Izbori u Francuskoj: Vanredno glasanje, redovne tenzije

Nešto manje od mesec dana pre početka Olimpijskih igara, najveće sportsko okupljanje na svetu uopšte nije tema razgovora među Parižanima.

Fasade mnogih znamenitosti okićene su olimpijskim krugovima, metro linije su produžene, hoteli i privatni smeštaji bukirani mesecima unapred, a ipak, stanovnicima francuske prestonice sport je poslednja stavka na pameti.

Umesto toga, svi razgovaraju o izborima.

U prevozu, na ulici, u bistroima, na poslu, u redovima za bioskop.

Čini se da odavno neka tema nije u ovolikoj meri okupirala javni diskurs.

A kako i ne bi.

Odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona da raspiše vanredne opšte izbore iznenadila je mnoge.

„Niko to nije očekivao. Bio sam šokiran“, kaže novinar Korenten Kurtua za BBC na srpskom.

„Tog dana, devetog juna, bio sam u štabu Nacionalnog okupljanja i prosto nisam mogao da verujem, apsolutno nisam to očekivao.“

• „Želim da i posle izbora ponosno nosim francuski dres, protivim se ekstremizmu“, kaže Kilijan Mbape
• Rizična odluka Emanuela Makrona o vanrednim izborima
• Birači iz Makronovog rodnog grada okreću leđa francuskom predsedniku

Svega nekoliko dana ranije, Kurtua je intervjuisao brojne francuske političke analitičare povodom prognoza za izbore za Evropski parlament.

Mnogi su očekivali da stranka Marin Le Pen Nacionalno okupljanje osvoji većinu glasova.

„Svi su se složili da bi, nakon izbora za Evropski parlament, Žordan Bardela mogao tražiti od Makrona da raspiše vanredne izbore, ali da će predsednik to odbiti“, kaže Kurtua.

„Mislim da niko nije očekivao da će Makron to zaista uraditi.“

Levičarska ofanziva

Posle uspeha ultradesničarskog Nacionalnog okupljanja na evropskim izborima, raspisavši izbore, Makron je pozvao francuske glasače da „kažu ‘ne’ ekstremistima“.

Da stane na put ekstremnoj desnici rešen je i Novi popularni front, koalicija sastavljena od Socijalista, Zelenih, Komunista i Nepokorene Francuske.

Ubrzo su krenuli da se održavaju protesti protiv ekstremne desnice.

Više stotina hiljada ljudi 15. juna izašlo je na ulice širom Francuske – 250 hiljada prema podacima policije, dok nacionalni sindikat CGT navodi brojku od 640 hiljada demonstranata, prenosi Le Mond.

Proteste su pratile i druge aktivnosti.

„Bilo je impresivno videti koliko je levica živnula tokom ove kampanje i za ovako kratko vreme“, kaže novinar Korenten Kurtua.

Prethodnih dana gotovo da nije bilo moguće sići u metro, a ne dobiti letak neke od stranaka iz leve koalicije.

Levo orijentisani aktivisti se protiv ekstremne desnice bore raznim sredstvima, a jedno od njih je i neposredna edukacija glasača.

„Kroz razgovor sa ljudima vidite da svi oni, za koju god stranu rešeni da glasaju, imaju iste probleme i iste strahove“, kaže mi jedna od aktivistkinja u pariškom 19. arondismanu, tačno ispred stanice koja nosi ime Korentena Karijua, francuskog političara i komuniste.

„Bitno je razgovarati sa ljudima, reći koji su problemi u programu i kakve su potencijalne posledice ukoliko desnica dođe na vlast.“

Pitam je da li su njihovi aktivisti u svakom od arondismana.

„O, ne. To bi bilo gubljenje vremena i resursa. Postoje krajevi u kojima nemamo nikakve šanse, poput 16. arondismana, na primer“, kaže ona.

Šesnaesti arondisman se vodi kao jedan od bogatijih krajeva u Parizu.

Ono što je zajedničko svim arondismanima jeste da su ispred gradskih kuća zalepljeni plakati političkih kandidata.

Teško je naći plakat kandidata desnice koji nije pocepan, prelepljen levičarskim posterima ili prekriven suparničkim porukama.

Novi popularni front ima zvanične plakate, ali i one nezvanične, koje su pravili aktivisti i pariški umetnici.

„Sloboda, jednakost i puno svežeg vazduha“, jedan je od slogana, koji se, kroz igru reči, osvrće na nacionalni slogan.

„Ekstremna desnica je u pravu – BILO JE BOLjE RANIJE – kada ljudi nisu glasali za ekstremnu desnicu“, istaknuto je na drugom.

Od slogana, pa do taksativno navedenih negativnih primera vladanja desnice širom sveta, plakati novog popularnog fronta jedni su od najuočljivijih u gradu.

Kakve šanse ima desnica?

Velike, ukoliko se sudi prema anketama.

Anketa Toluna Haris Interaktiva objavljena tri dana pred prvi krug izbora, ukazuje na to da je Nacionalno okupljanje na dobrom putu da postane najveća pojedinačna stranka u francuskoj skupštini.

Procenjuje se da će stranka Marin Le Pen osvojiti više od 35 odsto glasova, Novi popularni front 29 odsto, a Makronova stranka Preporod i njeni koalicioni partneri oko 20 odsto.

Novinar Korenten Kurtua smatra da je Nacionalno okupljanje imalo lošiju kampanju, ali da to neće mnogo uticati na glasače.

„Bardela nije dobro prošao na debatama, ali to neće uticati na njegove glasače.“

„Onima koji nisu bili sigurni za koga da glasaju ili da li uopšte da izađu da glasaju je možda ova kampanja pomogla da glas daju nekoj drugoj opciji. Ali na one koji su već čvrsto odlučili da glasaju za desnicu nije uticala nikako“, smatra Kurtua.

Antoan Alen, socijalni radnik koji odnedavno živi u Liziju u centralnoj Francuskoj, kaže da nije previše iznenađen porastom popularnosti desnice.

„Vlast se igra sa ovom pretnjom već jako dugo. Poslednja dva puta smo imali izbore na kojima je Makron stajao na put velikoj pretnji, dok je istovremeno bio omražena figura“, kaže Alen za BBC na srpskom.

„Mnogi su se zapitali da li je Nacionalno okupljanje toliko loše koliko ga Makron predstavlja, Makron kao neko ko iz godine u godinu uništava srednju klasu i najugroženije grupe u korist bogatih.“

„Stoga su mnogi videli Nacionalno okupljanje kao rešenje problema, način da se Makronovoj politici stane na put“, objašnjava on.

• „Makron neće moći da šalje vojsku u Ukrajinu ako mi napravimo vladu“, kaže Marin Le Pen
• Da li bi krajnja desnica mogla da zavlada Francuskom posle izbora
• Kao Roki: Francuski predsednik Makron pokazao mišiće u bokserskim rukavicama

I sama Marin Le Pen radi sve što je u njenoj moći da dokaže da je Nacionalno okupljanje predstavlja jedinu alternativu.

Takođe, već godinama radi i na političkom rebrendiranju, počevši od novog naziva stranke, pokušavajući da napravi otklon od antisemitističke i ekstremističke politike koju je zastupao njen otac, Žan-Mari Le Pen.

Anti-Nato i anti-EU izjave su utihnule, dok je bliska veza sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom samo gurnuta pod tepih.

Na dnevnom redu je ostala snažna anti-imigraciona politika, koja je jedna od glavnih stavki ovogodišnje kampanje.

Nesumnjivo je da će se neki Francuzi voditi jednom od najstarijih glasačkih mantri: probali smo sve, šta može biti gore od ovoga?

„Neki tvrde da ne znamo kako bi desnica vladala i da nismo to iskusili, ali nije tako“, kaže Kurtua.

„Iskusili smo to u parlamentu, vidimo za kakve se ideje zalažu, za koje zakone glasaju, kako funkcionišu u manjim gradovima u kojima su na vlasti, a vidimo i kakva je desnica koja je na vlasti u drugim zemljama Evrope.“

Dva sveta različita

Brojni francuski politički analitičari pokušavaju da dokuče kako bi, ukoliko Preporod ne uspe da formira vladu, Makron i budući premijer mogli da vode državu, s obzirom na to da i desnica i levica imaju problem sa politikom aktuelnog predsednika.

Ako Nacionalno okupljanje osvoji većinu, Makron neće imati drugog izbora nego da joj ponudi šansu da vodi vladu i imenuje premijera.

Žordan Bardela, koga je Nacionalno okupljanje na plakatima već označilo kao „budućeg premijera Francuske“, izjavio je da „neće biti predsednikov asistent“.

Kako prenosi portal Frans 24, Marin Le Pen je izjavila da će Bardela biti „čvrst, ali ne neprijateljski nastrojen prema predsedniku“

„Žordan nema nameru da se svađa sa predsednikom, ali je uspostavio jasne granice“, kazala je Le Pen.

Kao politički scenario, kohabitacija se nekoliko puta već desila u Francuskoj istoriji.

U periodu od 1986. do 1988. godine premijer je bio Žak Širak, kao predstavnik desnog-centra, dok je predsednik bio socijalista Fransoa Miteran.

Na isti način je od 1993. do 1995. godine premijer bio Eduar Baladur, čija se politika desnog centra kosila sa načelima predsednika Miterana, koji je služio drugi mandat.

A između 1997. i 2002. godine na mestu premijera bio je socijalista Lionel Žospen, koji se takođe nije na svim poljima slagao sa tadašnjim predsednikom Žakom Širakom.

Ali kao da ništa nije spremilo Francusku za kohabitaciju koja bi mogla da usledi posle 7. jula.

Emocije koje se ne mogu ostaviti po strani

Gostujući u podkastu Generacijo, uradi to sama, svega šest dana pred prvi krug opštih izbora, predsednik Makron je izjavio da bi „pobeda desnice, kao i levice, mogla da dovede do građanskog rata“.

Iako takav scenario deluje malo verovatno, reklo bi se da je dominantna emocija ovih dana ipak strah, ako ne od rata, onda sigurno od još većih podela u duboko podeljenom francuskom društvu.

Korenten Kurtua kaže da se plaši porasta rasizma i nasilja.

„Kao novinar, pokrivao sam proteste, udisao suzavac, moje kolege su prebijane, i čini mi da sa desnicom na vlasti može biti još teže i opasnije pokrivati takve događaje“, kaže on.

„Plašim se šta sledi, jer postoji velika podela, veliki deo populacije je razočaran u političare i postoji velika tenzija“, kaže Antoan Alen.

„Glasači se ne razlikuju mnogo, imaju iste strahove, iste brige i svi smo veoma bliski po pitanju suštine – da, stanje je loše – ali se veoma razlikujemo po formi i putu kojim treba da idemo.“

On se takođe plaši nereda koji bi mogle uslede, bilo da pobedi Nacionalno okupljanje ili Novi popularni front.

„Ali ako Nacionalno okupljanje preuzme vlast, ne možemo da znamo da li će je se ikada odreći. Liberté, égalité i fraternité biće samo drevni ostaci nekadašnje demokratije.“

Međutim, u prvom krugu je još uvek rano za veća predskazanja.

Drugi krug glasanja biće održan 7. jula, a biraće se između kandidata koji su imali najviše glasova u prvom krugu.

Kako svaka stranka koja ima više od 12,5 odsto glasova u prvom krugu automatski prolazi, za drugi se obično kvalifikuju dve ili tri partije.

Otkako izveštavam sa izbora u Francuskoj, stalno ponavljam da, kao narod koji gotovo po pravilu dočeka drugi krug, bilo da je reč o parlamentarnim ili predsedničkim izborima, Francuzi u prvom krugu glasaju srcem, a u drugom glavama.

Da li će ovoga puta biti razlike između ova dva vitalna organa, saznaćemo za nedelju dana.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]