imala političke ambicije, Svetlana Tihanovskaja se kandidovala za predsednicu:
U utorak su objavljena dva snimka obraćanja Tihanovske – u poslednjem, za koji se činilo da je snimljen tokom pritvora i napuštanja zemlje, kaže da je precenila svoju snagu.
Na snimku se vidi kako spuštene glave, nervozno čita tekst dok poziva svoje pristalice da se „pridržavaju zakona“ i da se drže dalje od uličnih protesta.
„Mislila sam da me je kampanja ojačala, da mi je dala toliko snage da mogu da izađem na kraj sa svime“, rekla je Tihanovskaja.
„Ipak, izgleda da sam ista ona slaba žena kao što sam i bila“.
Kakva je politička situacija u Belorusiji?
Šezdesetpetogodišnji Lukašenko, kojeg mnogi nazivaju poslednjim diktatorom u Evropi, prvi put je pobedio na izborima 1994. godine.
Na prethodnim predsedničkim izborima 2015. godine, Lukašenko je pobedio sa 83.5 odsto glasova.
Tada nije bilo ozbiljnih protivkandidata niti posmatrača koji bi pratili glasanje.
Predsednik Lukašenko je ovog puta odbacio politički izazov opozicione kandidatkinje, opisavši je kao „sirotu malu devojčicu“ i „marionetu“ kojom manipulišu stranci.
Uoči izbora, Tihanovskaja je rekla za BBC da ne veruje da će ovi izbori biti fer i pravično sprovedeni.
„Ipak još uvek verujem da će naš predsednik shvatiti da je njegovo vreme prošlo.
„Ljudi ga više ne žele“, rekla je ona.
Šta se još dešavalo pre izbora?
Prošlog meseca je uhapšeno više od 30 ruskih državljana koji su optuženi za zaveru i organizovanje nasilnih protesta protiv vlasti zajedno sa opozicioni političarima.
Rusija je odbacila optužbe, saopštivši da je ovih 33 ljudi – navodno članova tajne plaćeničke grupe – prolazilo kroz Belorusiju na putu za Tursku.
I pored, naizgled, razdora u odnosima između Moskve i Minska, neki analitičari smatraju da bi Rusija želela Lukašenkovu pobedu, ali manjeg obima, da bi ga prisilila ne snažniju povezanost sa Kremljom.
U subotu su uhapšena trojica ruskih opozicionih aktivista na putu za Belorusiju da bi posmatrali izbore, saopštila je grupa Otvorena Rusija.
- Jedina zemlja u Evropi koju ne brine korona virus
- Zašto samo u Belorusiji igraju fudbal u doba korone
- Jedina zemlja u kojoj je održana vojna parada za Dan pobede
Bes protiv Lukašenkove vlade delom je motivisan i potezima vlasti tokom epidemije virusa korona.
Lukašenko neprestano umanjuje opasnost virusa i savetuje stanovnike zemlje da piju votku i koriste saune u borbi protiv bolesti.
U Belorusiji, zemlji u kojoj živi 9,5 miliona stanovnika, zabeleženo je skoro 70.000 slučajeva zaraze, dok je 600 ljudi preminulo.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.