Lideri partija posle predsedničkih izbora — Dritan Abazović (levo), Milojko Spajić (u sredini iza Jakova Milatovića) i Andrija Mandić (desno) proslavljaju pobedu na predsedničkim izborima

Sala Doma kulture u Kolašinu, crnogorskom mestu severno od glavnog grada Podgorice, beli se od navlaka kojima su svečano presvučene stolice.

Belinu ubrzo kvare meštani i članovi Pokreta Evropa sad (PES), koji užurbano ispunjavaju nekoliko desetina mesta, da bi par minuta kasnije u nju ušao lider pokreta Milojko Spajić.

Prisutni ga pozdravljaju, verujući da će baš Spajić predvoditi buduću vladu Crne Gore posle parlamentarnih izbora 11. juna nakon što je njegov partijski kolega Jakov Milatović u aprilu odneo pobedu na predsedničkim izborima.

Dok govori o postizbornim planovima i promenama koje čekaju Crnu Goru, prisutni ga prekidaju aplauzom i ponekim tihim „tako je“, koje se dobro čuje i na drugim krajevima skučene sale.

„Ako dobijemo priliku da formiramo vladu“, uz blagi osmeh ostavlja rezervu Spajić, ali ne i utisak da veruje u drugačiji scenario.

Manje od tri godine ranije, tokom izborne kampanje za prethodne parlamentarne izbore, ovaj pokret nije postojao, a danas njegovi članovi vrše funkcije predsednika republike i gradonačelnika Podgorice.

Ovaj pokret je „proizvod političkih i društvenih okolnosti“ u Crnoj Gori, ali je isto tako „ponudio jedinstvenu vrstu populizma ne samo u Crnoj Gori, već i u regionu“, kaže Vesko Garčević, profesor Bostonskog univerziteta, za BBC na srpskom.

„Populizam u regionu ima formu nacionalizma, praćenog autoritarizmom i pretočenog u korporativni sistem vladanja, što se kod nas često naziva ‘stabilokratijom’.

„Evropa sad se usredsredila na životna pitanja i ponudila lake odgovore na teške privredne i društvene probleme.

„Njihova ideja o povećanju plata kroz prelivanje novca iz društvenih fondova naišla je na odličnu reakciju ljudi, koji su željni ‘boljeg života’ sad i ovde, a ne kroz 15 ili 20 godina“, kaže Garčević, koji je prethodno bio ambasador Crne Gore u Austriji, Holandiji, Belgiji i Luksemburgu.

Do promena je došlo i u bloku partija koje su u parlamentu podržale vladu Zdravka Krivokapića 2020, a činili su ga Demokratski front, Pokret URA i Demokrate.

Krivokapić, bivši premijer koji je 2020. godine predvodio listu Demokratskog fronta (DF), na idućim izborima neće imati ulogu, a koalicija koju je predstavljao razbijena je na nekoliko manjih lista.

Pokret URA aktuelnog premijera Dritana Abazovića i Demokrate bivšeg predsednika skupštine Alekse Bečića sklopili su predizbornu koaliciju, uprkos činjenici da je Abazovićev pokret glasao za smene Krivokapića i Bečića.

Politikolog Predrag Zenović, profesor Univerziteta Donja Gorica, kaže za BBC na srpskom da bi na ovaj način mogli da ostvare bolji rezultat na parlamentarnim izborima nego u slučaju da su na njih izašli sa odvojenim listama.

„Sinergija ove dve političke opcije daje dobar signal, jer bi se rasulo dosta glasova ljudi koji bi imali dileme kada bi nastupili pojedinačno.

„Zajedničkom listom šalju poruku da su tu već neko vreme, imaju bivšeg premijera i bivšeg predsednika skupštine, što nemaju Evropa sad i DPS sa novim licima“, objašnjava Zenović.

Pokret Evropa sad: ‘Populizam sa rezultatom’

Vlado Radonjić, 39-godišnji Podgoričanin, dobro se seća decembra 2020, kada je formirana ekspertska vlada premijera Zdravka Krivokapića.

Tada je prvi put čuo za Jakova Milatovića i Milojka Spajića, današnje lidere Pokreta Evropa sad, priča on za BBC na srpskom.

„Mi tada nismo imali pojma šta je ekspertska vlada, kao da smo iz pećine juče izašli“, smeje se Vlado, pokušavajući da upali cigaretu, u čemu ga vetar ometa.

Priseća se da je u početku bilo „osveženje“ to što su u ministarske fotelje seli „neki potpuno novi, mladi, nepoznati ljudi, koji su se vratili u Crnu Goru iz Japana, Londona i Kalifornije“.

Kada je na njihovu inicijativu usvojen ekonomski plan „Evropa sad“, za Radonjića je to bila pozitivna i konkretna promena, koja je direktno uticala na život njegove porodice.

U okviru ovog plana, minimalna plata u Crnoj Gori povećana je na 450 evra, penzije ne mogu biti manje od 250 evra, uvedeno je progresivno oporezivanje i oslobađanje od poreza za one sa bruto primanjima manjim od 700 evra, dok su ukinuti doprinosi preduzetnicima i radnicima za zdravstveno osiguranje.

„Dosta godina se pobeđivalo na izborima zahvaljujući podelama, crkvi i nacionalnom identitetu, a ranije niko nije spominjao da minimalna plata može da bude 450 evra, niti da prosečna može da bude 1.000 evra.

„Ljudi su osetili taj standard, radimo za novac jednostavno i zato se sad potencira novi plan Evrope sad – nastavljaju da govore o ekonomiji, napretku, budućnosti i mi mladi smo to prepoznali i jurimo ka tome“, priča Podgoričanin.

Milojko Spajić sa pristalicama njegovog pokreta — Pokret Evropa sad i njegov lider Milojko Spajić stekli su podršku birača sprovođenjem ekonomskih reformi, kaže politikolog Predrag Zenović

Andrej Milović, potpredsednik ovog pokreta nastalog u junu 2022. godine, smatra to „pobedom“ njegove političke grupe.

„Za razliku od onih koji podižu zastave i tenzije, mi podižemo plate i penzije.

„Za razliku od onih koji floskulama i sloganima najavljuju borbu protiv mafije, mi nudimo konkretne mere novim programom za pravosuđe pod nazivom Pravda sad“, tvrdi funkcioner pokreta za BBC na srpskom.

Ekonomski plan jeste i glavni razlog na kojem se bazira podrška birača ovom pokretu, smatra politikolog Predrag Zenović.

„Ljudi su to prepoznali kao nešto što im menja život.

„Nakon toga, oni nisu mnogo toga uradili, niti su stvorili značajniju partijsku infrastrukturu, ali sadašnja podrška pokretu je plod očekivanja, pa i jedno ‘hvala’ od birača, koji su procenili da su uradili nešto važno za njih“, opisuje politikolog.

Pobeda Jakova Milatovića na predsedničkim izborima i trijumf na lokalnim izborima u Podgorici bili su „dodatne stepenice u jednom vrlo ubrzanom i u kratkom roku ostvarenom uspehu“ pokreta, dodaje on.

Iako je PES antiteža Demokratskoj partiji socijalista (DPS), nekadašnjoj partiji dugogodišnjeg lidera Mila Đukanovića, Zenović smatra da je „očigledno“ da je jedan deo birača partije koja je dugi niz godina opstajala na vlasti u Crnoj Gori počeo da podržava Evropu sad.

„Taj socio-ekonomski momenat je bio značajan za odliv dela birača srednje klase, kojima je prethodno DPS nudio neku sigurnost kroz investicije, zapošljavanje, pa i kroz zloupotrebe preko partijskog zapošljavanja“, objašnjava.

Pogledajte i ovu priču:

Izbori u Crnoj Gori: Noć promene

Ivan Dobrović, 43-godišnji meštanin Tivta, kao jedan od uzroka brzog uspona ovog pokreta vidi i način na koji je smenjena vlada Zdravka Krivokapića.

„Oni su iskoristili taj trenutak razočarenja partijama koje su došle na vlast posle izbora u avgustu 2020, pa onda izgubile podršku“, opisuje Tivćanin za BBC na srpskom.

Prema njegovom mišljenju, „pametno su zadržali spoljnu politiku DPS-a po pitanju Evropske unije i članstva u NATO alijansi i tome su pridodali populističke priče o ekonomiji i prosperitetu, koje su mnogi zagrizli kao mamac“.

„Tako su napravili optimalnu priču, koja se bavi temama koje svakoga zanimaju bez prozivanja drugih – nediranje himne, zastave, nacionalnih interesa uz zadržavanje nekakve stabilnosti“, govori Dobrović.

Dozu populizma u delovanju pokreta primećuje i Predrag Zenović, koji ipak naglašava da članovi pokreta „nisu ni jedini, ni najveći populisti“.

„Tu postoji jedna velika razlika – oni su njihovo prvo obećanje već ostvarili, zbog čega ih građani sada nagrađuju“, ističe politikolog, aludirajući na sprovođenje njihovog ekonomskog plana.

Tokom predizborne kampanje lider ovog pokreta Milojko Spajić najavio je projekat „Evropa sad 2″, koji bi trebalo da donese stanovnicima Crne Gore minimalne penzije od 450 evra, prosečne plate od 1.000 evra i sedmočasovno radno vreme.

Ambiciozni ekonomski plan može biti i politički teret za ovaj pokret, posebno ukoliko se predizborna obećanja ne ostvare, smatra Predrag Zenović.

„Mislim da je, strateški gledano, bilo mudrije izaći sa manjim obećanjima kada već imate podršku – mogli su da budu obazriviji i čini mi se da su mogli još da kapitalizuju na sprovođenju njihovog prvog plana“, objašnjava.

Zenović PES opisuje kao „tipičnu catch all (okupi sve) partiju“.

„Pokušavaju da obuhvate što veći broj birača i odustaju od tema koje polarizuju“, dodatno pojašnjava profesor.

„Promenili su narativ, socio-ekonomske teme su postale dominantne, što je dobro, ali još niko ne zna koliko u tim obećanjima ima populizma i koliko će to sve da košta državu“, rezervisan je profesor Univerziteta Donja Gorica.

Vesko Garčević uviđa i „dva velika izazova“ sa kojima bi pokret mogao da se suoči posle 11. juna.

„Prvi je vezan za ostvarenje njihovih obećanja – njihova popularnost može biti njihov politički usud.

„Drugi je vezan za karakter samog pokreta, koji nema jasnu ideološku platformu i sastavljen je od raznoraznih političkih grupacija.

„Osim toga, broj preletača raste svakim danom, poput DOS-a u Srbiji ili sličnih političkih konglomerata u drugim zemljama, i može se očekivati da će razlike i podele u pokretu brzo izaći na videlo“, smatra stručnjak.

Razlaz Demokratskog fronta i ‘politika konsolidacije’

Dok je PES beležio uspehe na prethodnim lokalnim i predsedničkim izborima, rezultati stranaka Demokratskog fronta, koalicije sačinjene od prosrpskih partija, kao i njegovog predsedničkog kandidata Andrije Mandića nisu bili tako dobri.

Mandić nije uspeo da se plasira u drugi krug predsedničkih izbora, osvojivši 19 odsto glasova, uprkos očekivanjima mnogih da on bude predstavnik opozicije u drugom krugu.

Vlado Radonjić priseća se predizborne kampanje za predsedničke izbore tokom proleća ove godine, kada su mnogi njegovi poznanici verovali da će se Mandić naći u drugom krugu.

„Bila je čak i predizborna debata bila u kojoj su učestvovali samo on i Milo Đukanović, što meni nije bilo u redu, jer su u prvom krugu bili i drugi kandidati.

„Verujem da je izgubio baš zbog te debate, kada su on i Đukanović odjednom počeli da zagovaraju neko pomirenje, iako su godinama sukobljeni, što je ljudima delovalo kao foliranje“, seća se Radonjić.

Kao rezultat neuspeha, ovaj politički savez, koji su činile Nova srpska demokratija Andrije Mandića, Demokratska narodna partija Milana Kneževića i Pokret za promene Nebojše Medojevića, raspao se posle 11 godina postojanja.

Andrija Mandić nije odgovorio na pozive BBC-ja da prokomentariše skorašnje događaje u partijama koje su činile Demokratski front i očekivanja od parlamentarnih izbora.

Gotovo tri godine ranije, situacija je bila potpuno drugačija.

DF je bio predvodnik opozicione koalicije, koja je uspela da pobedi DPS na izborima 2020. i formira vladu predvođenu Zdravkom Krivokapićem, ali posle nešto više od godinu dana ona je smenjena usled nesuglasica u koaliciji.

Tivćanin Ivan Dobrović smatra da su nekadašnji DF i partije koje su ga činile „kažnjene“ zbog pada Krivokapićeve vlade.

„Mislim da su zbog toga izgubili i podršku Crnogoraca i onih umerenih Srba, kojih ima više nego ekstremnih.“

„Sada im to izlazi na nos – narod u Crnoj Gori je surovo realan i isto tako surovo kažnjava petljavine“, dodaje 43-godišnjak.

Za samo nekoliko meseci, između predsedničkih i nadolazećih parlamentarnih izbora, promenila se i retorika Andrije Mandića i Milana Kneževića, bivših lidera DF-a, naglašava politikolog Predrag Zenović.

„Put kojim je Andrija Mandić krenuo tokom kampanje za predsedničke izbore bio je dobar u smislu umerenijih poruka, a ovaj povratak na prvobitnu retoriku pred parlamentarne izbore meni izgleda kao ‘igra na siguricu'“, smatra on.

U ovakvom zaokretu vidi „pokušaj konsolidacije“, odnosno napor da zadrži biračko telo koje se od izbora 2020. osipa, a ne kao potez kojim bi pridobio nove glasače.

„Kao da sada želi da poruči biračima da su oni koji ti koji zastupaju interese koji se odnose na relacije sa Srbijom, na Kosovo i sve te teme koje su bitne za etničke Srbe u Crnoj Gori“, priča Zenović.

Demokrate i Pokret URA: Savez za ‘politički spas’

Amplitude političkog rolerkostera, kroz koji su od avgusta prolazile partije i građani u Crnoj Gori, posebno su bile velike za Dritana Abazovića i Aleksu Bečića.

Lider Pokreta URA prešao je put od „tasa na vagi“ za formiranje vlade Zdravka Krivokapića 2020, preko povlačenja podrške toj vlasti i predsedniku skupštine Aleksi Bečiću, do obavljanja premijerske funkcije uz manjinsku podršku dojučerašnjih političkih protivnika iz DPS-a.

Uoči parlamentarnih izbora došlo je do novog obrta, pa su Bečić i Abazović sklopili novu predizbornu koaliciju.

Profesor Vesko Garčević ocenjuje da se URA sklapanjem ovog saveza „politički spasila“, ali i da će uloga ovog pokreta „biti mnogo manja nego dosad“.

„Mnogi glasači URA-e su razočarani onim što se događalo u protekle tri godine, a premijer Abazović se pokazao kao dobar politički oportunista, jer je uspeo da vešto koristi razlike na crnogorskoj političkoj sceni kako bi zadržao svoju ulogu ‘tasa na vagi’.

„Međutim, to neće biti moguće posle ovih izbora i ne mislim da drugi politički subjekti gledaju na URA-u kao onoga ko će diktirati pravila igre“, objašnjava Garčević.

Bilbord Dritana Abazovića i Alekse Bečića — Aleksa Bečić i Dritan Abazović izlaze na parlamentarne izbore sa zajedničkom listom, uprkos ranijim nesuglasicama

Njegov kolega Predrag Zenović, Abazovića opisuje kao „popularnog političara, čiji problem nastaje kada tu popularnost treba da pretvori u mandate“, pa je savez sa Aleksom Bečićem pragmatičan izbor.

Podrška koju on ima „značajno je veća“ od one koju uživa njegov pokret, čije funkcionisanje Zenović objašnjava kao „šou jednog čoveka“, aludirajući na ulogu Dritana Abazovića i nedostatak unutarpartijske demokratije.

Za savez sa Demokratama odlučio se „znajući da je upitan prelazak cenzusa samostalnim nastupom na izborima“, smatra politikolog.

„Demokrate više deluju timski, postoji veći broj lica koji predstavljaju stranku i nikada ne biste rekli da je to partija jednog čoveka.

„Oni nemaju problem da prihvate nekoga, posebno ako znaju da će im to doneti bolji rezultat, a zgodna pozicija za nastup na izborima je to što će na njihovoj listi imati Abazovića koji je aktuelni premijer“, kaže profesor.

Iz kabineta Alekse Bečića nisu odgovorili na pozive BBC-ja na srpskom kako bi prokomentarisali promene koje je njihova koalicija pretrpela u prethodne tri godine, kao i očekivanja od narednih izbora.

Povećan broj izbornih lista: Širok izbor ili ‘sve ti je to isto’

Podgoričanin Vlado Radonjić smatra da je „nenormalno“ to što će se na idućim izborima nadmetati 15 izbornih lista.

„Postalo je presmešno, ljudi razmišljaju ‘ajde da napravim partiju, da uzmem malo para'“, ocenjuje 39-godišnji Crnogorac.

Birači će na narednim izborima imati „samo naizgled veći izbor“, dodaje.

„Ali, to su opet sve iste stvari – moglo je da ih bude četiri i sve bi bilo isto“, priča Podgoričanin.

Taj broj izbornih lista, uz nekoliko manjinskih, vidi i u skupštini posle izbora – DPS, Demokrate, Pokret Evropa sad i listu Za budućnost Crne Gore predvođenu Andrijom Mandićem i Milanom Kneževićem, bivšim liderima rasformiranog Demokratskog fronta.

Tivćanin Ivan Dobrović u pluralizmu vidi i nešto pozitivno.

„Više nikome ništa nije sigurno, imaćemo politički klinč i to je bolje nego što je bilo“, ocenjuje on.

Posle odlaska DPS-a iz vlade 2020, Ivan je primetio i da je javna diskusija o političkim i državnim pitanjima postala otvorenija.

„Nisu sada ljudi uplašeni da će im se nešto dogoditi ili da će dobiti otkaz ako pričaju javno, što neposredno, što na društvenim mrežama“, priča 43-godišnjak iz Tivta.

Glavne teme predizbornih razgovora u Crnoj Gori sada su ekonomske reforme, kao i rast plata i penzija, dok su partije sa najboljim rezultatima na izborima 2020. kampanje bazirale na verskim, nacionalnim i drugim identitetskim pitanjima.

Politikolog Predrag Zenović smatra da je PES „temu ekonomije promenio za sve, čak ju je i zadao drugima“.

To je dovelo do negativne pojave da se „svi utrkuju ko će više da ponudi“ biračima uoči izbora, dodaje.

„Ovo je kao neka licitacija obećanjima, što naravno nije dobro i verovatno će im se obiti o glavu, ukoliko se pokaže da to nije izvodljivo“, zaključuje on.

Čeka li Crnu Goru nova politička nestabilnost?

Posle uspeha na prethodnim lokalnim i predsedničkim izborima, mnogi vide Pokret Evropa sad kao listu koja bi i na parlamentarnim mogla do najvećeg broja glasova i ključne uloge u budućoj vladi.

Međutim, ima i onih koji strahuju da bi i treća vlada u kojoj neće biti DPS mogla da se suoči sa nestabilnošću i razmiricama unutar postizborne koalicije, ali i među političarima koji su na izbore izašli sa zajedničkom listom.

Posle pobede Milatovića na predsedničkim izborima, mediji su izveštavali o navodnim nesuglasicama unutar Evrope sad, prevashodno između Spajića i njega.

Andrej Milović, potpredsednik pokreta, odbacuje te navode, tvrdeći da su članovi „slobodni ljudi, koji imaju svoje poglede i ideje, ali da sve odluke donose konsenzusom“.

„Naše razlike u mišljenjima i po određenim pitanjima su nešto normalno u demokratskim društvima, dok se kod nas one prezentuju kao podele, jer smo navikli na jednoumne partije gde se lider slepo prati“, smatra on.

Ali, hoće li konsenzus biti moguć i sa budućim koalicionim partnerima, ukoliko ih ovaj pokret stekne posle izbora?

Milović, ne želeći da otkrije ko bi za Evropu sad bio prihvatljiv koalicioni partner posle izbora, ističe da će „stabilnost nove vlade zavisiti od njenih konstituenata i izbornog rezultata“.

„Naši partneri mogu biti samo one političke opcije čiji funkcioneri nisu povezani sa organizovanim kriminalom i visokom korupcijom, a sa druge strane poštuju naše međunarodne obaveze i spoljno političke magistrale Crne Gore, pre svih EU i NATO“, dodatno objašnjava on.

Vesko Garčević sa Univerziteta u Bostonu smatra da „Crna Gora ulazi u fazu političke nestabilnosti kao proizvod zakasnele političke tranzicije“.

„To će se ogledati u novim koalicijama koje će se lakše stvarati, ali još lakše razgrađivati“, ocenjuje.

Kada se povede priča o nestabilnosti, koja je odlikovala prethodne dve vlade Crne Gore, Podgoričaninu Vladu Radonjiću vraćaju se neprijatna iskustva vezana za njihovu sudbinu.

Kako kaže, posle 11. juna ne bi voleo da vidi isti scenario.

„Stvarno je vreme da dobijemo proevropski i ekonomski orijentisanu, stabilnu, pravu vladu“, zaključuje 39-godišnji Podgoričanin.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva: