Izbori u Francukoj: Makron i Le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora – izlazne ankete

Izlazne ankete predsedničkih izbora u Francuskoj pokazuju da će glasači u drugom krugu birati između Emanuela Makrona i Marin Le Pen.

Za Makrona glasalo je 28.1 odsto birača, dok je Le Pen dobila 23.3 odsto glasova, prema francuskom javnom servisu.

Na trećem mestu je kandidat krajnje levice Žan-Lik Melanšon sa oko 20 odsto glasova.

Makron ima priliku da postane prvi francuski predsednik izabran za drugi mandat u poslednjih 20 godina, ali na putu mu, kao i na prethodnim izborima, stoji Le Pen.

Izlaznost se upoređuje sa onom na poslednjim predsedničkim izborima 2017. godine.

Kako je protekla kampanja, a kako izborni dan

Pol Kirbi, BBC Njuz Pariz

Pol Kirbi, BBC Njuz Pariz

Četrdeset devet miliona ljudi imalo pravo glasa, a od 12 kandidata biraju dva koja ulaze u drugi krug.

Kampanja je prvo bila u senci pandemije kovida, a zatim i ruske invazije.

• Izbori u Francuskoj: Desničarka Marin le Pen diše za vratom Makronu
• Izbori u Francuskoj – vrlo jednostavan vodič
• Putinov rat dao Makronu vetar u leđa u izbornoj trci

Predsednik Makron je manji deo vremena potrošio na kampanju, veći na bavljenje ratom u Ukrajini.

Ipak, jedno lokalno pitanje je dominiralo na izborima – rastući troškovi života, pre svega cena struje i hrane.

Kada je 2017. došao na vlast, Makron je raskinuo stare političke veze, a dve velike stranke još uvek ližu rane zbog toga.

Kandidatkinja socijalista Ana Idalgo borila se da se i njen glas čuje, dok Valeri Pekreze nije uspela da prodrma republikance.

Glavni izazov za četrdesetčetvorogodišnjeg Makrona jeste kako da pobedi Marin le Pen, koja dolazi sa krajnje desnice, kao i Žan-Lika Melanšona, sa krajnje levice.

Neki čak predviđaju da bi mogao da izgubi.

‘I dalje ne znam za koga da glasam‘

Glasanje je počelo u osam ujutro po lokalnom vremenu.

U velikim gradovima – Parizu, Lionu i Marseju, završava se u osam uveče.

Neizvesnosti doprinosi i to što je, nekoliko dana pre glasanja, istraživanje javnog mnjenja agencije Ipsos pokazalo da je 37 odsto ljudi još uvek neodlučno.

„Kampanja traje dva meseca i nije bilo mnogo debate“, žali se Ordia, vlasnica kafića na severozapadu Pariza.

„I dalje ne znam za koga da glasam“, dodaje.

Tradicija glasanja za levicu ili desnicu je isčezla.

Jedan pijačni prodavac u Parizu kaže da tek treba da odluči da li će glasati za pedesettrogodišnju Marin le Pen ili sedamdesetogodišnjeg Žan-Lika Melanšona.

Šta kažu birači

Nakon glasanja na biračkom mestu u Parizu, Klo kaže za BBC da su kandidati potrošili previše vremena na međunarodna pitanja.

„Oni ne govore o temama koje su najvažnije za Francuze i naš svakodnevni život“, smatra.

Malika kaže da je glasala za krajnjeg desničara Erika Zemura, jer „želim da glasam za Francusku, a ne za partijsku politiku“.

• „Ne damo Rusima DNK našeg predsednika“: Zašto je Makron odbio ruski PCR kovid test
• Francuska zabranila terapiju preobraćanja homoseksualnosti

Endi je zabrinut da će Marin le Pen pobediti, ali nije ni obožavatelj Emanuela Makrona.

„Prošli smo tolike krize, a mi studenti smo prošli mnoge reforme koje nam nisu donele dobro“, navodi.

Za mnoge glasače više ne postoji stigma glasanja za krajnju desnicu.

Filip Bridu, bivši glasač socijalista u gradu Perpinjan, na jugozapadu Francuske, kaže za BBC da je počeo da podržava krajnju desnicu jer su „bezbednost i imigracija važne teme, a levica se njima ne bavi“.

Nakon što ju je Makron pobedio 2017. godine, Marin le Pen je promenila ime svoje partije Nacionalni front u Nacionalni savez, mada njena politika gotovo da se nije promenila.

Smatraju je umerenijom od kandidata krajnje desnice Erika Zemura.

Tenzija u vazduhu

„Izborna trka uopšte nije završena“, rekao je Bris Tenturije iz Instituta za istraživanje javnog mnjenja Ipsos.

Izlaznost je odlučujući faktor, jer ankete pokazuju da 28 odsto birača verovatno neće izaći, što je najmanja izlaznost u poslednjih 20 godina.

Najviše apstinenata očekuje se u uzrastu od 25 do 34 godine.

Do podneva, izlaznost je bila manja u odnosu na pre pet godina i iznosila je 25.48 odsto.

Ipak, to je daleko više u poređenju sa 2002. godinom.

Zatim, tu su beli listići, koje birači ne popunjavaju u znak protesta.

Taktičko glasanje takođe može da igra ulogu, ako birači odluče da podrže jednog od favorita jer imaju veće šanse za pobedu nego, na primer, kandidat Zelenih Žanik Žado.

• Izbori 2022: Da li je Srbija otišla udesno i zašto
• Izbori u Beogradu se ponavljaju na četiri mesta – GIK

Povećanje troškova života

Francuska ekonomija je u pristojnom stanju, a nezaposlenost je pala na 7,4 odsto, ali birači ne osećaju korist.

To je zato što cene rastu širom sveta, u prodavnicama, na pijaci, na benzinskoj pumpi i na domaćim računima za energiju. Fraza koju čujete svuda je pouvoir d’achat – što se prevodi kao moć potrošnje, ali je na engleskom poznatije kao troškovi života.

Tjeri, koji živi van Pariza i prodaje cipele na pijaci, kaže da su cene skočile.

„Obuća je poskupela između 20 i 30 odsto, a porezi su takođe porasli“, ističe.

Zbog toga mnogi predsednički kandidati obećavaju povećanje minimalne zarade.

Minimalna zarada bi početkom maja prebalo da poraste na oko 1.300 evra neto.

‘Ljudi su pomalo zgroženi’

Poskupljenje životnih troškova je velika prilika za Marin le Pen.

Za vreme kampanje je manje govorila o nacionalizmu, a više se koncentrisala na niske plate, rekavši da će ukinuti porez na dohodak za mlađe od 30 godina.

Ipak, ona je i dalje pri ideji sprovođenja referenduma o ograničavanju imigracije, želi da zabrani nošenje hidžaba na javnim mestima, a planira i da uvede radikalne promene u Evropskoj uniji.

Distancirala se od ruskog predsednika Vladimira Putina, iako ga je posetila 2017. godine i nekada mu se divila, a njena stranka i dalje vraća ruski kredit.

Pored toga, birači nisu bili impresionirani kada se saznalo da Makronova vlada troši sve veće svote novca poreskih obveznika na konsultante kao što je američka firma MekKinsi.

„Ljudi su pomalo zgroženi time kako se sredstva troše“, kaže Tjeri.

Makron je kasno ušao u kampanju, a skup je održao svega osam dana pre izbora.

Dok su njegovi protivnici obilazili Francusku, on se bavio diplomatijom u ratu koji je Rusija započela u Ukrajini.

Makron je krenuo na Marin le Pen tek neposredno pred završetak kampanje, osuđujući njenu politiku kao rasističku i „veoma brutalnu“.

U prvom krugu biraju se dva najbolja kandidata, a očekuje se tesan rezultat.

Izbori u Srbiji: Pogled iza kulisa

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]