Nacionalno okupljanje, koje je Marin Le Pen preoblikovala, postalo je najpopularnija francuska stranka.

U prvom krugu francuskih izbora 30. juna, Nacionalno okupljanje je osvojilo najviše glasova u zemlji, ali je u drugom krugu 7. jula usledio neočekivani udarac.

Kad je Marin Le Pen preuzela od oca vođstvo nad strankom pre 13 godina, doživljavana je kao „nedodirljiva“ grupa na krajnjoj desnici.

Međutim, ona je vredno radila na ublažavanju imidža partije i da bi je učinila prihvatljivijom za birače.

Le Pen se povukla kao liderka Nacionalnog okupljanja u korist Žordana Bardele – umesto toga postavši liderka poslaničke grupe u parlamentu.

Međutim, mnogi je doživljavaju kao arhitektkinju savremene stranke i njenom dominantnom ličnošću.

Šta je dovelo Marin Le Pen u politiku?

Marin Le Pen je doživela dva traumatična događaja u detinjstvu koji su je oblikovali kao osobu i političarku.

Kad je imala osam godina, 1976. neko je tokom noći zapalio njen porodični stan.

Ona kaže da je u tom trenutku shvatila da je njen otac Žan-Mari Le Pen naširoko omražen zato što je osnivač ultradesničarskog Nacionalnog fronta (FN).

U autobiografiji A contre flots („Protiv struje“), ona kaže da su je školski drugari zadirkivali a nastavnici prekorevali zato što je njegova ćerka.

Ona kaže da se zbog toga osećala kao autsajderka.

„Oko nas je stvoren sanitarni kordon“, napisala je ona. „Ne prilazite Le Penovima.“

. REUTERS/Sarah Meyssonnier

Njena majka Pjeret je 1984. godine napustila porodicu, nazvavši muža đavolom i pozirajući polugola za časopis Plejboj da bi mu se osvetila.

Le Pen kaže da se zato osećala nevoljenom.

Zbog ovih iskustava izgradila je čvrstu spoljašnjost.

„Nakon svega što je proživela u mladosti, izgradila je ljušturu“, kaže njen prijatelj i politički kolega Stiv Brio.

Le Pen se kvalifikovala za pravnicu početkom 1990-ih na prestižnom univerzitetu u Parizu, ali su je drugi u profesiji bojkotovali zbog njenog prezimena.

Tokom 1998, odlučila je da radi puno radno vreme za Nacionalni front kao njegova glavna pravnica, a 2003. godine je postala zamenica lidera.

Izabrana je za poslanicu Evropskog parlamenta 2004. godine, dobivši mesto koje će zadržati 13 godina, što joj je pružilo platformu za izražavanje antievropskih i antiimigrantskih stavova stranke.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kako je Marin Le Pen promenila Nacionalni front u Nacionalno okupljanje?

Na predsedničkim izborima 2002. godine, Žan-Mari Le Pen je dospeo u drugi krug izbora protiv tada aktuelnog predsednika Žaka Širaka.

Bio je to njegov najbolji učinak otkako je osnovao Nacionalni front 1972. godine.

Širakove pristalice na desnom centru ujedinile su se sa glasačima sa levice kako ne bi dozvolile da Le Pen dođe na vlast i on je osvojio samo 18 odsto glasova.

Prošao je gore na predsedničkim izborima 2007. godine, osvojivši samo 10 odsto glasova.

U ono vreme, većina javnosti doživljavala je Nacionalni front kao ozloglašenu stranku na političkoj ekstremnoj desnici.

Le Pen je slavno izjavio 1997. godine da su nacističke gasne komore bile samo „detalj u istoriji Drugog svetskog rata“.

Njegovi protivnici tvrdili su da to dokazuje da je antisemita.

Marin Le Pen je 2011. godine preuzela od oca vođstvo nad Nacionalnim frontom i počela da radi na čišćenju toksičnog imidža stranke – što je bio proces poznat kao de-satanizacija.

Izraziti rasisti bili su izbačeni iz stanke, a ona je uložila veliki trud da se sprijatelji sa jevrejskom zajednicom.

Le Pen je 2015. godine ponovio stav da su gasne komore bile samo „detalj“ u istoriji i njegova ćerka ga je suspendovala iz stranke – kasnije ga i izbacivši iz nje.

Vodila je kampanju za izbore kao „Marin“ ne koristeći porodično prezime.

Tokom 2018, dodatno je smekšala imidž partije promenivši joj ime u Nacionalno okupljanje i obznanila svima da je ljubiteljka mačaka (poseduje šest primeraka).

Kao i stari Nacionalni front, Nacionalno okupljanje se protivi masovnoj imigraciji, „islamifikaciji“ francuskog života i globalnom finansijskom sistemu.

Stranka takođe želi da francuskim državljanima da prioritet nad imigrantima u dobijanju poslova, socijalnom stanovanju, zdravstvu i povlasticama.

Nacionalno okupljanje želi da ukine automatsko pravo na francusko državljanstvo za decu roditelja poreklom iz inostranstva koja su rođena u zemlji, a predložila je i zabranu nošenja marama u javnosti – što se doživljava kao anti-muslimanska politika.

Međutim, stranka je odustala od predloga da se Francuska povuče iz Evropske unije i NATO.

Ona želi da ukine PDV na račune za energiju i da izuzme mlađe od 30 godina od poreza na prihode.

Francuski filozof Bernar-Anri Levi izjavio je da je postala „krajnja desnica sa ljudskim licem“.

Le Pen je osvojila poslaničko mesto u francuskoj Narodnoj skupštini 2017. godine i dala ostavku na mesto evropske poslanice.

Sada je vođa poslaničke grupe Nacionalnog okupljanja u parlamentu, predavši 2021. godine kormilo stranke štićeniku Žordanu Bardeli – mladiću u dvadesetim koji je odrastao na obespravljenim obodima Pariza.

Koliko je popularno postalo Nacionalno okupljanje?

Žordan Bardela, štićenik Marin Le Pen, sada predvodi Nacionalno okupljanje,

Na prvim parlamentarnim izborima održanim otkako je Le Pen preuzela vođstvo nad strankom, 2012. godine, Nacionalno okupljanje osvojilo je 3,5 miliona glasova u prvom krugu i samo dva poslanička mesta.

Na izborima 2022. godine, osvojilo je 4,2 miliona glasova u prvom krugu i 89 mesta u parlamentu.

Međutim, na evropskim izborima u junu 2024. godine, Nacionalno okupljanje se nametnulo kao najpopularnija francuska stranka, osvojivši 31 odsto glasova i 30 od 81 poslaničkog mesta rezervisanog za Francusku u Evropskom parlamentu.

To je navelo predsednika Emanuela Makrona da raspiše vanredne parlamentarne izbore, pozvavši glasače da odbace „ekstremističku groznicu“.

Međutim, tokom prvog kruga glasanja 30. juna, Nacionalno okupljanje ostvarilo je još bolji rezultat, sa više od 10 miliona ljudi koji su glasali za njega – 33 odsto od ukupnih glasova.

„Makronistički blok je praktično iskorenjen“, rekla je Le Pen posle prvog kruga glasanja 30. juna.

Kandidovala se triput na predsedničkim izborima – dvaput protiv Emaneula Makrona, oba puta osvojivši drugo mesto.

Postala je njegov najljući politički rival.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Izbori u Francuskoj: Ko je političarka Marin Le Pen 1