Tekst će biti ažuriran kako Gradska izborna komisija bude proglašavala izborne liste.
Drugi put za godinu i po dana, punoletni stanovnici Beograda biraće predstavnike u gradskoj skupštini.
Skupština Beograda ima 110 odbornika.
O gradonačelniku srpske prestonice se ne glasa direktno na izborima, već ga bira većina u Skupštini grada, tajnim glasanjem.
Mandat gradonačelnika je četiri godine.
Prema podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave od 23. oktobra ove godine, u birački spisak Beograda upisano je 1.610.052 glasača.
- Raspisani izbori u Srbiji: Za šta se glasa i ko može da bira, a ko da bude izabran
- Ko je ko na listama za izbore za Skupštinu Srbije
- Zašto je neobično da vlast i opozicija u Srbiji razgovaraju
Posle izbora održanih 3. aprila 2022. godine, više od mesec dana čekalo se da Gradska izborna komisija saopšti konačne rezultate glasanja za Skupštinu grada Beograda.
Rezultati su bili takvi da ni Srpska napredna stranka (SNS) sa koalicionim partnerom Socijalističkom partijom Srbije (SPS) nije imala potrebnu većinu, ali ni opozicija.
Posle ponovljenog glasanja na glasanja na pojedinim biračkim mestima, ali i pregovora, koalicija SNS-SPS je uspela da napravi vlast, uz pomoć pojedinih odbornika opozicije koju su im dali podršku.
Usledio je sastanak jednog od opozicionih vođa Dragana Đilasa 11. aprila 2022. sa liderom SNS Aleksandrom Vučićem posle kojeg je rečeno da su blizu dogovora da te godine budu održani novi izbori u Beogradu, ali se to nije desilo.
Za predstojeće izbore do sada je proglašeno šest izbornih lista, a rok za predaju kandidatura je 26. novembar u ponoć.
Nijedna stranka, odnosno koalicija, čije su izborne liste do sada proglašene nije najavila da će za mesto gradonačelnika kandidovati ženu.
1. Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane
Samo dan nakon što su raspisani izbori, kutije sa prikupljenim potpisima prvi su predali vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i njeni koalicioni partneri Socijaldemokratska partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije i Savez vojvođanskih Mađara.
Nosilac liste je Aleksandar Šapić, dosadašnji gradonačelnik Beograda i bivši proslavljeni vaterpolo reprezentativac.
„Ja nisam odlazeći, ja sam dolazeći gradonačelnik“, izjavio je Šapić u danu kada je podneo ostavku kako bi omogućio raspisivanje vanrednih izbora u Beogradu.
Pre funkcije gradonačelnika, Šapić je od 2009. do 2012. bio pomoćnik gradonačelnika Beograda u mandatu Dragana Đilasa, a potom je deset godina bio na čelu Novog Beograda, opštine u Srbiji sa najvećim brojem stanovnika.
Osim Šapića, u vrhu liste ove koalicije je još jedan nekadašnji vrhunski sportista, teniser Janko Tipsarević, nekada među prvih 10 igrača sveta, koji je u maju ove godine postao član SNS-a.
Na spisku od 110 kandidata su i neurološkinja Jelena Drulović, glumac Branislav Milićević, poznatiji kao Branko Kockica, visoko rangiran je i preduzetnik Milan Bosnić, tu je i glumica Iva Štrljić, zatim Stefan Krkobabić, sin predsednika Partije ujedinjenih penzionera Srbije Milana Krkobabića, koji je već na listi SNS za parlamentarne izbore.
Ministar finansija Siniša Mali je na 53. mestu na listi, a predsednica srpske vlade Ana Brnabić tri pozicije ispod njega.
2. Ivica Dačić – premijer Srbije, Toma Fila – gradonačelnik Beograda
Socijalistička partija Srbije (SPS) na gradskim izborima nastupa u istoj koaliciji kao za republički parlament – sa Jedinstvenom Srbijom i strankom Zeleni Srbije.
Nosilac liste je poznati advokat Toma Fila.
On je član SPS od 2017. godine, a pre nego što je ušao u politiku, kao advokat je učestvovao u mnogim poznatim sudskim procesima.
Između ostalog, bio je i branilac Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, tokom postupka pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.
Dosadašnji predsednik Skupštine grada Beograda, pravnik Nikola Nikodijević je na drugoj poziciji, a sledi njegova koleginica po struci Jelena Milenković iz Jedinstvene Srbije.
Na spisku kandidata ove koalicije su stomatolozi, lekari, pravnici, profesori, studenti, inženjeri, trgovci, penzioneri.
Listu socijalista upotpunio je i Aleksandar Antić, sada direktor Javnog preduzeća Koridori Srbije i nekadašnji ministar energetike.
3. Srbija protiv nasilja – Dobrica Veselinović – Prof. Dr Vladimir Obradović
Slogan „Srbija protiv nasilja“ nastao je posle masovnih ubistava na teritoriji Beograda u maju ove godine, kada je ubijeno 19 osoba, uglavnom dece i mladih.
Nosilac liste je Mila Popović, istoričarka iz redova Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa., nekadašnjeg gradonačelnika Beograda.
Kada je napravljen opozicioni blok „Srbija protiv nasilja“ saopšteno je da će kandidat za gradonačelnika biti Vladimir Obradović, profesor na Fakultetu organizacioniih nauka.
Predstavnici vlasti su potom rekli da je Obradović nekada podržavao SNS i vladajuću koaliciju kao savetnik ministra za inovacije Nenada Popovića.
Na drugom mestu na listi ove koalicije je Dobrica Veselinović, politikolog iz Zeleno-levog fronta, koji je na gradskim izborima 2022. godine izabran za odbornika u Skupštini grada Beograda.
Između ostalih, na spisku su politikološkinja Natalija Stojmenović, profesor filozofije Boško Šindić i inženjer Branimir Kuzmanović.
4. Milica Đurđević Stamenkovski – Boško Obradović – Nacionalno okupljanje – Državotvorna snaga
Zajednički nastup na parlamentarnim izborima Dveri i Zavetnici potvrdili su i koalicijom na izborima u Beogradu.
Srpski pokret Dveri je na Instagram nalogu naveo da je kandidat za gradonačelnika Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta.
Ristić je učestvovao na ekološkim protestima u Srbiji poslednjih godina i veliki je protivnik iskopavanja litijuma i projektu međunarodne kompanije Rio Tinto, koja želi da izgradi rudnik na zapadu Srbije.
Druga na listi je Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Zavetnika, koja se za parlamentarne izbore našla na prvom mestu.
I na listi Dveri i Zavetnika ima profesora, ekonomista, nastavnika, domaćica, operskih pevača.
5. Dr Miloš Jovanović – Nada za Beograd – Srpska koalicija Nada
Prvi na listi stranaka koje zajedno učestvuju i na republičkim izborima je Vojislav Mihajlović, unuk Dragoslava Mihajlovića, generala Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini koga su posle Drugog svetskog rata streljale komunističke vlasti, pod optužbom da je bio saradnik nemačkih okupatora.
Slede docent Pravnog fakulteta Vladimir Jovanović, ekonomistkinja Jelena Bogdanović i politikološkinja Lidija Janković.
Vladimir Štimac, nekadašnji košarkaš Crvene zvezde i srpski reprezentativac, kandidat je za odbornika ove koalicije.
On je ranije najavio mogućnost da bude kandidat za gradonačelnika Beograda.
Na listi ove koalicije su i studenti, penzioneri, psiholozi, inženjeri.
6. Ruska stranka – Slobodan Nikolić
Gradska izborna komisija je 15. novembra proglasila izbornu listu Ruska stranka – Slobodan Nikolić, koja ima status izborne liste nacionalne manjine.
Ova lista ima tek 17 kandidata za odbornike, od mogućih 110.
Nikolić nije poznat široj javnosti, a na sajtu se navodi da se ova stranka zalaže za ulazak Srbije u Evroazijsku ekonomsku uniju, i za punopravno članstvo Srbije u Organizaciji Ugovora o zajedničkoj bezbednosti (ODKB) koju su 1992. godine osnovale pojedine bivše sovjetske države, među kojima su Rusija i Belorusija.
Piše i da je Ruska stranka za jačanje saradnje sa Rusijom u ekonomiji, kulturi i obrazovanju.
Navodi se i da je ideologija stranke: rusofilstvo, socijalni konzervativizam, evroskepticizam, antiglobalizam i srpski nacionalizam.
Osim što je logo stranke mapa Rusije, slogan je: „Pokret srpskih rusofila – jedan narod, jedna vera, jedna krv, zauvek!“.
„Ovo je stranka ruskih potomaka, novih Rusa koji su došli ovde i osnovali neki biznis, žena koje su zasnovale bračni odnos u Srbiji, ali pre svega Srba rusofila.
„Nismo menjali naše ciljeve od kada smo osnovani, a to je ne u NATO, ne u Evropsku uniju, već ekonomski i vojni savez sa Rusijom. Protiv smo i neutralnosti, jer smatramo da to može da bude pogubno za malu zemlju“, izjavio je Nikolić u intervjuu za Niške vesti.
Između ostalih objava u odeljku sajta stranačke aktivnosti je i rođendanska čestitka ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Prema popisu 2022. godine, u Srbiji se više od 10.400 ljudi izjasnilo da su ruske nacionalnosti.
Sofija Mandić, pravnica i članica proširenog sastava GIK-a, izrazila je sumnju u verodostojnost potpisa ove liste, tvrdeći da je „izvestan broj potpisa falsifikovan“.
„Bila sam tamo kada su predati potpisi i lista je odmah bila sumnjiva sa više aspekata.
„Prvo, na njoj nijedan potpis nije overio notar, već samo samo opštinski overitelji, a za koje znamo da ne izlaze na teren i ne overavaju potpise svakome. Videlo se i da potpisi liče, i da su potpisi uglavnom bili samo inicijali“, rekla je za Televiziju N1 Sofija Mandić, članica GIK u proširenom sastavu sa liste „Srbija protiv nasilja“.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
