Boris JOhnson

Getty Images

Premijer Boris Džonson će se obratiti novim poslanicima iz Konzervativne stranke kada stignu u Vestministersku palatu i zauzmu mesta u parlamentu.

Mnogi od 109 novih poslanika dolaze iz izbornih jedinica koje su do izlaska birača na glasanje prošlog četvrtka tradicionalno predstavljale uporišta laburista.

Prvi zadatak poslanika će biti glasanje o Predlogu zakona o povlačenju iz EU, a premijer želi da on bude usvojen pre Božića.

Očekuje se i da će Džonson osveži sastav sopstvenog kabineta.

Mora da popuni upražnjene pozicije onih koji su pre izbora odstupili sa funkcije, uključujući sekretare za kulturu i Vels.

Izbori u Velikoj Britaniji: Ovo je poseban način na koji Velika Britanija bira premijera
The British Broadcasting Corporation

Kraljica će formalno otvoriti parlament u četvrtak, kada će izneti vladin zakonodavni program.

Smatra se da bi Predlog zakona o izlasku iz EU mogao da bude pred članovima parlamenta već u petak.

Pre Džonsonovog privatnog obraćanja novim članovima parlamenta, izvor iz vlade je rekao:

„Premijer je vrlo jasno stavio do znanja da smo odgovorni za bolju budućnost zemlje i da moramo da vratimo poverenje javnosti tako što ćemo završiti Bregzit“.

„Zato će prvi zakon o kojem će novi poslanici odlučivati biti Predlog zakona o povlačenju“.

Zbog većine koju Džonson ima, očekuje se da će predlog zakona proći u parlamentu na vreme da se ispuni Džonsonovo obećanje da Velika Britanija napusti EU do 31. januara.

Džonson onda mora da pregovara o novom sporazumu o trgovini sa EU, a parlament da ga ratifikuje pre završetka post-Brezgit prelaznog perioda koji se završava 31. decembra 2020.

U više navrata je izjavio da se prelazni period neće produžavati.

Očekuje se da će kraljičin govor uključiti zakone povezane sa obećanjima datim tokom predizborne kampanje – naročito garancije o finansiranju Nacionalne zdravstvene službe.

Očekuju se i koraci za ponovno uspostavljanje vlade Severne Irske u Stormontu, a razgovori se nastavljaju u ponedeljak.

Velika Britanija: Mladi Britanci poreklom iz Srbije o važnosti izbora
The British Broadcasting Corporation

U međuvremenu, u redovima laburista glavna najviše se priča o unutarstranačkim promenama.

Generalni sekretar Laburista kaže da će se partijski zvaničnici verovatno sastati početkom sledeće godine kako bi se dogovorili o koracima za smenu lidera Džeremija Korbina.

Korbin želi da proces počne „brzo“, rekla je Dženi Formbi, tako da njegov naslednik može biti postavljen do kraja marta.

I Korbin i Džon Mekdonel izjavili su u nedelju da su krivi za „katastrofalni“ poraz laburista na izborima u četvrtak.

Čelnici laburista se ne slažu oko razloga poraza.

Mekdonel je rekao da su glavni problem Bregzit i „medijski prikaz“ Korbina.

U međuvremenu, poslanik Stiven Kinok rekao je za BBC Jutarnji program da su glavni problemi „slabo i nesposobno rukovodstvo“, kao i odluka da se podrži još jedan referendum o Bregzitu i manifest o „božićnoj listi želja“.

Nadmetanje za njihove funkcije je počelo, a poslanica iz Vigana Lisa Nendi je prvi put rekla da je „ozbiljno razmišljala“ o kandidaturi.

Ostali mogući kandidati su sekretar za Bregzit vlade u senci, Ser Kir Starmer, sekretarka za biznis u senci Rebekaa Long-Bejli, sekretarka za obrazovanje u senci Angela Rejner, Džes Filips, koja je otvorena kritičarka Džeremija Korbina, i ministarka spoljnih poslova u senci Emili Tornberi.

U utorak će i novih 47 poslanika Škotske nacionalne partije zauzeti mesta u parlamentu.

Liderka Nikola Sterdžon je insistirala da joj izborni rezultat daje mandat za drugi referendum o nezavisnosti Škotske – čemu se premijer, kako joj je rekao, i dalje protivi.

Ona je rekla da su konzervativci, koji su izgubili sedam od prethodnih 13 mandata u Škotskoj, „doživeli potpuni poraz“, a da će novi poslanici nastaviti da se zalažu za nezavisnost.


Šta će se dešavati ove nedelje?

State Opening of Parliament October 2019

Reuters

Utorak

Zasedanja počinju kada se poslanici okupe za prvi zadatak: da izaberu predsedavajućeg Donjeg doma parlamenta, Ser Lindzija Hojla, koji je zamenio Džona Berkoua u novembru. Tehnički, poslanici mogu da glasaju o ovom predlogu ali se to nikada nije desilo u praksi.

Kasnije tokom dana, predsedavajući će započeti proces polaganja zakletvi posla.

Onima koji govore ili glasaju, a da to nisu učinili, biće uskraćeno mesto „kao da su mrtvi“ prema Zakonu o zakletvi parlamenta iz 1866.

Obično se izdvaja dva do tri dana za ovaj proces.

Četvrtak

Državno otvaranje parlamenta. Kraljičin govor je glavni deo ovog događaja, a ona će pročitati tekst koji su napisali ministri iznoseći vladin program.

Nekoliko sati nakon njenog govora, poslanici će početi raspravu o njegovom sadržaju – proces koji obično traje danima.

Petak

U zavisnosti od toga koliko brzo Boris Džonson želi da deluje, rasprava o kraljičinom govoru bi mogla da se nastavi i u petak.

Može doći do prekida zbog druge rasprave o Predlogu zakona o povlačenju.

Poslanici u prethodnom parlamentu su podržali Džonsonov predlog zakona u njegovoj prvoj fazi, ali su odbili plan da ovaj zakon bude usvojen u parlamentu po ubrzanoj proceduri kako bi Britanija napustila EU do 31. oktobra.

Nakon završetka rasprave o kraljičinom govoru, poslanici će glasati o tome da li da ga odobre. Kraljičin govor u vladi nije odbijen još od 1924. godine.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari