Izbori u Francukoj: Makron i Le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora

Dosadašnji predsednik Francuske Emanuel Makron pobedio je u prvom krugu francuskih izbora, ali će morati u drugi krug 24. aprila sa rivalkom sa krajnje desnice Marin le Pen, pšolkazuju rezultati izbora.

„Ništa nije odlučeno“, poručio je Makron pristalicama.

Makron je pobedio u prvom krugu sa oko četiri procenata više glasova od Marin le Pen.

Preliminarni rezultati izbora sa oko 97 odsto prebrojanih biračkih mesta, pokazuju da je Makron dobio 27,35 odsto, Marin Le Pen 23,97 i kandidat krajnje levice Žan-Lik Melanšon 21,7 odsto.

Le Pen je pozvala sve glasače koji nisu Makronovi da joj se pridruže i „vrate Francusku u red“.

• Izbori u Francuskoj: Desničarka Marin le Pen diše za vratom Makronu
• Izbori u Francuskoj – vrlo jednostavan vodič
• Putinov rat dao Makronu vetar u leđa u izbornoj trci

Makron ima priliku da postane prvi francuski predsednik izabran za drugi mandat u poslednjih 20 godina, ali na putu mu, kao i na prethodnim izborima, stoji Le Pen.

Izlaznost se upoređuje sa onom na poslednjim predsedničkim izborima 2017. godine.

Na izborima je bilo 12 kandidata, ali samo su Makron, Le Pen i Melanšon dobili više od 10 procenata glasova.

Čini se da su mnogi birači prihvatili ideju taktičkog ili „korisnog“ glasanja, procenjujući da ostalih devet kandidata nema šansu da prođu u drugi krug.

Ovi predsednički izbori će delimično ostati upamćeni po katastrofi koja je zadesila dve stare stranke koje su nekada vodile Francusku – republikance i socijaliste.

Potonuli su gotovo bez traga, a socijalistkinja An Idalgo pala je ispod dva odsto podrške.

Republikanci, predvođeni Valeri Pekres, bili su toliko loši da nisu uspeli da prikupe ni pet odsto glasova potrebnih da bi potraživali izborne troškove.

Predviđanja – tesni izbori u drugom krugu

Makron je dobio većinu, ali istraživanje javnog mnjenja koje je objavila jedna od dve najveće televizije pokazuju da trka nije gotova.

Prema anketi, za Makrona bi glasalo 51 odsto glasača, dok bi Le Pen dobila 49 odsto podrške.

Zbog toga će oba kandidata morati da se bore za svaki glas.

Kandidat krajnje levice, Žan-Lik Melanšon, dobio je više glasova nego pre pet godina i njegovi birači mogli bi da budu presudni u drugom krugu.

„Ne smete da date nijedan glas Marin Le Pen“, upozorio je pristalice.

Međutim, nije ih otvoreno pozvao da podrže Makrona.

Makron: Ništa nije odlučeno

Slavilo se i u izbornom štabu Emanuela Makrona.

On je zahvalio glasačima, kao i kandidatima, posebno onim koji su pozvali glasače da ga podrže u drugom krugu.

Od birača je tražio da glasaju za njega i zaustave krajnje desne opcije u preuzimanju vlasti.

„Pozivam sve, i one koji nisu za mene glasali u prvom krugu, da stanu iza nas“.

„Povlađivati populističkim idejama i ksenofobiji – to nije Francuska“, poručio je Makron.

U obraćanju je govorio i o troškovima života – jednoj od glavnih tema kampanje njegove protivkandidatkinje Le Pen.

Jedini način da se ovaj problem reši je da se nastavi sa političkim programom njegove partije, rekao je Makron.

Le Pen: Uvešću red u Francusku

Posle prvih informacija o rezultatima u izbornom štabu Le Pen se slavilo.

Le Pen je rekla je da će biti „predsednica francuskog naroda“ i pozvala sve koji nisu glasali za Makrona da joj daju podršku u drugom krugu.

Dotakla se svih poznatih tema iz kampanje – povratak francuskim vrednostima, kontroli imigracije i osiguravanju bezbednosti za sve.

Uz skandiranje njenih pristalica, obećala je da će „u roku od pet godina uvesti red u Francusku“.

Koga su podržali ostali kandidati

Kandidat krajnje levice Žan-Lik Melanšon – koji je u prvom krugu bio treći sa oko 20 odsto glasova prema izlaznim anketama – poručio je glasačima da ne glasaju za Le Pen i onemoguće desnicu da preuzme vlast.

„Ne sme biti ni jednog glasa za Le Pen u drugom krugu“, rekao je okupljenima.

Dodao je da rezultati ne oslikavaju ogorčenost ljudi širom Francuske i obećao da će nastaviti političku borbu.

Kandidat krajnje desnice Erik Zemur je, očekivano, apelovao na birače da glasaju za kandidatkinju desnice Le Pen.

Zemur je u prvom krugu osvojio oko sedam odsto glasova, prema izlaznim anketama.

„Iako se na izborima nije mnogo toga promenilo, politički je sve drugačije jer smo mi stigli“, poručio je.

Konzervativna kandidatkinja Valeri Pekres dobila je oko 4,7 odsto glasova.

Ona je glasače pozvala da podrže Makrona, rekavši da Francuska „mora da kaže ne ekstremizmu“.

Sličnu poruku je uputila i kandidatkinja Socijalističke partije An Idalgo, koja je osvojila tek oko dva odsto glasova.

Glasače je pozvala da 24. aprila glasaju „protiv Marin Le Pen“.

Šta kažu birači

Posle glasanja na biračkom mestu u Parizu, Klo kaže za BBC da su kandidati potrošili previše vremena na međunarodna pitanja.

„Oni ne govore o temama koje su najvažnije za Francuze i naš svakodnevni život“, smatra.

Malika kaže da je glasala za krajnjeg desničara Erika Zemura, jer „želim da glasam za Francusku, a ne za partijsku politiku“.

• „Ne damo Rusima DNK našeg predsednika“: Zašto je Makron odbio ruski PCR kovid test
• Francuska zabranila terapiju preobraćanja homoseksualnosti

Endi je zabrinut da će Marin le Pen pobediti, ali nije ni obožavatelj Emanuela Makrona.

„Prošli smo tolike krize, a mi studenti smo prošli mnoge reforme koje nam nisu donele dobro“, navodi.

Za mnoge glasače više ne postoji stigma glasanja za krajnju desnicu.

Filip Bridu, bivši glasač socijalista u gradu Perpinjan, na jugozapadu Francuske, kaže za BBC da je počeo da podržava krajnju desnicu jer su „bezbednost i imigracija važne teme, a levica se njima ne bavi“.

Nakon što ju je Makron pobedio 2017. godine, Marin le Pen je promenila ime svoje partije Nacionalni front u Nacionalni savez, mada njena politika gotovo da se nije promenila.

Smatraju je umerenijom od kandidata krajnje desnice Erika Zemura.

Povećanje troškova života

Francuska ekonomija je u pristojnom stanju, a nezaposlenost je pala na 7,4 odsto, ali birači ne osećaju korist.

To je zato što cene rastu širom sveta, u prodavnicama, na pijaci, na benzinskoj pumpi i na domaćim računima za energiju. Fraza koju čujete svuda je pouvoir d’achat – što se prevodi kao moć potrošnje, ali je na engleskom poznatije kao troškovi života.

Tjeri, koji živi van Pariza i prodaje cipele na pijaci, kaže da su cene skočile.

„Obuća je poskupela između 20 i 30 odsto, a porezi su takođe porasli“, ističe.

Zbog toga mnogi predsednički kandidati obećavaju povećanje minimalne zarade.

Minimalna zarada bi početkom maja prebalo da poraste na oko 1.300 evra neto.

‘Ljudi su pomalo zgroženi’

Poskupljenje životnih troškova je velika prilika za Marin le Pen.

Za vreme kampanje je manje govorila o nacionalizmu, a više se koncentrisala na niske plate, rekavši da će ukinuti porez na dohodak za mlađe od 30 godina.

Ipak, ona je i dalje pri ideji sprovođenja referenduma o ograničavanju imigracije, želi da zabrani nošenje hidžaba na javnim mestima, a planira i da uvede radikalne promene u Evropskoj uniji.

Distancirala se od ruskog predsednika Vladimira Putina, iako ga je posetila 2017. godine i nekada mu se divila, a njena stranka i dalje vraća ruski kredit.

Pored toga, birači nisu bili impresionirani kada se saznalo da Makronova vlada troši sve veće svote novca poreskih obveznika na konsultante kao što je američka firma MekKinsi.

„Ljudi su pomalo zgroženi time kako se sredstva troše“, kaže Tjeri.

Makron je kasno ušao u kampanju, a skup je održao svega osam dana pre izbora.

Dok su njegovi protivnici obilazili Francusku, on se bavio diplomatijom u ratu koji je Rusija započela u Ukrajini.

Makron je krenuo na Marin le Pen tek neposredno pred završetak kampanje, osuđujući njenu politiku kao rasističku i „veoma brutalnu“.

U prvom krugu biraju se dva najbolja kandidata, a očekuje se tesan rezultat.

Izbori u Srbiji: Pogled iza kulisa

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]