Tekst je poslednji put ažuriran 20. juna 2022.

Prvi put u istoriji, na čelu Beograda biće bivši sportista.

Aleksandar Šapić, predsednik Skupštine opštine Novi Beograd, izabran je u ponedeljak, 20. juna 2022. godine za gradonačelnika glavnog grada Srbije.

Bivši trofejni vaterpolista SR Jugoslavije i Srbije izabran je glasovima 57 od 110 odbornika kao kandidat vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), čiji je član.

On je 68. gradonačelnik Beograda.

• Zašto je neobično da vlast i opozicija u Srbiji razgovaraju
• Neznani podstanari i nepoznati susedi – stalna muka biračkog spiska u Srbiji
• Ko je ko na beogradskim izborima i ko bi mogao da bude gradonačelnik

Aleksandar Šapić je od 2009. do 2012. godine bio pomoćnik gradonačelnika Beograda, a potom je deset godina bio na čelu najveće opštine u Srbiji, Novog Beograda.

Šapić će na mestu gradonačelnika naslediti Zorana Radojičića, dečijeg hirurga.

Gradonačelnik predstavlja i zastupa grad i predstavlja izvršnu vlast u Gradu Beogradu.

Za zamenicu gradonačelnika izabrana je Vesna Vidović, takođe iz redova SNS, koja će na tom mestu zameniti Gorana Vesića.

Osim Šapića, značajnu funkciju u državi obavlja još jedan bivši vaterpolista – Vanja Udovičić, koji je ministar sporta i omladine u dosadašnjoj Vladi Srbije.

Ko je Aleksandar Šapić?

Bivši dugogodišnji vaterpolo reprezentativac, osvajač mnogih svetskih i evropskih medalja i trofeja, rođen je 1. juna 1978. godine u Beogradu.

Posle igračke karijere, Šapić je diplomirao 2003. godine, magistrirao 2009. a doktorirao 2012. godine u oblasti industrijskog menadžmenta.

Kao član Demokratske stranke koja je sada u opoziciji, bio je pomoćnik gradonačelnika Beograda od 2009. do 2012. godine.

Iste godine postao je predsednik Opštine Novi Beograd, a potom je dobio poverenje građana za još dva mandata.

Promenio je nekoliko stranaka.

Ušao je u DS 2005. godine, kada je i proglašen za najboljeg vaterpolistu sveta, a kao kandidat te stranke izabran je za predsednika novobeogradske opštine.

Četiri godine kasnije zadržao je funkciju, a na izborima 2020. osvojio je i treći mandat, kada njegova stranka, Srpski patriotski savez (SPAS), postaje parlamentarna stranka.

SPAS se 29. maja 2021. godine ujedinio sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, a Šapić je izabran za potpredsednika Glavnog odbora SNS-a.

Osnivač je i dobrotvorne fondacije – Budi human 2014. godine, a bavi se prikupljanjem sredstava za pomoć deci, odraslima, ustanovama i udruženjima sa teritorije Srbije.

Vaterpolom je počeo da se bavi 1984. godine, a za nacionalni tim Jugoslavije kao sedamnaestogodišnjak prvi put je nastupio u decembru 1995.

Od tada do 2008. godine igrao je za državni tim, osvojivši pregršt medalja na evropskim i svetskim prvenstvima, olimpijskim igrama i drugim međunarodnim takmičenjima.

Na aprilskim izborima 2022. godine, bio je na listi Srpske napredne stranke.

Kako je tekla sednica o izboru gradonačelnika?

Burno, pre svega zbog stava dela opozicije da nije dobro utvrđeno da li ima kvoruma.

Deo opozicije, među kojima odbornici koalicije Ujedinjeni i Narodne stranke, napustili su sednicu ubrzo posle njenog početka u 10 sati.

Odbornici opozicije koji su ostali u sali, kritkovali su kandidaturu Šapića za gradonačelnika.

Dobrica Veselinović iz koalicije Moramo rekao je da Šapić u izlaganju nije rekao ništa o tome kako planira da reši određene probleme u Beogradu.

Odbornici koalicije NADA, koji su takođe bili sve vreme u sali, prema rečima jednog od lidera Miloša Jovanovića, glasali su protiv Aleksandra Šapića jer predstavlja jednu vrstu kontinuiteta u glavnom gradu.

Dodao je „nije sve bilo crno“ u prethodnih nekoliko godina u Beogradu, ali da je bilo i mnogo toga lošeg, pre svega korupcije.

Ipak, uprkos tome što nisu podržali Šapića, poželeli su mu sreću u radu.

Novi gradonačelnik izabran je tajnim glasanjem.

Rezultati izbora za Skupštinu grada Beograda

Više od mesec dana posle izbora održanih 3. aprila, Gradska izborna komisija saopštila je konačne rezultate glasanja za novi saziv Skupštine grada Beograda, potvrdivši da niko nema većinu da samostalno formira vlast.

Prema rezultatima Gradske izborne komisije saopštenim 9. maja, lista „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ dobila je 348.345 glasova, što znači da će u gradskom parlamentu imati 48 odbornika od ukupno 110.

Druga je opoziciona lista „Ujedinjeni za pobedu Beograda – Vladeta Janković“ koja je dobila 195.335 glasova čime je obezbedila 26 odborničkih mesta, a na trećem mestu je još jedna opoziciona koliacija Moramo sa 99.078 glasova i 13 odborničkih mesta.

Lista „Ivica Dačić – premijer Srbije, Toma Fila – gradonačelnik Beograda“ dobila je 64.050 glasova i osam mandata.

Sedam odborničkih mandata pripalo je opozicionoj listi „Dr Miloš Jovanović – NADA za Beograd“ koja je dobila 57.760 glasova.

Sa po četiri mandata u gradskom parlamentu učestvovaće i Srpska stranka Zavetnici i Pokret Dveri koje su dobile 32.029, odnosno 30.898 glasova.

Ispod cenzusa su ostali Srpska radikalna stranka, lista „Duško Vujošević – Boris Tadić – Ajmo ljudi“, lista „Nemanja Šarović – Za sav normalan svet“, Suverenisti i Ruski manjinski savez za Beograd.

Na konačne rezultate se čekalo zbog sijaset prigovora opozicionih lista na niz nepravilnosti, kao i zbog ponavljanja izbora na nekim biračkim mestima.

Na jednom biračkom mestu, izbori su ponovljeni čak tri puta.

Konstitutivna sednica

Skupština Beograda dobila je 11. juna predsednika u novom sazivu, a na toj funkciji je dobro poznato lice – Nikola Nikodijević iz Socijalističke partije Srbije (SPS), koji je počeo treći mandat.

Na konstitutivnoj sednici, 56 odbornika kandidovalo je Nikodijevića, a za njegovo imenovanje je, pored njih, glasao i Vuk Stanić, dojučerašnji odbornik Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS), koji je deo koalicije NADA.

Predstavnici opozicionih lista „Ujedinjeni za pobedu Beograda“, Moramo i Pokret Dveri NADA i Srpske stranke Zavetnici bili su protiv, odnosno nisu učestvovali u glasanju, kako su ranije i najavili.

Nikola Nikodijević bio je jedini kandidat za mesto predsednika Skupštine grada po predlogu 56 odbornika SNS i SPS.

Potvrđivanju kandidature člana SPS-a, koji od 2014. godine predsedava gradskom skupštinom prethodila je višesatna rasprava odbornika.

Kada je počelo glasanje, predstavnici Narodne stranke napustili su salu, dok su drugi odbornici opozicije prisustvovali biranju novog predsednika Skupštine grada, ali ga nisu podržali.

Ko je Nikola Nikodijević?

• Rođen je 26. septembra 1981. godine u Beogradu, a u istom gradu diplomirao je na Pravnom fakultetu;
• Član je Predsedništva Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije (SPS) i predsednik je Gradske organizacije te stranke;
• Izabran je za odbornika u Skupštini grada Beograda na lokalnim izborima 2008. godine, a do isteka mandata 2012. obavljao je i funkciju šefa Odborničke grupe SPS-PUPS-JS;
• Od juna 2012. do novembra 2013. bio je član Gradskog veća, da bi potom bio imenovan za člana Privremenog organa grada Beograda;
• Izabran je za predsednika Skupštine grada aprila 2014. godine, a u maju 2018. godine otpočeo je drugi mandat na toj poziciji.

Da li će možda biti novih izbora?

Nije isključeno.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u intervjuu Televiziji Pink rekao da će organima Srpske napredne stranke predložiti da do kraja godine budu organizovani novi izbori u Beogradu.

Vučić je rekao da misli da treba da protekne šest meseci, ali da je na nove izbore u Beogradu spreman i ranije.

Mislim da novembar nije realan, plašim se da im (opoziciji) tada ne odgovara, trebalo bi da razmisle, a moj odgovor je suštinski da, rekao je Vučić, prenela je agencija Beta.

Ideju o novim izborima Vučiću je predložio lider jedne od najvećih opozicionih stranaka Dragan Đilas u direktnom razgovoru u ponedeljak, 11. aprila.

Posle razgovora, Đilas je novinarima rekao da je trenutno u Beogradu pat pozicija i da bi svaka nova vlast imala krhu vlast i da bi stoga bilo najbolje da se organizuju novi izbori, a da do tada Beograd vodi Privremeni organ.

Druge opozicione stranke kritikovale su Đilasa zbog odlaska na razgovor sa Vučićem.

„Gospodin Đilas je došao, a ja sam ga obavestio da mi imamo većinu. On je rekao da to razume. Onda sam mu rekao da mogu da napravim i mnogo veću većinu.

„Pitao me da li možemo da idemo na izbore. On smatra da je pitanje legitimiteta sporno“, rekao je Vučić za TV Pink.

Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije i funkcionerka SNS zadužena za Beograd, rekla je da „bez ikakve sumnje naprednjaci imaju većinu u Beogradu“.

Ona je Televiziji Prva rekla da će naprednjaci napraviti vlast sa najmanje 60 odbornika, ne želeći da otkrije s kim bi formirali većinu.

Sastanak Vučića i Đilasa

Na predlog jednog od opozicionih lidera Dragana Đilasa, 11. aprila je održan sastanak njega i lidera SNS Vučića.

Đilas je prethodno predložio da zbog pat pozicije i nemogućnosti da neko ima legitimitet u novom sazivu Skupštine grada Beograda, do kraja godine budu organizovani novi izbori.

Do tada bi Gradom upravljao privremeni organ sa zadatkom da pripremi nove izbore.

Razgovor s Vučićem bio je težak, rekao je predsednik opozicione Stranke slobode i pravde (SSP).

„A za mene posebno težak, koliko verovatno samo ja i moji najbliži to najbolje znamo, u poslednjih 10 godina“, naveo je Đilas koji je često bio na meti kritika vladajuće garniture.

Prema rečima Đilasa, ako sve opozicione stranke ostanu pri stavovima zbog kojih su dobili glasove da uđu u skupštinu, onda će odnos snaga, odnosno odbornika ostati 55:55, a to znači da niko nema većinu u gradskoj skupštini.

Preneo je da mu je Vučić rekao da će stav saopštiti do kraja nedelje posle konsultacija sa stranačkim kolegama.

• Šta su promenili izbori u Srbiji
• Mandat manje za SPS – RIK, Vučić protiv prevremenih izbora na jesen
• Koja li je tajna političke dugovečnosti socijalista

Šta su u opoziciji rekli o Đilasovom predlogu?

Listom su ga kritikovali zbog odluke da ode na razgovor sa Vučićem, a neki su rekli i da više neće sarađivati.

Zdravko Ponoš, zajednički predsednički kandidat dela opozicije, među kojima i Đilasove stranke, rekao je da se „sa Vučićem ne pregovara, već se Vučićeva vlast ruši“.

Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, koja je sa Đilasovom Strankom slobode i pravde bila u koaliciji na izborima 3. aprila, takođe je kritikovao koalicionog partnera.

„Odlazak kod Vučića je IZUZETNO štetan korak, sa nesagledivim posledicama za budućnost. Iskreno apelujem da se od toga odustane“, napisao je Jeremić na Tviter nalogu u nedelju, 10. aprila.

Dao sam reč da se na ovim izborima neću kandidovati, niti govoriti u javnosti dok ne budu završeni.

Ali ovo moram da kažem, dok još nije kasno – odlazak kod Vučića je IZUZETNO štetan korak, sa nesagledivim posledicama za budućnost.

Iskreno apelujem da se od toga odustane.

— Vuk Jeremić (@jeremic_vuk) April 10, 2022

Predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac rekao je da je susret Vučića i Đilasa doživeo kao susret dva predsednika političkih stranaka, a ne kao susret predsednika države sa predsednikom jedne političke stranke.

Dodao je da se dodao da se Đilas ni sa kim u koaliciji Ujedinjeni za pobedu Beograda i Srbije, čiji je deo i DS, nije konsultovao pre najave sastanka sa Vučićem.

„Do susreta nije trebalo da dođe, bili smo protiv. Povod može biti častan, ali epilog je drugačiji – unižavanje institucija“, poručio je Lutovac.

Đilasa je kritikovao i Vladeta Janković, kandidat za gradonačelnika sa liste Ujedinjeni za pobedu Beograda.

To je bila velika greška, rekao je Janković za Njuzmaks Adriju.

Ali, dodao je, Đilasov „opozicioni legitimitet nikako ne treba dovoditi u pitanje“.

Đilasu zamera što se nije konsultovao sa koalicijom i što je razgovarao u vaninstitucionalnom okviru, a njihov osnovni cilj je povratak institucijama. I ostale stranke, učesnice izbora koje su ušle u gradsku skupštinu, kritikovale su Đilasa.

Srpska stranka Zavetnici je saopštila da Đilas nema mandat, niti bilo kakva druga ovlašćenja da u ime cele opozicije pregovara sa Vučićem u vezi sa beogradskim izborima.

Boško Obradović, lider pokreta Dveri, rekao je da su neprihvatljivi privatni dogovori Vučića i Đilasa i da bi trebalo insistirati da se utvrde tačni rezultati izbora za Skupštinu grada Beograda.

Isti stav imaju i u Koaliciji Moramo.

Prethodno su lideri te koalicije organizovali protest u Beogradu, dan posle izbora, tražeći da glasovi budu prebrojavani javno na Radio-televiziji Srbije.

Na kritike, Đilas je odgovorio da mu je jedini motiv odbrana izborne volje građana Beograda i da su ga proglasili za izdajnika i pre nego što se video sa Vučićem.

„U Srbiji koja se davi u mržnji i podelama bez šanse za napredak, kao predsednik Stranke slobode i pravde idem da razgovaram sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da odbranim volju Beograđana koji su glasali za promene.

„Oni koji imaju sumnju šta ću da kažem, nisu izgleda nikad ni bili dostojni podrške koju sam im dao da budu naši kandidati i kad drugi nisu verovali u njih“, rekao je pre sastanka sa Vučićem Đilas za portal Nova.rs.

• Kako je Živorad Milosavljević 32 godine opstao na čelu opštine Sopot
• Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
• Deset godina SNS: Šta treba da znate u 100 i 500 reči
• Demokrate i socijalisti – dva lica srpskih stranaka

Rezultati izbora u Beogradu u poslednje dve decenije

U poslednje dve decenije vlast u glavnom gradu često je oslikavala republički odnos političkih snaga, jer je u Beogradu ne samo četvrtina ukupnog broja birača, već i politički, administrativni, kulturni, ali i turistički centar Srbije.

To se lakše razume kroz jezik novca – Beograd raspolaže svotom koja je u rangu desetine državne kase.

Ukupan republički budžet za 2022. godinu iznosi 1,516 milijardi dinara, a budžet Beograda je 160 milijardi.

O tom novcu odlučivaće buduća vlast u prestonici.

19. septembra 2004. U Beogradu su održani prvi neposredni izbori za gradonačelnika.

Čelnik prestonice nije odabran u prvom krugu, a u drugi su ušli Nenad Bogdanović ispred Demokratske stranke i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada kao predstavnik Srpske radikalne stranke.

Pobedio je Bogdanović i vodio Beograd do smrti 2007. godine.

Izlaznost je u prvom krugu 34,6, a u drugom 32 odsto.

Pogledajte video o tom biračkom mestu u naselju Konjarnik

11. maj 2008. Gradonačelnik Beograda nije biran direktno, već preko odbornika u Skupštini grada, kao i danas.

Na tim izborima pobedio je današnji lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, tada kao kandidat DS sa osvojenih 38,9 odsto glasova i on postaje gradonačelnik.

Na drugom mestu je ponovo bio radikal Aleksandar Vučić sa 34,7 odsto podrške.

U Skupštinu grada ušle su i koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, sa 11 odsto podrške, Liberalno demokratska partija sa 6,8 odsto i SPS-PUPS-JS 5,2 odsto.

Izlaznost je bila 59,6.

6. maj 2012. Pobedu odnosi DS Dragana Đilasa sa 36,7 odsto osvojenih glasova, a na drugom mestu je ponovo bio Vučić, ali ovog puta kao predstavnik koalicije okupljene oko nove Srpske napredne stranke.

SNS u Beogradu tada osvaja 26,8 odsto glasova, a cenzus su prešli i socijalisti sa 9,5 odsto podrške i DSS sa 7,8 odsto glasova.

Izlaznost je bila 54,18.

16. marta 2014. Zajedno sa vanrednim parlamentarnim, održani su i vanredni lokalni izbori u Beogradu.

Tada je pobedila lista SNS predvođena Zoranom Mihajlović osvojivši 43,6 odsto glasova, na drugom mestu je bio DS Dragan Đilasa sa 15,7 odsto podrške, a na trećem socijalisti sa 11,4 odsto glasova.

U odborničke klupe te godine seli su i DSS Aleksandar Popovića koji su osvojili 6,39 odsto glasova.

Izlaznost je bila 50,68.

4. marta 2018. Naprednjaci su zabeležili najubedljiviju pobedu sa osvojenih gotovo 45 odsto glasova.

Na drugom mestu ponovo je bila lista predvođena Đilasom sa 18,9 odsto glasova, zatim grupa građana na čelu sa vaterpolistom i političarem Aleksandrom Šapićem sa 9,04 odsto.

Cenzus je tada prešla još samo koalicija SPS-JS sa 6,13 odsto podrške.

Izlaznost je bila 51 odsto.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]