Izbori u Francuskoj: Desnica u jurišu, levica u otporu i kalkulacije u poslednjem minutu

Pariz je za mene oduvek bio simbol multikulturalnosti, otvorenosti, grad u kojem prosto ima mesta za sve, pa tako i za mene.

Mislio sam tako kada sam ga 2013. godine prvi put posetio kao student, a umem isto da pomislim i danas, kada u njemu živim.

Međutim, rezultati prvog kruga opštih izbora, glasanja za Evropski parlament, istraživanja javnog mnjenja, kao i broj incidenata tokom kampanje kao da ukazuju da su Francuska koju sam turistički posećivao, ona u koju sam se pre četiri godine doselio i ova u kojoj trenutno živim maltene tri različite zemlje.

Ultradesničarska stranka Nacionalno okupljanje, predvođena Marin Le Pen, na dobrom je putu da postane najveća pojedinačna stranka u francuskoj skupštini.

Sa jakom anti-imigracionom agendom u srcu kampanje, Le Pen poslednjih nedelja ponavlja da je „Francuska izrazila svoje mišljenje“, dok je njen kandidat Žordan Bardela izjavio da je „spreman da bude premijer Francuzima, ukoliko nam Francuzi povere njihove glasove“.

Odjednom otvorenost i multikulturalnost deluju samo kao privilegije velikih gradova, ili čak samo pojedinih četvrti.

• Četiri razloga zašto su Francuzi glasali za Nacionalno okupljanje Marin Le Pen
• ‘Počistili smo Makrona’: Istorijski uspeh krajnje desnice na izborima u Francuskoj
• Izbori u Francuskoj: Vanredno glasanje, redovne tenzije

Divan mehur, ali ipak samo mehur

Dok šetam jedanaestim arondismanom u Parizu, samo dan pred drugi krug izbora koje su mnogi ocenili kao „najvažnije u Francuskoj u poslednjih nekoliko decenija“, skoro ništa ne ukazuje da desnica ima bilo kakve šanse na izborima.

Kao što sam već pisao prošle nedelje, teško je naći plakat nekog od kandidata ekstremne desnice koji nije ižvrljan ili pocepan.

Plakati levice su na svakom koraku, zvanični, sa predstavnicima stranaka i njihovim sloganima, i nezvanični, koje su pravili aktivisti.

Igra reči „Sloboda, jednakost i puno svežeg vazduha“, koja se osvrće na nacionalni slogan još uvek je tu.

Baš kao i „Ekstremna desnica je u pravu – BILO JE BOLjE RANIJE – kada ljudi nisu glasali za ekstremnu desnicu“.

Ovoga puta nailazim i na natpise „NE ekstremnoj desnici“, preko kojih je nalepljen dlan na kojem piše „Ne diraj mog ortaka“.

Nekoliko metara dalje, nailazim na sportski bar.

Vrata i visoki prozori su širom otvoreni, pa čujem razne jezike, ali mahom engleski, različitih naglasaka.

U toku je fudbalski meč između reprezentacija Engleske i Švajcarske na Evropskom prvenstvu.

Ni ne pokušavam da uđem unutra, jer već sa vrata vidim da je fizički nemoguće smestiti još jednu osobu.

Kako bih voleo da okušam sreću neki naredni put, gledam u kredom ispisan raspored utakmica na tabli.

U nedelju nema fudbala, samo prenos trke Formule 1, Velika nagrada Britanije.

Međutim, najvećim slovima je ispisan jedan nesportski događaj.

„Nedelja: GLASAJTE (ali ne za rasiste).“

To je Pariz i to će uvek biti Pariz, otvoren prema svima, nešto manje prema rasistima i nacionalistima.

Ali svestan sam da je to samo mehur, okruženje u kojem se sam krećem, džentrifikovani krajevi grada u kojima živi puno stranaca.

Jer već u drugim arondismanima ili pariškim predgrađima, stanje je mnogo drugačije.

Kao i u ostatku Francuske.

Porast rasizma i ksenofobije

Vatrogasac oteran iz zgrade u blizini Lila uz povike „Ovo je Francuska, napolje Arapi“, pekara u Avinjonu ižvrljana rasističkim i homofobnim sloganima, a potom zapaljena, prodavačica u Perpinjanu kojoj je u pismu poručeno da „ode u Afriku“, pre nego što njen kraj bude „očišćen“, samo su neki od incidenata tokom tronedeljne izborne kampanje, prenosi portal Frans 24.

Napadi reflektuju takozvano „odvezivanje jezika“ koje može uslediti ukoliko ekstremna desnica dođe na vlast u Francuskoj, prvi put posle nacističke okupacije, ističe anti-rasističko nadzorno telo SOS Racisme.

Ova organizacija osnovana je osamdesetih godina prošlog veka, usled porasta popularnosti Nacionalnog fronta, stranke koju je predvodio desničar Žan-Mari Le Pen, otac Marin Le Pen.

„Porastom popularnosti desnice, svedočimo eksploziji rasističkih napada, ne samo verbalnih već i fizičkih“, izjavio je predsednik SOS Rasizma Dominik Sopo za portal Mediapart.

„U pitanju su ljudi koji misle da će, ako Nacionalno okupljanje dođe na vlast, imati institucionalnu podršku da se ponašaju na ovaj način“.

• Da li bi krajnja desnica mogla da zavlada Francuskom posle izbora
• Birači iz Makronovog rodnog grada okreću leđa francuskom predsedniku
• „Želim da i posle izbora ponosno nosim francuski dres, protivim se ekstremizmu“, kaže Kilijan Mbape

Ovi incidenti samo su najnoviji prikaz porasta predrasuda i rasističkih napada u Francuskoj.

Nacionalna konsultativna komisija za ljudska prava (CNCDH), državno nadzorno telo, objavila je 27. juna godišnji izveštaj u kojem ističe porast rasističkih i antisemitiskičkih napada od 32 odsto u 2023. godini.

U izveštaju se takođe navodi da 56 odsto ispitanika smatra da „ima previše imigranata u Francuskoj“, sedam odsto više nego 2022. godine.

Čak 51 odsto ispitanika navodi da se „ne oseća više kao kod kuće“, što je za tri odsto više nego prethodne godine.

Istraživanje je utvrdilo da se 54 odsto simpatizera Nacionalnog okupljanja, kao i četvrtina onih koji podržavaju konzervativne Republikance, izjašnjava kao rasista.

CNCDH je program Nacionalnog okupljanja okarakterisao kao „direktno suprotstavljanje principima jednakosti, bratstva i slobode“ utemeljenim u Ustavu Francuske.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kampanja pod tenzijom

Više od 50 političara i aktivista napadnuto je tokom ovogodišnje kratke, ali napete, izborne kampanje.

„Ova kampanja je kratka, a ipak imamo 51 kandidata, zamenika i aktivista koji su tokom nje fizički napadnuti“, izjavio je francuski ministar unutrašnjih poslova Žeral Darmanen za televiziju BFMTV.

Više od 30 ljudi je uhapšeno tokom incidenata.

Francuski fudbalski reprezentativac Kilijan Mbape nije jedina živa legenda koja je pozvala Francuze da glasaju protiv ekstremne desnice.

Zabrinutost da bi desnica mogla da preuzme vlast izrazili su i nekadašnji članovi pokreta otpora.

Melani Berže-Vol je 1942. godine uhapšena jer je delila anti-nacističke pamflete nemačkim vojnicima i poslata u zatvor San-Mišel u Tuluzu, odakle je prebačena u zatvor u Marseju iz kog je uspela da pobegne uz pomoć drugih članova otpora.

Nastavila je da sarađuje sa Francuskim pokretom otpora sve do oslobođenja 1945. godine.

Danas, u 102. godini života, Berže-Vol je spremna da ponovo ustane protiv rasizma.

„Zgrožena sam što se Francuska, koja je postigla toliko toga, okreće krajnjoj desnici“, izjavila je Berže-Vol za portal Frans 24.

„Nemam drugog izbora nego da kažem šta mislim.“

„Glasaću za bilo koga, samo ne za njih“, dodala je Berže-Vol.

Još jedan član pokreta otpora, Žan Lafori, neprijatno je iznenađen rezultatima prvog kruga opštih izbora.

„Opasnost je pred vratima“, izjavio je za portal Frans 24.

Lafori smatra da je krajnje vreme da ostale političke stranke ostave po strani razlike i ujedine se kako bi sprečile Nacionalno okupljanje.

„Moramo da zaustavimo ovu stranku koja je štetna po Francusku.“

„Kada čujem da desnica ili ljudi iz vlasti kažu da ne možemo da glasamo za Novi popularni front [jer se protive određenim kandidatima], ja kažem da zaustavljanje znači zaustavljanje“, kaže Lafori.

„O detaljima možemo da razgovaramo kasnije.“

(Delimično) brisanje razlika

Prošle nedelje, u prvom krugu opštih izbora, Nacionalno okupljanje Marin Le Pen osvojilo je oko 33 odsto glasova.

Leva koalicija Novi popularni front završila je na drugom mestu, dok je Makronova stranka Preporod i njeni koalicioni partneri bila na trećem mestu.

Ali tehnike blokiranja dveju protivničkih struja mogle bi da osujete planove Le Pen da osvoji većinu mesta u skupštini.

Kako ne bi došlo do rasipanja anti-desničarskih glasova, čak 221 kandidat koji ne pripada Nacionalnom okupljanju se povukao iz izborne trke.

Ovo znači da će se u drugom krugu u samo 95 izbornih jedinica takmičiti tri strane, što je tri puta manje nego očekivano, dok će se u samo jednoj izbornoj jedinici takmičiti njih četiri.

U slučaju kada se kandidat iz Makronove stranke ili leve koalicije povuče iz trke, anti-desničarski glas je usredsređen na samo jednog kandidata, olakšavajući potencijalnu pobedu.

Novi popularni front je izdao instrukcije svim trećeplasiranim kandidatima da istupe iz trke i prepuste kandidatu iz Makronove stranke da pokupi glasove.

Na taj način kandidati levice pomažu poslanicima Preporoda, bivšoj premijerki Elizabet Born i ministru unutrašnjih poslova Žeralu Darmanenu, da pobede u njihovim izbornim jedinicma u Normandiji i na severu Francuske.

Na isti način je i kandidat Preporoda istupio kako bi pomogao radikalnom levičaru Fransoi Rifenu da pobedi u gradu Amijenu.

Žordan Bardela osudio je ovakve poteze, nazvavši ih „nečasnim savezima“.

Doduše, nisu svi članovi Makronovog centrističkog bloka bili toliko fleksibilni.

Predsednik Makron i premijer Gabrijel Atal su pozvali glasače da ne daju „nijedan glas desnici“, što ne znači nužno dati ga levici.

Kalkulacije i kombinacije

Sam Makron je pre prvog kruga izjavio da bi pobeda levice, kao i desnice, dovela do građanskog rata.

Takođe je odbacio ideju o koaliciji sa levicom, preneli su francuski mediji u sredu.

Sa druge strane, Marin Le Pen je izjavila da će njena stranka voditi državu samo ako osvoji apsolutnu većinu.

Međutim, takođe je u utorak rekla da bi se zadovoljila i ako ne bi osvojili apsolutnu većinu, samo da ne budu predaleko od 289 mesta u parlamentu.

Gostujući na radiju, Le Pen je izjavila da bi joj i 270 mesta omogućilo da započne razgovore sa nezavisnim poslanicima iz drugih grupa.

Biće to tesna borba, sa puno kalkulacija, dok će krajnji rezultat verovatno odlučiti nijanse.

Dominantan osećaj

Svakako je strah.

Koleginica mi kaže da njen partner marokanskog porekla strahuje od porasta rasističkih incidenata.

Boji se da bi takve stvari mogle da postanu svakodnevica, nešto za šta bi ljudi mogli da imaju i institucionalnu podršku.

Kolega Indijac kaže da će u narednom periodu videti koliko će se osećati dobrodošlo u Francuskoj.

Šef mi kaže da se nada da će sve biti u redu sa mnom, strancem koji je dosad radnu dozvolu morao da obnavlja na godinu dana.

Strah je prisutan, ali nije parališući.

Čini se da su mnogi Francuzi rešili da se suprotstave ekstremnoj desnici, na svim frontovima, kako u realnom, tako i digitalnom svetu.

Nikada nisam video ovoliko poziva na glasanje, naročito ne protiv određene stranke.

Pozivi dolaze sa zidova, fidova i zvučnika.

A ipak, možda je to samo moj mehur.

Ne usuđujem se da pravim političke prognoze, naročito ne u Francuskoj i ne ove godine.

Više ćemo znati večeras.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]