Izbori u Francuskoj: Birači rekli ‘ne’ desnici. Ponovo

Francuzi su rekli da ne žele krajnju desnicu na vlasti. Ponovo.

Dali su im veliku pobedu na evropskim izborima; doneli su im veliku pobedu u prvom krugu ovih parlamentarnih izbora.

Ali kada je došlo do glasanja koji se zaista računao, baš kao i na predsedničkim izborima, francuski birači su se povukli sa ivice.

Ovo iznenađenje koje je preselilo Nacionalno okupljanje na treće mesto – sa možda 150 mesta u poređenju sa predviđanjima od skoro 300 od pre nedelju dana – u potpunosti je posledica toga što su se glasači pojavili u velikom broju na biralištima i iskazali želju da ih spreče da osvoje većinu.

• Izbori u Francuskoj: Leva koalicija vodi, ultradesnica nema većinu
• Izbori u Francuskoj: Levica, otpor i kalkulacije u poslednjem minutu
• „Želim da i posle izbora ponosno nosim francuski dres, protivim se ekstremizmu“, kaže Kilijan Mbape

Nacionalno okupljanje tvrdi, donekle opravdano, da je to bilo moguće samo zato što su se druge stranke udružile kako bi ‘prevarile’ izborni sistem koji im je omogućio pobedu.

Iz Nacionalnog okupljanja primećuju da su različite partije levice odjednom zaboravile sve međusobne razlike samo da bi formirale koaliciju protiv desnice, kao i da su potom i makronisti i levica zaboravili međusobne razlike.

Oni primećuju da ništa ne ujedinjuje ove političare (od Eduara Filipa sa desnog centra do Filipa Putua iz trockističke levice) osim njihovog protivljenja Nacionalnom okupljanju.

Bio je to „neprirodan“ i „nečasni savez koji je lišio francuski narod pobede Nacionalnog okupljanja“, rekao je Žordan Bardela, lider ove stranke (i nesuđeni novi premijer).

„Takvi izborni aranžmani bacili Francusku u naručje ekstremne levicu Žan-Lika Melanšona“, dodao je on.

Ipak, činjenica je da većina ljudi ne želi krajnju desnicu – bilo zato što se protive njenim idejama, bilo zato što se plaše nemira koji bi neizbežno pratili njen dolazak na vlast.

Pa, ako Žordan Bardela neće biti sledeći premijer zemlje, ko će biti?

To je velika nepoznanica.

I suprotno uobičajenom posle ranijih francuskih parlamentarnih izbora, možda će proći nedelje pre nego što dobijemo odgovor.

Zato što se nešto krupno dogodilo ovih proteklih napetih nedelja da je promenjena sama priroda francuskog političkog sistema.

Alen Duamel, veteran svih izbora od Šarla de Gola do danas, to je ovako sumblimirao:

„Danas više nema nijedne dominantne stranke. Otkako je Makron došao na vlast pre sedam godina, nalazimo se u periodu dekonstrukcije naših političkih snaga.

„Možda sada počinjemo period rekonstrukcije“.

Ono što on misli je da sada postoji mnoštvo političkih snaga: tri glavna bloka (levica, krajnja desnica i centar); plus desni centar.

A unutar njih postoje konkurentske tendencije i stranke.

S obzirom da nijedna stranka nije u stanju da donosi odluke u skupštini, dug period cenkanja je sada neizbežan u cilju formiranja nove koalicije od desnog centra do levog.

Daleko je od očiglednog kako će većina biti formirana – s obzirom na međusobnu mržnju koju su različite potencijalne komponente do sada izražavale.

Ali možemo se kladiti da će predsednik Makron sada pozvati na period mirovanja – pomirenja – posle mnogo napetosti poslednjih nedelja.

Za verovati je da će taj period ‘primirja’ trajati tokom Olimpijskih igara i letnjih raspusta, omogućavajući Francuzima da dođu sebi, da se priberu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

U međuvremenu, Makron će odrediti nekoga da vodi razgovore o pravljenju većine i vlade i dopre do različitih strana.

Hoće li to biti neko sa levice? Hoće li to biti neko iz centra? Hoće li to biti politički autsajder?

Ne znamo.

Ono što se čini izvesnim jeste da će Francuska uskoro ući u parlamentarni sistem.

Vlast predsednika Makrona biće ograničena, čak i ako neko njegov dođe na čelo vlade.

Čak i ako uspe da postavi centristu na premijersko mesto (što je daleko od lakog, s obzirom na snagu levice), ta osoba će vršiti vlast samo uz podršku parlamenta.

Makron, bez izgleda da se ponovo kandiduje za predsednika 2027. godine, biće politička figura sa smanjenim ovlašćenjima.

• Rizična odluka Emanuela Makrona o vanrednim izborima
• Birači iz Makronovog rodnog grada okreću leđa francuskom predsedniku
• U Marseju boćanje prikriva politički jaz pred nedeljne izbore

Dakle, da li je predsednik izgubio na kocki? Da li se sada kaje što je požurio da raspiše vanredne izbore? Da li je spreman da sada odstupi?

Možemo da budemo sigurni da to nije način na koji Makron gleda na stvari.

Reći će da je raspisao glasanje jer je situacija bila neodrživa; da je razjasnio politiku, ponudio Nacionalnom okupljanju pravedniji deo skupštinskih mesta, s obzirom na njihovu široku podršku; i da se njegov hazarderski potez da Francuzi nikada neće staviti krajnju desnicu pokazao ispravnim.

Makronova moć je možda u opadanju. Ali on je i dalje tamo u Jeliseju, konsultuje se sa njegovim timom, podstiče političare i još gospodari političkim satom.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]